Ikarus, ali mađarski i na struju, mogao bi da „leti“ Beogradom (FOTO)

Električna energija sve više zamenjuje naftne derivate kao pogonsko gorivo, ali mnogo je važnije, bar za ljude u velikim gradovima, da se na e-mobilnost gleda kao na elektrifikaciju autobusa i javnog prevoza nego ličnih putničkih automobila, istaknuto je danas na Mašinskom fakultetu u Beogradu, gde je održan Forumu "Elektrobus".

Evropsko tržište električnih autobusa u 2023. godini poraslo je za 53 odsto, a u svim većim gradovima u Evropi koriste tu vrstu vozila, istakao je nekadašnji direktor srpskog "Ikarbusa" GSP-a Stanislav Glumac, sada suorganizator skupa sa portalom Energija Balkana.

– A kod nas svega je možda desetak vozila na električni pogon i mislim da je perspektiva svih gradskih autobusa u većim gradovima da pogon bude u ovom momentu na elektriku, možda na gas ili u nekoj budućnosti na hidrogen koji se već vozi negde u Evropi – rekao je on.

24sedam.rs/G.M.Š.

 

A za električne autobuse ne mora se ići daleko, recimo u Kinu ili na sever Evrope, jer  veliki proizvođač sa konkurentnim cenama postoji u Mađarskoj – „Ikarbus“, koji je ovom prilikom i predstavio svoj novi mini-bus koji je biti na probi u Gradskom saobraćajnom preduzeću (GSP) na dve najopterećenije linije.

Kako se moglo čuti na ovom događaju na kojem su prisustvovali predstavnici Agencije za energetiku Srbije (AERS), Privredne komore Srbije (PKS), Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kao i mađarske kompanije Ikarus i ambasador Mađarske Mađar Jožef i brojni profesori, električni autobusi bi doneli brojne ekonomske ali i ekološke prednosti Beogardu i većim gradovima u Srbiji.

Prvo infrastruktura, pa...

Predsednik Saveta Agencije za energetiku Srbije (AERS), Dejan Popović, rekao je da razvoj e-mobilnosti u Srbiji zavisi najviše od razvoja infrastrukture i punjača elektromobila i elektro-autobusa.
On je na panelu "Prednosti elektro-buseva" istakao da se u aktuelnoj raspravi o predlozima izmena Zakona o energetici, prvi put tretira i e-mobilnost.

– Razvoj infrastrukture omogućiće razvoj e-mobilnosti, kako u domenu autobusa, tako i u domenu elektromobila, a onda će neki drugi zakoni definisati šta će se i gde voziti. Nadam se da ćemo krenuti putem Norveške, koja iako najveći proizvođača nafte u Evropi već ima 70 odsto prevoza na struju – rekao je Popović.

Roland Feher , direktor „Ikarus Grupe“, proizvođača sa 70 godina tradicije i ne tako davno najveće fabrike autobusa u svetu, istakao je da njihovi e-autobusi već koriste gradovi u Nemačkoj, Poljskoj, Rumuniji… a novi 12-metarski mini-bus kruži Briselom.

Nove autobuse proizvode u saradnji sa Volvoom, TF-om, Knor-Bremze ali i kineskim CRRC i CATL.

– Napredak kineske tehnologije na ovom polju ne može da prati više ni jedan Volvo ili Skanija a kamoli mi sami. A mi nemamo ni približno 8.000 inženjera kao Volvo. Ali zato možemo da ponudimo savremena vozila koja su testirana i na vrelinama Azerbejdžana i hladnoćama severne Nemačke i Mađarske  – objasnio je neophodnost partnerstva Feher.

 

O cenama po kojima bi Beograđani, Novosađani ili Nišlije mogle da nabave e-autobuse gosti iz Mađarske nisu mogli da se izjašnjavaju, jer sve ide na tender a tamo pres svega cenu određuju zahtevi kupaca za opremom.

Neki orijentir za cenu su evropski tenderi a među njima je onaj iz Napulja iz novembra prošle godine gde je između ostalog plaćano 405.000 evra za minibus i od 535.000 do 800.000 evra za kratke buseve.

Ono što se zna je cena zamene kompleta baterija, prema CATL-ovim uputstvima nakon osam godina i/li 3.000 ciklusa pražnjenja (mada u Ikarusu tvrde da je to u praksi 10-12 godina korišćenja). Nove baterije koštaju 100.000 evra, a stare se naravno i dalje mogu koristiti za neke druge namene (osvetljenje, skladištenje energije…) ili dati na reciklažu proizvođaču.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi