Kada će nas na posao i u pozorište voziti autobusi na struju?
Elektromobilnost, famozna e-mobiliti, pogrešno se shvata i u Evropi a Srbija ima jednu veliku prepreku više za široku upotrebu gradskog prevoza na struju, upozoravaju stručnjaci
– Mnogo se u svetu, Evropi pa i Srbiji priča o e-mobilnosti, i onda se tu uglavnom govori o automobilima na struju. Ali, to je pogrešno jer upravo su električni autobusi nosioci prevoza u velikim gradovima, a koji su i zagađeni i neracionalno troše klasična goriva – naglašava prof Ivan Blagojević sa Katedre za motorna vozila Mašinskog fakulteta u Beogradu.
Profesor Blagojević je na današnjem Forum o elektrobusevima na tom Fakultetu, koji je organizovao specijalizovani portal Energija Balkana, ukazao da se danas u tehnološki možda i najnaprednijoj zemlji u svetu, Kini, nalazi 99 odsto od svih e-buseva globalno i da je to vizija budućnosti.
Da će tako biti i u Evropi, svesni su i čelnici velikih gradova Starog kontinenta, među kojima ima sve više onih koji u svoj centar ni ne primaju vozila na dizel i benzin (ili im to papreno naplaćuju). I to ne samo u bogatim zemljama Skandinavije ili evropskog severozapada, već i među onim siromašnijim rođacima na jugu.
Tako su u Napulju prošlog novembra kupili 253 autobusa na struju (od kineskog BYD 140, a od Iveka 46...), različitih dužina od devet do 18 metara. Za to su platili od 400.000 do 800.000 evra po autobusu.
Pročitajte još:
Česi su za svoj drugi najveći grad, Košice, ovog leta nabavili 30 e-buseva (isporuka 2025/26) za šta su odvojili 24 miliona evra…
A u Srbiji...
Za to vreme u Srbiji beogradski GSP ima 16 autobusa, osam ima privatni prevoznik „Čurdić Prevoz“ i novosadski gradski prevoznik ima još 10. Sve u svemu 34 komada na celu zemlju. Beograda je najavio nabavku još 150 autobusa u ovoj godini ali pitanje je da li će i koliko biti „na struju“, jer u poslednjoj turi su nabavljeni turski autobusi na gas i to po ceni približnoj (inače skupljim) električnim.
Printscreen/Youtube/Autobusi Beograd
– Taj broj svakako nije dovoljan ali nije problem samo u broju već u tome što se to neće promeniti dok ne promenimo naše shvatanje (javnog) prevoza. Srbin će prvo dati pre koje skupi na auto, čak i kada realno nema para da ga održava, nema gde da ga parkira, ili što će se njime voziti s posla sat vremene duže nego što bi dobrim javnim prevozom. Tek kada prestanemo da se smejemo Dancima, što na semaforu imaju više biciklista nego automobila, neće nam biti bolje. Beograd nije imao infrastrukturu za broj vozila koje imaju njegovi stanovnici ni pre 20 godina a tek nema sada. Pa mi vi recite da li će imati sutra – odrešit je profesor Blagojević.
A u zemljama i gradovima gde se na ekologiju, ekonomiku, pa i generalno na životni standard, gleda drugačije jedino pitanje se danas postavlja „da li javni prevoz na baterije (plag-in), super-kondenzatore (kao prvi beogradski e-autobusi s linije EKO1) ili na vodonik“.
Odgovor koji je trenutno najčešće - na baterije – objasnili su gosti na Forumu, iz mađarskog proizvođača (električnih) autobusa „Ikarus“.
– Pogon koji će biti na autobusa uvek određuje kupac. A kada gradovi nemaju razvijenu infrastrukturu za punjenja strujom koja bi odgovarala super-kondenzatorima, ili punionice vodonika, kupci žele da imaju vozila koja će puniti što je ređe moguće. To znači autobus na baterije, kao što je naši koji se pune jednom dnevno – napomenuo je Kristijan Šomoraj, tehnički direktor fabrike iz Sekešhefervara.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari