Priliči li radovati se dok nam je komšija u žalosti: Prvi maj ili Velika subota?

Međunarodni praznik rada 1. maj, ove godine obeležava se na Veliku subotu, dan koji prethodi najradosnijem prazniku – Uskrsu.

Velika ili strasna subota je praznik posvećen uspomeni na pogreb Isusa Hrista i njegov silazak u Ad

Velika subota nije dan za slavlje i tim povodom episkop bihaćko-petrovački Sergije izneo je svoje razmišljanje da li ovog Prvog maja, kada većina ide u prirodu i roštilja, treba ispoštovati građanski ili crkveni običaj.

Saopštenje episkopa Sergija prenosimo u celosti.

S obzirom da se ove godine istog dana praznuju Velika subota i Prvi maj (šta god kome on značio), na svakome od nas stoji izbor: Ili da toga dana budemo hrišćani i Srbi ili da zaboravimo na Hrista, Njegovo raspeće, pogrebenje i vaskrsenje? Dva cara ne možemo služiti!

Na nama je da biramo: Ili da na Veliku subotu budemo u hramovima na svetoj Liturgiji, i da se i u hramu i u domu prisetimo Hristove krsne smrti i pogrebenja, ali i Njegovog silaska u Ad, i da se molitveno pripremimo za Praznik nad praznicima – Vaskrsenje Hristovo, ili da nastavimo praksu minulih decenija kada smo, potpuno zaboravljajući na Boga, praznovali praznike bez smisla, radujući se nekim neznanim pobedama, opijajući se po proplancima i šumarcima ove naše voljene zemlje?

pročitajte još

Vaskršnja poslanica patrijarha srpskog Porfirija: Možda ništa nije tako silno ujedinilo pravoslavne hrišćane sveta kao Kosovo i Metohija

Kao pravoslavni episkop, koji je dužan da upućuje i ispravlja povereno mu stado Hristovo, osećam obavezu da vam ukažem na pogubnost trendova koje smo sledili, a zbog kojih smo platili visoku cenu, kao narod, ali i pojedinačno. Božja sveprisutnost je očita, neupitna, jer On zna i pomisli naše. Zato, neka svako od nas postavi sebi pitanje: Da li ćemo slaviti, radovati se i pevati, dok je Sin Njegov Jedinorodni Telom u grobu?

Priliči li radovati se dok nam je komšija u žalosti? Naravno da ne priliči, i to niko ne bi doveo u pitanje! To nam nalaže ne samo bratska ljubav, već pristojnost i uviđavost koju bismo trebali imati.

Priliči li radovati se dok je Gospod, Sin Božji, naš Spasitelj, u grobu? Naravno da ne priliči, ali ima onih koji bi na ovu tvrdnju ostali nemi. Narod koji zaboravi na Boga potpisuje svoj zemaljski kraj, kao i svako od nas pojedinačno, jer dobru se nadati, a loše činiti nikada nije bilo moguće.

Hristovo vaskrsenje je povod za istinsku radost, za istinsko slavlje celokupnog ljudskog roda, ali za taj dan moramo biti pripremljeni postom, molitvom i dobrim delima, kako bismo u srcu svome dočekali Vaskrslog Spasitelja. Takve će nas Gospod poznati kao decu svoju. Takve nas, verujte, neće lišiti Svoga blagoslova. Sa Bogom možemo sve, bez Boga ne možemo ništa! Imajte to na umu, ne padajte kad ne morate, volite dok imate koga i nikada ne zaboravljajte da od vaših postupaka zavisi i budućnost vašeg potomstva.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi