Počinje veliki vaskršnji post: Kako i koliko dugo se posti, kakvi su običaji

Uskršnji post se još zove sveta četrdesetnica ili časni post. Uz ovaj post Crkva vezuje i post strasne sedmice, u spomen na stradanje i smrt Gospoda našeg Isusa Hrista.

Traje od čistog ponedeljka do Lazareve subote. Na kraj ovog posta, nadovezuje se post strasne sedmice, tako da je ukupno vreme trajanja posnog perioda 48 dana – najduži u toku godine, i završava se praznikom Vaskrsenja.

U toku ovoga posta ne jedemo meso, sir, jaja, ribu, ni ulje. Subotom i nedeljom, kao i na Obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja i na Mladence, mogu se upotrebljavati ulje i vino.

Vaskršnji post naziva se i veliki post (zbog posebne važnosti, ali i dužine trajanja), časni post (zato što obuhvata vreme stradanja Hristovog i njegovog razapinjanja na Časni krst) i velika četrdesetnica (zato što je ukupno trajanje posta četrdeset dana).

Ribu možemo da jedemo samo na Blagovesti i na Cveti. Svim ostalim danima posti se “na vodi”, a pogotovo strogo sredom i petkom.

STROGI POST PRVA TRI DANA I POSLEDNJE NEDELJE

Prva nedelja posta zove se čista. Druga nedelja je pačista. Treća nedelja je krstopoklona, jer se vernicima koji su stupili u podvig posta iznosi časni krst na jutrenju na poklonjenje i celivanje. Četvrta nedelja je sredoposna, jer je to vreme sredine posta. Peta nedelja posta se naziva gluvna. U toku te nedelje se ne peva, ne igra i ne svira, a poslovi se ne započinju. Šesta nedelja je cvetna. Tako je nazvana po cveću i zelenim grančicama koje su deca i građani bacali pred Hrista pri njegovom ulasku u Jerusalim.

Sedma, poslednja sedmica pred praznik Vaskrsenja je strasna ili velika nedelja. Najznačajniji dan u toj nedelji je Veliki petak, jedini dan u godini kad u pravoslavnim hramovima nema jutrenja niti bogosluženja, već se samo popodne drži opelo razapetom Isusu Hristu. Tom prilikom, jedini put u godini, iznosi se plaštanica u koju je starac Josif iz Arimateje umotao Hristovo telo posle skidanja sa krsta.

Prva tri dana prve nedelje velikog posta posebno se strogo posti. To isto važi za poslednju nedelju tokom koje postimo “na vodi”, osim na Veliki četvrtak kada se može koristiti ulje. Na Veliki petak se uzdržavamo od jela i pića sve do iznošenja plaštanice u crkvi popodne, posle čega se uzima lagan obrok “na vodi”.

Takođe, strogo postimo i na Veliku subotu, kao jedinu posnu subotu u toku godine.

Post u pravoslavnoj duhovnosti zauzima veoma važno mesto i bez njega nema napretka ni u jednoj hrišćanskoj vrlini. U davnoj prošlosti, pojam posta obuhvatao je potpuno uzdržavanje od bilo kakve hrane, da bi kasnije poprimio smisao uzdržavanja od jedne vrste hrane koja se naziva “mrsnom”, tj. onom koja u sebi sadrži masnoće životinjskog porekla, ali, u određenim periodima, i od hrane koja je spremana na biljnim masnoćama.

Tako u čisto posnu hranu spadaju: žitarice (hleb), povrće, voće i koštunjavi i razni drugi plodovi. Posebnu vrstu posta predstavlja “suhojedenje”, koje podrazumeva upotrebu samo nekuvane, dakle suve (presne) posne hrane.

ZNAČENJE POSTA

Na post nailazimo u mnogim religijama, mada on jedino u pravoslavnom hrišćanskom predanju dobija svoj puni duhovni smisao i ne odnosi se samo na telesno uzdržavanje već podrazumeva i trud duše u vrlinama. Post je postojao i u starozavetnoj crkvi i njime se izražavalo obraćenje čoveka Bogu, njegova skrušenost i pokajanje.

Postom se čovek smiruje pred svojim tvorcem. Telesni trud posta duhovno priprema dušu da molitvom zatraži pomoć od Boga. Božja zapovest o postu data je još praocu Adamu u raju. Tek kada je prekršio zapovest posta, Adam je pao u slastoljublje i gordost. Stoga je zapovest o postu sastavni deo zakona koji je Gospod preko proroka Mojsija predao jevrejskom narodu.

Pročitajte još

Patrijarh Porfirije danas otputovao u Pećku patrijaršiju: Tamo će otpočeti Uskršnji post!

Mnogo je primera bogougodnog posta i u Novom zavetu. Sam Gospod Isus Hristos postio je 40 dana i noći pre početka svoje propovedi o dolasku carstva nebeskoga. Gospod nas uči da postimo tajno, bez licemerja, za razliku od fariseja koji su svojim javnim postom želeli da steknu ljudsku slavu.

Postom čistimo dušu, a duša priprema telo za pričest posle 40 dana. Pričešće je najuzvišenija i najsvetija sveta tajna hrišćanske vere. U njoj se čovek potpuno, fizički i duhovno, sjedinjuje sa Hristom. Vino i hleb, u pričešću, istinsko su telo i krv Hristova, zato se svaki pravoslavni hrišćanin mora pripremati za svetu tajnu pričešća na najdostojniji način.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi