Hoćemo li uvoziti inženjere: Da li Srbiji, pored zavarivača, nedostaju i visokoškolovani stručnjaci
Da li će Srbija dovoditi inženjere iz Indije ili će odgajiti i sačuvati svoje, zavisi pre svega od samih firmi, pokazuje praksa
Poznata je i izvikana priča kako Srbiji nedostaju zavarivači, auto-mehaničari, vozači i drugi majstori raznih fela, a ovih dana javnost je uzburkala i jedna rečenica o mogućem uvozu inženjera iz Indije.
Tu rečenicu, doduše izvučenu iz konteksta, o tome da domaći inženjeri radije rade u Beogradu za 600 evra nego da odu u unutrašnjost i budu plaćeni 1.600 evra, pa će nam zato doći inženjeri iz Indije koji 18 sati rade za 400 evra, izgovorio je na nedavno održanom Kopaonik biznis forumu Zoran Drakulić, direktor “Point grupe“ i predsednik poslovnog kluba “Privrednik“.
Na pitanje 24sedam da li ćemo stvarno morati da uvozimo inženjere sa egzotičnih lokacija, biznismeni i analitičari odgovaraju različito. Srpska praksa pokazuje da nam nedostaje iskusnih visokoškolovanih radnika na ovom stupnju razvoja ekonomije, ali da nisu sve firme u istoj situaciji i u istom problemu.
Traži se 800 inženjera i 6.500 „kompjuteraša“
Statistika “Infostuda“ za poslednjih godinu dana, od 1. juna 2020. do 1. juna 2021. godine, pokazuje da je raspisanih pozicija za mašinske inženjera bilo 776, za elektroinženjere 555, a za IT profesije čak 12 puta više, 6.448 oglasa. Prosek prijava po oglasu iznosio je 36 za mašince, 24 za elektroinženjere, a 39 za IT stručnjake.
– Dodatni problem u IT-ju je to što firme traže iskusne programere. Šezdeset odsto oglasa je za one sa nekoliko godina iskustva, a tek po 20 odsto za seniore i početnike – ističe Miloš Turinski.
– Nije sporno da stručnjaka nedostaje, posebno mašinskih, građevinskih i elektroinženjera, kao i u IT-ju, i takva je situacija više od pet godina. Te profesije su uvek u pet najtraženijih kod poslodavaca. Da li ćemo ih „uvoziti“, teško je reći, ali je jasno zašto smo u takvoj situacijii. Razlog je veliki odliv radnika u inostranstvo, gde su i veće plate i bolji uslovi rada – kaže za 24sedam Miloš Turinski, PR menadžer portala za posredovanje u zapošljavanju „Infostud“.
„Koliko para, toliko muzike“
Da je novac koji domaći poslodavci nude inženjerima glavni problem i „zašto ih nema“, jasno se vidi iz podataka o platama na srpskom tržištu. Zarade mašinskih inženjera, prema informacijama na sajtu Infoplate.rs, kreću se prema pozicijama – od 44.000 dinara (375 evra) do 109.000 dinara (930 evra).
Istovremeno, u oglasima za posao na Jooble.org traže mašinskog inženjera u Novom Sadu s platom od 40.000 do 45.000 dinara. Za sličan posao u Nemačkoj “mašinac“ dobije u proseku 3.632 evra, navodi Jobandsalaryabroad.com
Na istom sajtu, u drugom po veličini gradu u Srbiji, građevinskom inženjeru za poziciju šefa gradilišta nude od 35.000 do 50.000 dinara (425 evra). Infoplate.rs za struku građevinskog inženjera objavio je da plata ide od 46.000 dinara do 127.000 dinara (1.080 evra), ali već u okruženju ona je u proseku u protivvrednosti 78.000 dinara u BiH, 112.000 u Hrvatskoj, a 240.000 dinara u Sloveniji. U Nemačkoj, plata inženjera te struke je veća od 4.500 evra.
S ovim brojkama, postavlja se logično pitanje zašto bi visokoobrazovani Indijci došli u Srbiju a ne sa kolegama Srbima otišli da u Nemačkoj rade za deset puta veću platu.
Italijani nemaju probleme, ali ni svi u Srbiji
Da je pouka o “parama i muzici“ jasna i nekim preduzećima u Srbiji, za 24sedam kažu i u Komori italijansko-srpskih preduzetnika i u velikoj izvoznoj firmi, gornjomilanovačkom „Metalcu“.
Italijani u Srbiji kao kod kuće
Italijani se dobro snalaze u Srbiji, pa ni u godini korone nisu imali velikih lomova i otpuštanja, navodi Mirjana Kojić. Najveći problemi bili su im Bregzit i ukidanje trgovinskog ugovora Srbije i Velike Britanije, pogotovo u tekstilnom sektoru, ali sada, sa novim ugovorom, i to se vratilo na staro.
– Od italijanskih firmi u Srbiji, i onih lokalnih koje su poslovno povezane sa Italijom, nismo dobijali žalbe da ne mogu da nađu visokostručne kadrove. Žalbe, kada je reč o radnoj snazi, tiču se odsustva i bolovanja, ali ih nema u vezi sa samim inženjerskim kadrovima – kaže, za 24sedam, Mirjana Kojić, generalni sekretar Komore italijansko-srpskih preduzetnika.
Probleme nemaju ni u „Metalcu“ iz Gornjeg Milanovca. U ovoj uglednoj domaćoj firmi i velikom izvozniku zapravo daju i dobar primer kako da do tog „kadrovskog problema“ ne dođe.
– Što se inženjerskih kadrova tiče, stojimo dosta dobro. Nije da ne bismo primili još inženjera, ali posao sa naših 225 visokoobrazovanih stručnjaka na 2.200 radnika svakako ne trpi zbog toga. Taj problem smo rešili pre 20 ili 30 godina, kada smo počeli programe stipendiranja budućih inženjera, kao i stimulacije onih koji su već u našim firmama – kaže za 24sedam Dragoljub Vukadinović, predsednik “Metalac grupe“.
Inače, ova firma stipendira svu decu svojih zaposlenih, ali prava investicija je stipendija za potencijalne kadrove sa fakulteta, i to u visini prosečnog minimalca u Srbiji.
U „Metalcu“ ističu da se ne sećaju kada im je iz firme otišao inženjer jer je bio nezadovoljan uslovima rada. Kako navode, svi dobijaju novčanu stimulaciju.
– Veći nam je problem niskokvalifikovana radna snaga, jer tu imamo nelojalnu konkurenciju inostranih firmi kojima država daje subvenciju pa mogu da plate radnike za 10.000 ili 12.000 dinara više – objašnjava Vukadinović.
Problem je, dakle, prepoznat, ali nije jednako rasprostranjen. To nije samo boljka nerazvijenih i manje platežnih zemalja, poput Srbije, jer sa visokoobrazovanim kadrom kubure i daleko bogatiji Austrijanci.
Pročitajte još
Prema zvaničnoj godišnjoj listi deficitarne radne snage za 2021, na osnovu Zakona o zapošljavanju stranaca, od 45 navedenih zanimanja osam su inženjeri, iz oblasti elektrotehnike, mašinstva i građevinarstva, pa do informatičara i hemijskih inženjera. Uz to, barem još pet deficitarnih zanimanja su tehničari raznih struka.
Tako da, pouka je, svima fale inženjeri, ali samo pojedine kompanije i poslodavci znaju da ih „odgoje” i sačuvaju.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari