Šta se čeka?! Neshvatljivo je zašto sva dostava u Srbiji već nije „na struju“ (FOTO+VIDEO)
Potpuno je neshvatljivo zašto sve kurirske i dostavne službe, keterinzi, i male firme koje imaju lokalni razvoz robe u Srbiji nisu prešli na struju jer uštede su ogromne, kažu stručnjaci
U Srbiji se godišnje proda svega 330 električnih vozila i njihov broj je sada stigao na 3.629, što putničkih automobila, što lakih komercijalnih vozila (kombi, pik-apovi i kamioneti). Ali, to je tek kap u moru od dva miliona registrovanih vozila a ako se pogleda sektor lokalnog transporta, odnosno kurirske i dostavne službe, keterinzi, sve male firme koje imaju lokalni razvoz robe, te brojke su još simboličnije.
A svako onaj koji nešto malo više zna o e-mobilnosti i električnim vozilima kaže da su uštede ovakvog načina prevoza neverovatne, i da je „vožnja na struju“ upravo idealno rešenje za privredna vozila (mnogo više nego trenutno za putničke automobile), pa onda prosto nije jasno šta se čeka.
Profesor Boris Dumnić, sa Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, koji je suorganizator manifestacije „Electric Vehicles Days“ održane prošle nedelje po četvrti put na Novosadskom sajmu, kaže za 24sedam da je taj događaj pokazao da imamo nekoliko kompanija koje su skoro cele svoje flote prebacile na električna vozila, i da se tu vidi jasna jasnu ekonomsku računica koja zasad izostaje kod e-automobila.
– Ona se ogleda u jeftinijem trošku goriva, dakle prosto pređeni kilometar vas košta značajno manje i druga stvar održavanje tih je jeftinije. Tu ima još mnogo dodatnih stvari, od lakše kontrole broja pređenih kilometara, kontrola potrošnje energenata… Pokazuje se da što više kilometara prelazite, to su računice bolje i isplativost upotrebe tog vozila je sve veća i veća – naglašava Dumnić.
Da je elektrifikacija voznog parka budućnost transporta, čak i nezavisno od (trenutno nerazvijene) mreže javnih punjača, smatra i Petar Gavranović, predsednik NO „Globos osiguranja“ i potpredsednik „OMR Grupe“.
– Definitivno prava upotrebna vrednost električnih vozila se pokazuje kod malih i lakih dostavnih vozila. To su vozila koja tu ekonomsku upotrebljivosti pokazuj svaki dan dnevnom kilometražom a koja mogu lako da zamene trenutan klasična transporta vozila. Ušteda u gorivu je nemerljiva i za korisnike koji prelaze do 200 km dnevno, električna vozila su definitivno bolja rešenja. – naglašava Gavranović.
Ko ne veruje može da proveri kod „pionira“
Kako je to kada pređete sa dizela „na struju“, i a potom krenete i dalje da pravite sami tu struju koju trošite, u Srbiji možda i najbolje mogu da odgovore u „BEX Ekspres“ kurirskoj službi i njihovom ogranku „BEX Energy Solutions“.
Ova pionirska firma u privrednoj e-mobilnosti u Srbiji prva električna dostavna vozila uvela je 2021. godine. Do danas se flota proširila na 350 električnih kombija.
– Tih 350 vozila električnih prelazi prelazi oko 30 hiljada kilometara dnevno, što je negde oko pedeset osto ukupne dnevne „Beksove“ kilometraže. Ali, nije tu ušteda samo na manjem trošku za dizel. Imamo vozila koja su prešla 120.000 i 150.000 kilometara, a da ni pločice na kočionim diskovima nikad nisu zamenjene. Vi prosto kočite otpuštanjem pedale gasa a kada zaista kočite, zapravo pravite struju – objašnjava za 24sedam Peđa Sablić iz „BEX Energy Solutions“.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Sablić kaže da najveći strah onih koji se nećkaju da pređu na električna vozila, njihov domet jednim punjenjem – famozni „rejndž“ – nije osnovan.
– Za većinu „last mile delivery“ firmi, kurirskih službi, delimičnu logistike, pa razvoza po gradskim sredinama, nema nikakvih problema. Mi ćemo sada ponuditi u saradnji sa kineskom kompanijom „Foton“, vozila dometa 300 kilometara a to je više nego dovoljno za većinu industrije. Pa, za 2023. godinu zvaničan podatak iz Evropske unije je da prosečno komercijalno vozilo dnevno prelazi 87 kilometara, a svakako niko u lokalnu ne pređe više do 200 – naglašava Sablić.
Drugi strah, tačnije nepoznanica, su troškovi održavanja, odnosno eksploatacije. Ali i tu e-vozila prednjače u ekonomičnosti.
– Sada imamo godine iskustava iza nas, veliku količinu podataka koje vam daju električna vozila i kada se pogleda cena vlasništva (total cost of ownership), na grafikonu se vidi da nakon treće godine vama troškovi drastično kreću da padaju, a kod dizel vozila drastično kreću da rastu. Starije, trebamo više održavanja, trebamo više delova, trebamo svega više – objašnjava ovaj stručnjak za automobile.
Zašto bi se stalo samo na e-vozilima?
Ali, u „BEX-u“ nisu želeli da stanu sa samo na nabrojanim koristima svog voznog parka „na struju“. Drugi korak koji su preduzeli je da tu struju koju troše prave sami a potom i da je skladište u baterije za naknadne potrebe.
– Kada postavite malu solarnu centralu vi prvo podmirite osnovne potrebe, recimo u našem slučaju logističkog centra a potom samo viškom struje punite vozila. Naš cilj je, a ostvarićemo ga uskoro na prvom centru s kojim smo krenuli, je da svi centri budu energetski potpuno nezavisni od električne mreže EPS-a. Poduhvat jeste veliki, potrebne su investicije ali se isplati i celo to iskustvo i znanje već sada možemo da ponudimo i drugima. Čak i kao “ključ u ruke“ – kaže Sablić.
Iz „BEX Energy Solutions“ kažu da im prosto nije jasno zašto i pored svega navedenog već svi iz dostave i lokalnog prevoza nisu „na struji“ ali kažu da ni sada nije kasno.
– To je pitanje koje mi, zaista, pre svega sami sebi često postavljamo. Da li je moguće da samo mi „radimo matematiku“, ili da je samo nama ta matematika jasna. Ali to će se promeniti kako se ljudi budu više informisali o električnim vozilima, a posebno o komercijalnim vozilima na struju. Onog momenta, mislim, kada zaista edukacija na tu temu bude krenula da se radi bolje, niko neće imati ni gram sumnje da je to apsolutno isplativo – uveren je Peđa Sablić.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari