Rad na 40 stepeni više nije samo stvar izdržljivosti: Evo šta poslodavac mora da obezbedi i kada radnik može da kaže "ne"

Ekstremni toplotni talasi u Srbiji više nisu izuzetak, već nova realnost koja zahteva reakciju poslodavaca, naročito u svetlu najava da bi preporuke za rad na otvorenom mogle da postanu zakonski obavezujuće. Proveravamo koje obaveze firme već sada moraju da ispune, koja zanimanja su najugroženija i šta radnici mogu da preduzmu ukoliko im je zdravlje direktno ugroženo.

Iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja apeluju na poslodavce da rad na otvorenom organizuju tako da se izbegavaju teški fizički poslovi i direktno izlaganje sunčevom zračenju. To je naročito važno kada spoljne temperature prelaze 36 stepeni Celzijusa, posebno u najtoplijem delu dana, od 11 do 16 časova.

Poslodavac je dužan da donese Akt o proceni rizika na radnom mestu, kojim se uzimaju u obzir i rizici po zdravlje zaposlenih koji rade na otvorenom. Među merama koje poslodavci treba da preduzmu su reorganizacija radnog vremena, poput uvođenja ranijih jutarnjih ili večernjih smena, češće pauze u hladu ili rashlađenim prostorijama i obezbeđivanje dovoljne količine pijaće vode.

Poslodavci su, takođe, dužni da zaposlene osposobe za bezbedan rad i pružanje prve pomoći, kao i da im obezbede odgovarajuća sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu, poput lagane i prozračne odeće.

Ukoliko poslodavac ne obezbedi osnovne mere zaštite, a postoji ozbiljna i neposredna opasnost po zdravlje, kao što je rizik od toplotnog udara ili dehidracije, radnik ima pravo da odbije rad dok se ne uspostave bezbedni uslovi. Zaposleni mogu da prijave Inspekciji rada poslodavca koji nije preduzeo odgovarajuće mere, a prijava može biti i anonimna.

Kazne i do dva miliona dinara

Kazne za kršenje propisa mogu biti veoma visoke. Prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, novčana kazna za poslodavca sa svojstvom pravnog lica iznosi od 1.500.000 do 2.000.000 dinara, dok je za odgovorno lice predviđena kazna od 50.000 do 150.000 dinara. Za preduzetnike je propisana kazna od 400.000 do 500.000 dinara.

Smernice bi mogle da postanu zakonski obavezujuće

Mira Božić iz Uprave za bezbednost i zdravlje na radu pri Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja izjavila je da se razmišlja o tome da smernice za bezbedan i zdrav rad na otvorenom pri visokim temperaturama postanu zakonski obavezujuće.

Ministarstvo je zbog visokih temperatura izdalo preporuke poslodavcima o načinu organizovanja posla u takvim uslovima.

Božićeva je podsetila da je Ministarstvo prve smernice za bezbedan i zdrav rad na otvorenom pri visokim temperaturama izdalo još 2013. godine, zbog sve toplijih leta u Srbiji i sve dužih toplotnih talasa.

"Upravo zbog tog trenda povećanja temperatura u letnjem periodu, mi smo te smernice revidirali 2024. godine, sa ciljem da pomognemo poslodavcima, zaposlenima i stručnim licima koja se bave poslovima bezbednosti i zdravlja na radu, kako da na najbolji način organizuju poslove u tim periodima sada već ekstremnih temperatura", objasnila je Božićeva za Radio Beograd 1, preneo je Tanjug.

Ona je navela da su smernicama detaljno razrađene mere koje bi trebalo primenjivati, pre svega sa zdravstvenog aspekta.

"Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi rad na radnom mestu gde su primenjene sve mere bezbednosti i zdravlja na radu. Poslodavci ne mogu da utiču na spoljne temperature, ali su dužni da procene rizike - da se ne obavlja težak fizički rad u najtoplijem delu dana, da se vrši česta rotacija zaposlenih, zatim da se organizuju češće pauze", rekla je Božićeva.

Naglasila je da je posebno važno obezbediti prostor u kojem zaposleni mogu da se odmore i skinu ličnu zaštitnu opremu koja ih dodatno opterećuje.

Ko je najugroženiji po vrućinama

"Najugroženiji su zaposleni u građevinarstvu, poljoprivredi, komunalnim delatnostima, hitnim službama, zaposleni koji rade na dalekovodima", istakla je Božićeva.

Preporuka Vlade Republike Srbije, doneta pre više od 10 godina, da se u periodu od 11 do 16 časova izbegava obavljanje teških fizičkih poslova na otvorenom, i dalje je na snazi.

"Kako život i posao moraju da se odvijaju, iako to nije uvek izvodljivo – postoje sve ove organizacione, tehničke i zdravstvene mere", naglasila je Mira Božić iz Uprave za bezbednost i zdravlje na radu.

Zdravstvene mere podrazumevaju i uputstva radnicima kako da reaguju ukoliko se pojave simptomi poput mučnine, glavobolje ili konfuzije.

"Da ne bi došlo do toplotnog udara - kada dođe do njega, više se prva pomoć ne može primeniti, već se obavezno poziva hitna pomoć", upozorila je Božićeva.

Kada radnici mogu da se obrate Inspekciji rada

Božićeva je navela da zaposleni, ali i poslodavci, mogu savetodavno da se obrate Inspekciji rada.

"Inspekcija rada je organ koji kontroliše i nadzire primenu mera koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu. Inspektori rada mogu naložiti poslodavcima da preduzmu mere koje nisu preduzete, a u slučaju nepoštovanja naloga mogu pokrenuti prekršajne postupke", rekla je Božićeva, odgovarajući na pitanje kome radnici mogu da se obrate ukoliko mere nisu primenjene.

Ona je potvrdila da se razmatra mogućnost da postojeće smernice postanu zakonski obavezujuće.

"O tome se dosta razgovara i razmišlja, i vodimo dijalog sa socijalnim partnerima - sa predstavnicima poslodavaca i predstavnicima reprezentativnih sindikata. Smernice iz 2024. uradili smo uz pomoć projekta Evropske unije u saradnji sa socijalnim partnerima - Unijom poslodavaca, Samostalnim sindikatom i Sindikatom 'Nezavisnost'", rekla je Božićeva za Radio Beograd.

Dodala je da su i zemlje članice Evropske unije počele da razmišljaju o sličnim merama.

"Ne postoji na nivou Evropske unije određeni propis, ali je Evropska agencija za bezbednost i zdravlje na radu donela određene smernice 2022. ili 2023. godine. Takođe smo tražili mišljenje i savete akademske zajednice, zato što je u pitanju dosta ozbiljno i složeno pitanje", zaključila je Božićeva.

Kako je ovo pitanje uređeno u Evropi

U Francuskoj je nedavno doneta nova uredba kojom se prvi put od poslodavaca zahteva da obezbede da na radnom mestu ne bude "previše toplo", dok su ranije postojale samo obaveze koje su se odnosile na adekvatno grejanje tokom zime. Poslodavci moraju da procene uticaj toplotnih talasa i obezbede opremu za rashlađivanje i hladnu pijaću vodu.

Nemačke kompanije se, s druge strane, same prilagođavaju visokim temperaturama. Građevinske firme, na primer, pomeraju početak radnog vremena na rane jutarnje sate kako bi zaposleni izbegli najjače popodnevno sunce.

Logistički gigant DHL svoje dostavljače opremio je specijalnim rashladnim kutijama, peškirima za višekratnu upotrebu i narukvicama koje se aktiviraju vodom.

Na nivou Evropske unije, relevantna savetodavna tela i Evropska agencija za bezbednost i zdravlje na radu (EU-OSHA) preporučuju državama članicama uvođenje strogih mera hidratacije, aklimatizacije i prilagođavanja radnog vremena u slučajevima velike izloženosti visokim temperaturama.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi