Za pet godina 20 puta više: Dualno obrazovanje uzelo maha, najviše se traže majstori!
Poslodavci su pozvani ovih dana da se pridruže kolegama iz 700 kompanija koje su ušle u program dualnog obrazovanja
Privredna komora Srbije uputila je ovih dana poziv kompanijama da se prijave za dualno obrazovanje učenika koji će ubrzo postati kandidati za pozicije u proizvodnim zanimanjima sa kojima domaće tržište trenutno kuburi. Oni koji se odluče na takav korak pridružiće se velikom broju od 700 kompanija u kojima se trenutno obučava 8.000 učenika iz 150 škola u Srbiji, kažu za 24sedam u Privrednoj komori Srbije (PKS).
- To je u svakom pogledu značajan broj jer treba podsetiti da je dualno obrazovanje relativno mlad oblik kod nas. Prvi značajni koraci u razvoju ovog modela učinjeni su 2013. godine, do 2016. godine smo imali 400 učenika iz 16 škola koji su učili uz rad u tri obrazovna profila i u 40 kompanija. Danas je to već 8.000 učenika, u 150 škola, i oko 700 kompanija - priča za 24sedam Mirjana Kovačević, rukovodilac Centra za edukaciju i dualno obrazovanje u PKS.
Kako dodaje, a prema poslednjim raspoloživim podacima, dualno obrazovanje u Srbiji čini pet procenata učenika celokupnog srednjeg stručnog obrazovanja.
Zadovoljstvo polovično
Ona ističe i da, pored svega, ipak možemo biti zadovoljni do sada postignutim.
Pročitajte još:
- Činjenica je da se na dualni model stručnog obrazovanja ovde više ne gleda kroz prizmu predrasuda, već kao na jedan od načina za izgradnju konkurentne privrede, ali još puno posla je pred nama, odnosno puno izazova koje treba savladati – napominje naša sagovornica.
Zadovoljstvo privrednika nije tako jednoglasno i među njima ima i onih koji su prilično zadovoljni kadrom koji dobijaju ali i onih koji smatraju da iz škola moraju da izlaze mnogo kvalitetniji učenici.
- Ćutiš, šta ćeš, uzmeš koga ima – kaže za 24sedam Joviša Prokić, vlasnik zanatske firme „Prokić“ iz Mačvanske Mitrovice.
Domaći više "zagrizli“
- Iako smo očekivali da lideri u sprovođenju dualnog obrazovanja u Srbiji budu strani investitori, najveću zainteresovanost za podršku ovom modelu obrazovanja pokazala su mikro, mala i srednja domaća preduzeća – napominje Kovačevićeva.
Iz PKS ističu da je za taj „mali biznis“ uključenje u dualno obrazovanje veći izazov, jer mikro ili mala kompanija retko može samostalno da omogući praćenje nastavnog plana i programa. Zbog toga je neophodno formiranje trening alijansi među tim malim kompanijama koje bi zadovoljavale i formalne i kvalitativne potrebe.
Ova firma koja proizvodi poljoprivredne mašine za izvoz sarađuje sa STŠ „Nikola Tesla“ iz Sremske Mitrovice, čiji đaci kod njih pohađaju praktičnu nastavu.
- Veliki su problem zavarivači i generalno majstorski profili, kojih nema u celom regionu. A đaci koji idu na dualno obrazovanje još nisu svesni koliko moraju da uče kako bi posle dobro unovčili to znanje – naglašava Prokić.
Od tri stiglo se na gotovo 60 profila
Istraživanja pokazuju da je oko 70 odsto onih koji su pohađali dualno obrazovanje našli posao u struci za koju su se školovali, a da je više nego svaki treći učenik ostao da radi u kompaniji u kojoj je obučavan i nakon školovanja.
Profimedia
Sa početna tri obrazovna profila dualno obrazovanje u Srbiji je stiglo do 52, koliko ih je zastupljeno u školskoj 2021/2022. godini. Takvo širenje „diktirale“ su firme, odnosno potrebe tržišta. Sada je na to dodato još sedam profila, pa će od sledeće školske 2022/2023. godine u ponudi biti i: elektrotehničar telekomunikacija, rukovalac poljoprivredne mehanizacije, kulinarski tehničar, vodoinstalater, tehničar industrijske robotike, galanterista i izrađivač hemijskih proizvoda.
Da uče moraju i nastavnici ali i firme
Usklađivanje obrazovnih profila sa zahtevima tržišta rada ne znači da samo na sebi moraju da rade učenici – kandidati za posao, ističu iz PKS.
- Da bi nastavnici i profesori mogli da izvrše prethodnu adekvatnu pripremu učenika za nastavak učenja u kompanijama, neophodno je da i oni sami prođu edukacije o savremenim tehničko-tehnološkim rešenjima u kompanijama. Nije dobro ako učenici o novim tehnologijama u proizvodnji znaju više od svojih nastavnika – naglašava Kovačević.
Da „uče“ moraju i kompanije jer, kažu u PKS; za dalji uspeh dualnog obrazovanja neophodna je dobra saradnja škola i kompanija ne samo u obrazovanju, već i u promociji ‘’dualnih’’ obrazovnih profila. A ta promocija počinje sa aktivnostima u okviru profesionalne orijentacije, koja se obavlja sa učenicima osnovnih škola.
Već neko vreme najtraženi su „majstorski“ profili, odnosno specijalizovani industrijski radnici kojih nedostaje i u Srbiji ali i u EU. Tako su već godinama na listi najzastupljenijih u tražnji profili bravar-zavarivač, industrijski mehaničar, operater mašinske obrade.
- Takođe, privrednicima su potrebni i tehničar mehatronike, tehničar za kompjutersko upravljanje CNC mašina, ali i modni krojači, trgovci, kao i ugostiteljski profili kuvar i konobar. Traženi su i mehaničari motornih vozila, naročito od strane malih servisa – nabraja Kovačevićeva.
Budući majstori su veoma traženi, posebno su potrebni malim servisima, tim pre što dosta radionica nema uslove da obavlja praksu ali im trebaju kadrovi koje obuče drugi.
Proširiti bazu, umanjiti ograničenja
I pored značajnog napretka u programu dualnog obrazovanja, postoje i prepreke koje još nisu savladane.
- Pre svega, treba omogućiti većem broju mikro i malih privrednih subjekata da se uključe. Zbog toga sada radimo na razvoju koncepta trening alijansi. Dalje, zbog demografskih promena potrebno je omogućiti otvaranje odeljenja i sa manje od 30 učenika, recimo 10 do 15, ako za tim profilom postoji potreba privrede u određenom kraju. I kompanije žele da im se omogući bolja selekcija učenika, kao i da se ubrza digitalizacija obrazovnih profila. Tu je i pitanje bezbednosti i zdravlja na radu, zbog kojih u određenim slučajevima treba uvesti virtuelnu nastavu – zaključuje Kovačevićeva.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari