Ministarka apelovala na građane: Đerdap drastično smanjio proizvodnju električne energije

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je jutros da je zbog niskog vodostaja Dunava proizvodnja električne energije u hidroelektrani Đerdap 1 pala na 20 odsto kapaciteta, dodajući da su svi zaposleni u energetskom sektoru posvećeni tome da se prevaziđe situacija izazvana sušom, te apelovala na građane da racionalno koriste električnu energiju.

- Situacija ostaje izazovna kada je reč o vodostaju Dunava. Međutim, već tokom maja, juna i jula imali smo najnižu proizvodnju na hidroelektranama u Đerdapu otkako su puštene u rad, što svakako nije dobra vest. Đerdap 1 radi sa 20 odsto kapaciteta, a Đerdap 2 sa 30 odsto. Dotoci su najniži, svega 1.500 kubika u sekundi; na tom nivou bili su 2003. godine, a pre toga poslednji put 1985. godine. Sve to govori o vanrednoj situaciji koja mora pažljivo da se prati i da svi zaposleni u energetskom sektoru ostanu posvećeni tome da prebrodimo ovaj izazovan, sušan period, ali i velike vrućine - rekla je Đedović Handanović.

Sa druge strane, dodala je ona, situacija na hidroelektranama na Drini nešto je bolja - dotoci su ispod proseka, ali iznad biološkog minimuma.

- Pokazalo se koliko je bilo važno da se završi rehabilitacija reverzibilne hidroelektrane Bajina Bašta, koja je završena u proleće ove godine i koja može da pumpa vodu u trenucima kada su cene niske, odnosno tokom solarnih sati, a da se električna energija koristi u jutarnjim i večernjim satima, kada je potrošnja najveća. Akumulacije su veoma visoke, na 75 odsto, što je zadovoljavajuće, i održavaćemo ih na tom nivou za nepredviđene situacije i, ne daj Bože, kada bude neophodno - rekla je ministarka za RTS.

Na pitanje kakva je situacija sa hlađenjem termoelektrane Kostolac, navela je da je stanje stabilno, s tim što je neophodna određena visina Dunava kako bi termoelektrane mogle da se hlade na zadovoljavajućem nivou, zbog čega je u prethodnom periodu snaga pojedinih blokova morala da bude smanjena za trećinu.

- Što se tiče vode za hlađenje na Savi, ona nije problem i ne ugrožava proizvodnju u TENT-u. Međutim, izazov predstavlja kvalitet uglja, koji nije zadovoljavajući i utiče na količinu proizvedene električne energije, ali se to prevazilazi uvozom uglja veće kalorijske vrednosti. Uglja na deponijama ima dovoljno i one se svakodnevno pune. Trenutno imamo 1.820.000 tona, a cilj je da zalihe premaše dva miliona tona pre početka zimske sezone, kako bismo imali dodatnu sigurnost u izazovnim periodima - rekla je Đedović Handanović.

Na pitanje kakva je situacija u regionu, odgovorila je da je veoma izazovna, pre svega zbog potrebe za dovoljnim vodostajem Dunava radi hlađenja nuklearnih elektrana, zbog čega je u Mađarskoj nuklearna elektrana Pakš već smanjila proizvodnju na 50 odsto kapaciteta i verovatno će morati privremeno da bude isključena.

- U Rumuniji jedan reaktor takođe ne radi, dok drugi radi smanjenim kapacitetom. U Bugarskoj će, ukoliko se ovakva situacija nastavi, verovatno morati da isključe najmanje dve jedinice. Sve to stvara pritisak, pre svega na raspoložive količine električne energije, ali i na njenu cenu, jer zemlje koje imaju probleme moraju da je obezbeđuju na tržištu - rekla je ministarka.

Dodala je da je tropski talas doveo i do velike potrošnje električne energije u Srbiji, koja dostiže između 100 i 105 gigavat-sati dnevno, dok zimi, u periodima najvećih hladnoća i najveće potrošnje, iznosi oko 110 do 115 gigavat-sati dnevno.

- Apelujem na građane da se ponašaju racionalno i da racionalno koriste električnu energiju, kako bismo svi zajedno što lakše prevazišli ovaj sušni i tropski period. Najvažnije je obezbediti energiju, dodatne količine uglja, mazuta i nedostajuće električne energije unapred i po predvidivim cenama. Naravno, to stvara određene finansijske pritiske, ali nastavljamo da pratimo situaciju i svi zaposleni u ovom sektoru zaista daju svoj doprinos kako ne bi došlo do bilo kakvih poremećaja ili ispada u sistemu - rekla je Đedović Handanović.

Na pitanje kakva je situacija sa kompanijom NIS, odgovorila je da je ona i dalje teška, ali da dodatno produženje licence za mesec dana predstavlja olakšavajuću okolnost.

- To je olakšavajuća okolnost zato što će NIS moći da kupi dodatni tanker sirove nafte i dopremi najmanje 140.000 tona sirove nafte do rafinerije u Pančevu tokom avgusta. To omogućava da rafinerija radi u proseku sa oko 11.000 tona dnevno, odnosno da preradi oko 330.000 tona mesečno, što nam je u ovom trenutku veoma važno, jer se u velikoj meri oslanjamo na proizvodnju iz rafinerije u Pančevu. Uvoz je takođe otežan zbog niskog vodostaja Dunava, pa barže ne mogu da prolaze uobičajenim tempom i kapacitetom, zbog čega je otežan i uvoz naftnih derivata, na koji se takođe oslanjamo - rekla je Đedović Handanović.

Istakla je da je Rafinerija nafte Pančevo značajan izvor snabdevanja domaćeg tržišta, ali da dugoročno rešenje i dalje predstavlja izazov, odnosno da pregovori između ruskih vlasnika i mađarskog MOL-a budu završeni i da se transakcija okonča.

- Predsednik Vučić najavio je razgovore sa predsednikom Putinom i mađarskim premijerom. Naravno, uvek postoji politička dimenzija svake ovakve velike transakcije. Mi želimo, i učinili smo sve, pre svega da zaštitimo naše interese i omogućimo da do dogovora dođe. Da li će do njega zaista doći, ostaje da se vidi. Za nas je jedino prihvatljivo održivo i dugoročno rešenje - zaključila je Đedović Handanović.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi