Kongres SSSS: Između rada, čipa i prava

Predsednik „najveće i najstarije sindikalne organizacije u Srbiji koja ove godine obeležava 122 godine postojanja“, Ljubisav Orbović, je na otvaranju skupa rekao da budućnost i budućnost rada ne mogu bez čoveka i da samo zajedno, solidarni, hrabri i dosledni možemo izgraditi sistem u kome radnik nije broj, već čovek.

On je naveo na kongresu, koji se održava pod sloganom "Između rada, čipa i prava", da je prema zvaničnim podacima nezaposlenost u Srbiji u apsolutnom iznosu smanjena, kao i da imamo rast broja zaposlenih stranaca što dodatno olakšavaju zakoni o stranim radnicima i o zapošljavanju stranaca, a naročito na radnim mestima u ugostiteljstvu, građevinarstvu i putnoj privredi i u komunalnim uslugama. 

On je međutim kazao da je izrazito loš demografski trend, čija je karakteristika veoma nizak priraštaj i masovne emigracije i odlazak stručnog kadra. 

– Interesantan podatak je i da su radnici u Srbiji tokom 2024. u proseku radili 41,3 sata nedeljno što je značajno više od proseka u EU gde radna nedelja traje 36 sati. To Srbiju stavlja na drugo mesto u Evropi po broju vremena provedenog na poslu. Poređenja radi, najmanje se radi u najbogatijim zemljama, pa tako se u Norveškoj radi 33,7 sati, a u Danskoj, Austriji i Nemačkoj 33,9 sati – kazao je on.

Predsednik SSSS je rekao i da su zarade u Srbiji prema zvaničnoj statistici, u periodu 2019. do 2024. porasle za 78,7 odsto, a minimalna zarada 74,5 odsto, naglašavajući da je na žalost utisak da nam standard sporo raste, a da su osnovne životne namirnice sve skuplje.

– Mora se mnogo više pažnje posvetiti ljudskim potrebama, što podrazumeva reforme i veća ulaganja u kvalitetno obrazovanje i obrazovanje potrebnih kadrova, veća ulaganja u zdravstvo i u zaštitu životne sredine – kazao je Orbović.

Borba protiv zloupotrebe tehnološkog razvoja

Prema njegovim rečima, u narednom periodu najteža će biti borba za očuvanje standardnog zapošljavanja, borba protiv zloupotrebe tehnološkog razvoja, digitalizacije, sve dubljeg raslojavanja, kao i borba za ravnomernu raspodelu svih benefita tehnološkog progresa. 

– Procenat onih koji stradaju na radnom mestu je i dalje je visok. Utvrđeno je da je među najčešćim uzrocima smrtnog stradanja nepotpuna primena mera bezbednosti i zdravlja na radu i angažovanje značajnog broja neobučenih lica koja rade na crno. Zato slogan „bezbedno i zdravo radničko je pravo“ ostaje simbol borbe za bezbedan rad, a „nema posla na mrtvoj planeti“ simbol značaja zdrave životne i radne sredine – kazao je Orbović.

On je naglasio i da je obaveza sindikata da se bori protiv uništavanja naše planete, zaštitu biljnih i životinjskih vrsta i protiv svih vrsta zagađenja i zagađivača.

– Najbolji rezultati u kreiranju održivog ekonomskog rasta i visoke produktivnosti postižu se kroz dogovore u socijalnom dijalogu kojim se uspostavlja ravnoteža između rada, radnika, posla i poslovnog ambijenta. Četvrta industrijska revolucija uveliko traje, a mi smo s pravom oprezni jer su i opasnosti i nepoznanice brojne – rekao je predsednik SSSS.

Profimedia

 

Orbović je kazao i da zabrinjava brzina promena u načinu proizvodnje, upravljanja, razmišljanja i rukovođenja, kao i činjenica da tradicionalna radna mesta polako nestaju, da se smanjuje potreba za ljudskim radom, jer roboti polako preuzimaju rad. 

– Stvara se sve veći jaz i neravnoteža između male grupe dobitnika i ogromne većine gubitnika. Današnji poslodavci, oličeni multinacionalnim kompanijama, globalnim lancima snabdevanja i platformama, postaju države za sebe, sa svojim zakonima, budžetima, moćnim pravnim timovima i po pravilu nepoštuju nacionalne propise, pa čak i ustave suverenih država, na čijim teritorijama deluju, a time ugrožavaju nacionalni suverenitet i degradiraju socijalnu ulogu države – kazao je on.

Da u centru tenološke revolucije ostane - čovek

Orbović je naglasio i da je činjenica da se moramo pripremiti za veštačku inteligenciju, koja će nam uskoro određivati pravila igre, za robote koji će raditi umesto nas, ali kako je dodao moramo se boriti da čovek bude u centru promena.

Prema njegovim rečima, za omasovljenje članstva sindikata značajno je animiranje i uključivanje ne samo tradicionalnih zaposlenika, koji su do sada činili sindikalnu vojsku, već i onih koji rade u novim sferama rada, platformama i netipičnim ugovorima, kao i da značajnu ulogu u svim ovim procesima izgradnje moderne i efikasne organizacije moraju imati mladi jer su oni naša budućnost i imaju energiju, nove savremene ideje i brže se prilagođavaju izrazima, a i brže uče nove veštine, kao i žene, jer i pored velikih promena za koje su se izborile, još uvek nisu zauzele mesto koje im pripada.

– Pred nama je borba za dostojanstvo rada, ali i borba za opstanak. Verujem da je posledica svih ratnih sukoba, ali i pretnji oružja, upravo trka za bogatstvom i profitom malog broja ljudi, nasuprot siromašenju ogromnog broja stanovništva naše planete. Svedoci smo godinama unazad sve većeg pritiska na radnike, prava se smanjuju i uslovi rada pogoršavaju. Danas smo ovde ne samo kao sindikati i radnici, već kao ljudi koji veruju u pravdu, dostojanstvo i osnovno ljudsko pravo, a to je pravo na pošten rad i poštenu nadoknadu za taj rad – kazao je on.

Orbović je u svom obraćanju zaključio i da budućnost i budućnost rada ne mogu bez čoveka, radnika. a sindikat mora ostati zaštitnik prava i u digitalnom dobu, kao i da veštačka inteligencija ne može biti zamena i ona je alat, jer bez ljudi i naših prava, ljudskih i radnih, nema ni napredka. 

Na Kongresu su govorili i predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić, predsednik Saveza samostalnih sindikata Hrvatske Mladen Novosel, predsednica Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" Čedanka Andrić, a video porukom, delegatima se obratila i  generalna sekretarka Evropske konfederacije sindikata Ester Linč.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi