Da li je realan veliki skok minimalca: Poslodavci "za", ako…

U Vladi Srbije juče su počeli prvi razgovori socijalnih partnera (predstavnika poslodavaca i radnika) o minimalnoj ceni rada. Ovoga puta neobično nije samo to što su razgovori počeli u junu, a ne krajem leta kao u prethodnim prilikama, već i to što se razgovara o zapravo dva povećanja minimalca. Na inicijativu države, minimalna zarada trebalo bi da se poveća jednom u oktobru a onda i redovno od 1. januara 2026. godine.

Naravno, sindikati nemaju ništa protiv ovakvog plana, bar ne u delu termina povećanja minimalca, jer oni su i prošle godine tražili da se minimalna zarada određuje dvaput a ne jednom godišnje, kako bi se realnije pratili inflacija i povećanje iznosa potrošačke korpe. 

No,  ovoga puta ni poslodavci nisu zauzeli preventivno odbrambeni stav, kao što je to obično bivalo. Većina članova Unije poslodavaca Srbije (UPS) smatra da postoji prostor za uvećanje minimalne zarade u Srbiji, izjavila je Ljiljana Pavlović iz UPS-a.

Pavlovićeva je rekla da su na pregovorima o minimalnoj zaradi, koji su ove nedelje počeli u Vladi Srbije, svoje zahteve iznele sve tri strane - Vlada, sindikati i poslodavci.

‒ Ministarstvo finansija predložilo je povećanje minimalne zarade u dve faze, čime bi od 1. januara minimalna zarada iznosila oko 550 evra. Većina članica Unije smatra da postoji prostor za uvećanje minimalca, ali je ključno da se ono ne sprovodi isključivo na račun poslodavaca već uz podršku države ‒ istakla je Pavlovićeva.

Poslodavci  traže konkretne mere podrške za mikro, mala i srednja preduzeća, na ono što im je obećano – novo povećanje neoporezivog dela zarade. Međutim, mala preduzeća to najmanje osete zbog malog broja zaposlenih i zbog toga se javila ideja da minimalna zarada zapravo i ne bi trebalo da bude oporezovana.

Sindikate nešto drugo brine

Sindikati su uvek za povećanje minimalca, ali to za njih nije ključno pitanje, jer to i nije prava plata. Po zakonu, to bi trebao da je samo privremena mera u firmama koje su neko (određeno) vreme u finansijskim problemima. Njih više zanima prosečna plata, kaže za Euronews Srbija Aleksandar Radojević iz Saveza samostalnih sindikata Srbije.

‒ Imamo preduzeća koja imaju stvarno dobro poslovanje, ali opet svojim zaposlenima isplaćuju minimalnu zaradu. Da pravite tu konkurentnost na tržištu na pravima zaposlenih, mislim da dugoročno stvarno nije dobro. Još jedna stvar, a to je da povećanje minimalne zarade najmanje oseti javni sektor, što jeste problematično ‒ istakao je Radojević. 

U Vladi Srbije 16. juna održana je 123. redovna sednica Socijalno-ekonomskog saveta (SES) na kojoj su započeti pregovori, koji za krajnji ishod imaju da od 2028. godine minimalna zarada bude veća od 650 evra.

Ilustracija 24sedam/G.M.Š.

 

U međuvremenu bi ona od 1. januara trebalo da bude, prema zamisli ministra finansija Siniše Malog, 550 evra. To je trenutno oko 64.500 dinara, 20% više nego što je ove godine, i time bi se minimalac podigao i rekordne 2024. godine (18,7%), a u nominalnom iznosu bi bio duplo veći nego što je bio pet godina ranije.

S minimalcem do pune mini-korpe

Sa ovakvim iznosom minimalca, i inflacijom koja se predviđa oko 3% do kraja ove i u sledećoj godini, minimalna zarada bi zapravo mogla da „pobegne“ minimalnoj potrošačkoj korpi.

Ona se i u ovoj godini veoma približila, i za prva da meseca je minimalac samo 3%  manji nego „sirotinjska“ korpa. Samo gledajući periodu 2020-23. godine, taj odnos je bio i veći od 20%.

Doduše, da minimalac i minimalna korpa budu izjednačeni dogovoreno je još 2018. godine na Socijalno-ekonomskom savetu, sa rokom ispunjenja od dve godine, a eto, dogovoreno će se (valjda) ispuniti 2026.

Kod onog što pak više „žulja“ sindikate - prosečne zarade – ona je već ove godine izjednačena sa prosečnom potrošačkom korpom (-0,1%), dok je taj odnos pomenutog prethodnih godina bio od 13% do 18% u minusu.

Naravno, pitanje je koliko statistička prosečna potrošačka korpa zaista odražava kvalitet života i standard i kupovnu moć prosečnog radnika. 

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi