Neko u biznisu, neko u banci: Bivšim ministrima i guvernerima uglavnom dobro ide

Nekada su “drmali“ državom i privredom, a danas su uglavnom uspešni u biznisu, moglo bi se reći za većinu nekadašnjih ministara finansija i privrede, kao i guvernere Narodne banke Srbije.

Kao najupečatljiviji primer je Mlađan Dinkić, čovek koji se našao u sve tri uloge i koji će još dugo ostati u sećanjima ljudi koji su “preživeli“ krizne devedesete godine prošlog veka, a potom i sve bure tranzicije nakon 2000-te.

Ostalo samo obećanje

Dinkić, najkontroverznija ličnost novije srpske političke istorije je bio političar (G17Plus i ujedinjeni regioni Srbije), muzičar i kompozitor, guverner Narodne banke Jugoslavije, pa potom i Srbije (2000-2003) a potom “ekspert u Vladi“ – ministar finansija (2004-2006 i 2012-2013) i privrede  (2007-2011).

Čovek koga se ponajpre sećamo po obećanju “1.000 maraka svima od privatizacije“, gašenju četiri velika propala bankarska sistema, uvođenju “dina kartice“ ali i ukidanju Zavoda za obračun i plaćanja (ZOP), popularno znanog po pređašnjoj skraćenici SDK (Služba društvenog knjigovodstva) i seljenju platnog prometa u banke, odavno nije u politici.

Dinkić ja danas uspešan biznismen jer nakon povlačenja iz javnog života 2014. postao je član Upravnog odbora “Sber banke“ a nastavio je sa svojim biznisom u konsultantskoj kući  i trgovini računarima i opremom. Obe firme posluju relativno uspešno – prihod “MD Solution“, gde je većinski vlasnik je u 2019. bio 29,6 miliona dinara, odnosno oko 252.000 evra, a neto profit 2,5 miliona dinara, tj. 21,3 hiljade evra.

Trgovanje kompjuterskom opremom noviji je Dinkićev biznis i firma “MD2 digital”, gde se je jedini vlasnik, imala je poslovni prihod u 2019. 22,2 miliona dinara, odnosno 188,8 hiljada evra, a neto profit 16,6 miliona, tj. 141.000 evra.

Od tetkinog kauča do investicione banke

Dinkićev politički partner u prebacivanju posla platnog prometa u banke, što je kasnije napravilo prilično sistemskih poteškoća u finansijskom sistemu Srbije, je Božidar Đelić.

Ovaj živopisni lik, koga se sećaju i po romansiranom detalju života na tetkinom kauču, bivši je ministar ekonomije i finansija u periodu od 2001. do 2004. godine, a zatim i potpredsednik vlade od 2014. godine.

Đelić nema svoj privatan biznis, ali daleko od toga da je “na socijali“. Od 2014. zaposeda visoku poziciju u menadžmentu investicione banke “Lazard” u Parizu, u Srbiji poznatu i po tome da je bila privatizacioni savetnik Srbije kod davanja u koncesiju Aerodroma “Nikola Tesla” (“Vinči erportsu“) ali i savetnika za planiranu privatizaciju Telekoma Srbije iz 2015. godine.

Još jedan konsultant

Đelića je u Srbiju doveo treći čovek poznat iz srpskih javnih finansija s početka 2000-tih, Miroljub Labus. On je bio potpredsednik Vlade SR Jugoslavije (2000-2003) i ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, guverner SRJ u Svetskoj banci i Evropskoj banci za obnovu i razvoj i potpredsednik Vlade Srbije (2004-2006), a na javnoj sceni nije već 15 godina.

Posle napuštanja politike, Labus je osnovao konsultantsku firmu “Beloks advajzori servisez“ (Belox Advisory Services) a od 2010.g. radi i kao specijalni savetnik “Prajsvaterskupersa“ u Beogradu.

Konsultantska firma. u kojoj je ravnopravan vlasnik sa kćerkom, zaradila je u 2019. godine sedam milion dinara, odnosno 60.000 evra (13,5 miliona u 2018.), od čega je neto profit dva miliona, tj. 17.000 evra (4,1 miliona dinara prethodne godine).

Jelašić se preselio u Mađarsku

Od bivših guvernera koji su srpskom monetarnom politikom upravljali od 2000-te godine naovamo, u sećanju je svakako najviše ostao Radovan Jelašić. Ovaj bankar koji je srpsku javnost bezuspešno upozoravao na pošast “jeftinih“ stambenih kredita u švajcarskim francima a nije se libio ni da se u vođenju javnog posla suprotstavi stranačkim i koalicionim kolegama, odavno živu u Mađarskoj.

Posle ostavke u NBS (2004-2010) odlazi u “Unikredit banku“ u Beču, a potom 2011. postaje direktor “Erste banke“ za središnju i južnu Evropu, te predsednik Upravnog odbora “Erste banke“ Mađarske.

Guverneri bez “svojih” banaka

Svoj biznis nema ni poslednji guverner NBS, pre aktuelne guvernerke Jorgovanke Tabaković, Dejan Šoškić. Ovaj profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu ostao je u bankarskom biznisu. Član je Upravnog odbora “Banke Kine“ u Srbiji i član je Savetodavnog odbora Centralne banke Crne Gore.

Bez svog biznisa ali i “svoje“ banke su i dve guvernerke. Kori Udovički, ministarka energetike (2002) kao i lokalne samouprave i državne uprave (2014-16) se kratko zadržala na mestu guvernera (jul 2003. – februar 2004) i Diana Dragutinović, ministarka finansija (2008-2011) i viceguvernerka (2004-2008 i 2011-2018). Kori Udovički je osnivač i rukovodilac Centra za visoke ekonomske studije u Beogradu (CEVES), dok je Diana Dragutinović profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Pročitajte još:

Ekonomija na udaru: Da li se sa zaključavanjem kasni i je li uopšte jedino rešenje?

Udruženje “Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije” saopštava: Veliki lanci prodaju robu svih vrsta, a drugima to onemogućeno

Nekad privatizacije, sada vodi četiri firme

Biznismen je, i to uspešan, i Aleksandar Vlahović, ministar za privredu i privatizaciju u vladi Zorana Đinđića (2001-2004) a danas predsednik Saveza ekonomista Srbije, član Upravnog odbora “Erste bank“ u Srbiji, specijalni savetnik Izvršnog odbora “Vijener štadtiše osiguranja“ u Srbiji i član Odbora za reviziju iste kuće u Crnoj Gori.

Vlahović ima četiri firme – jedini je vlasnik i direktor u firmi projektnoj građevinskoj firmi “AV holding”. Preduzeće je u prošloj godini ostvarilo promet od 26,5 miliona dinara, odnosno 225.000 evra (25,4 miliona u 2018.), a neto profit je bio 12,3 miliona, tj. nešto veći od 100.000 evra (13,1 u 2018.).

Vlasnik je i 50 odsto kapitala u firmi “Via partners” koja se od 2016. godine bavi prodajom bankarske opreme, kao i u firmi “Avif grup” a suvlasnik je i u konsultantskoj kući “Belgrejd kapital grup”.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi