EPS može da bude i pionir upotrebe vodonika u Srbiji

Uvođenje vodoničnih tehnologija nije samo tehnološki izazov, već i šansa i verujem da, kao što je „Elektroprivreda Srbije“ bila pokretač privrednog razvoja, može da bude i pokretač uvođenja tih tehnologija, izjavio je danas v.d. generalnog direktora EPS-a, Dušan Živković.

– Globalno tržište je u ekspanziji, upotreba vodonika bi omogućila dalju dekarbonizaciju i EPS želi da bude pokretač i doprinese dekarbonizaciji i elektro privrede kao i cele srpske ekonomije i društva – rekao je Živković.

Živković je, na otvaranju međunarodne konferencije "Vodonik energent budućnosti" u organizaciji portala Energija Balkana, istakao da bi upotreba vodonika doprinela procesu dekarbonizaicije i omogućila veću fleksibilnost i sigurnost energetskog sistema Srbije, uz smanjenje zavisnosti od uvoznih energenata.

Živković je naveo da je vodonik jedan od izazova, ali i prilika koje nam je doneo vek u kome je energetska tranzicija postala imperativ i ocenio da bi uz vodonik, proces energetske tranzicije bio mnogo brži i efikasniji.

– Ukoliko se opredelimo za vodonik kao energent budućnosti, naš cilj mora da bude zeleni vodonik – rekao je on.

Istakao je da EPS ima znanje i iskusne inženjere koji bi mogli da pokrenu proces uvođenja vodoničnih tehnologija.

Živković je naveo da su fosilna goriva bila pokretač razvoja u prošlom veku u energetici, ali da su imala negativan uticaj na životnu sredinu, a da će dekarbonizacija uz vodonik doneti novu realnost.

– Verujemo da će vodonik doneti novu realnost. Pored razlike u tehnologiji proizvodnje, on će doneti i nešto veoma značajno za nas, a to je diversifikovanost resursa kojima Srbija raspolaže i doprineće sigurnosti energetike Srbije i „Elektriprivrede Srbije" – rekao je Živković.

Prema njegovim rečima postojeće elektrane neće proizvoditi u osnovi zeleni vodonik ali će se raditi i na tome, jer je, kako je naveo osnovna ideja da energetsku budućnosti vidimo u zelenom vodoniku.

Kao prvi korak koji je sada na redu, naveo je vodoničnu strategiju čiji je nacrt predstavljen pre dve godine.

To bi, rekao je trebalo nastaviti kroz regulativu i razvijati regulatorni okvir koji je ova strategija prepoznala, kada je reč o proizvodnji, transportu, skladištenju, korišćenju vodonika kako bi Srbija krenula dalje.

Tehnologija u povoju ali treba uhvatiti priključak

Vodonik je decenijama prepoznat kao moguće rešenje za mnoge energetske izazove sa kojima se svet suočava a njegova prednost ogleda se u tome što se može koristiti u različite svrhe, za skladištenje energije dobijene iz obnovljivih izvora, a zatim ponovo iskoristiti za dobijanje struje ili kao energent u onim sektorima koji su izazovni za dekarbonizaciju, poput saobraćaja i industrije, izjavio je danas savetnik za zelenu energiju u Ministarstvu rudarstva i energetike Rade Mrdak.

On je istakao da vodonik može biti ključni deo tranzicije ka čistoj i održivoj energetici, smanjujući zavisnost od fosilnih goriva i doprinoseći smanjenju emisija gasova koji izazivaju efekt staklene bašte.

– Međutim, postoje izazovi koji se moraju prevazići da bi se potpuno iskoristili potencijali vodonika, jer proizvodnja vodonika putem elektrolize značajnu količinu struje, što može biti skupo i energetski zahtevno, posebno u zemljama koje i dalje imaju visoku zavisnost od fosilnih goriva – rekao je on.

Dodao je da ni infrastruktura za skladištenje i distribuciju vodonika još nisu dovoljno razvijene, što ograničava njegovu veću upotrebu ali da ipak, postoji ogroman potencijal za dalji razvoj tehnologija vezanih za vodonik i stvaranje održivog energetskog sistema.

Govoreći o tome šta Ministarstvo rudarstva i energetike radi u vezi sa primenom vodonika, rekao je da ono priprema strategiju razvoja energetike Srbije i integrisani energetski klimatski plan. Očekuje se da ovi dokumenti, u kojima će vodonik prvi put biti prepoznat od strane najvažnijih strateških dokumenata u energetici budu doneseni do kraja 2024. godine.

– Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije je već predvideo osnovu za uvođenje prvih podsticaja za korišćenje obnovljivog vodonika, a verujemo da ćemo se uskoro pojaviti sa prvim predlogom uredbi o podsticajima za vodonik. Naš fokus u narednom periodu biće da osmislimo sistem podsticaja i pokrenemo tržište vodonika u Srbiji, ali i da razmotrimo mogućnost uspostavljanja regionalne saradnje u ovoj oblasti – rekao je Mrdak.

Naveo je da je Vlada Srbije u međuvremenu zaključila memorandum o razumevanju sa kineskom kompanijom Fengling u cilju realizacije projekta izgradnje postrojenja za proizvodnju vodonika iz solarnih elektrana i vetroelektrana kapaciteta do 30.000 tona vodonika godišnje.
Vodonik bi se proizvodio za potrebe dekarbonizacije rudarske kompanije Srbija Ziđin Koper ali i za potrebe tržišta u Srbiji i šire.
Savetnik predsednika Privredne komore Srbije (PKS) Igor Kronja je istakao da se PKS aktivno uključila u priču o vodoniku još krajem 2021. godine, kada je Ministarstvo rudarstva i energetike poverilo Privrednoj komori posao koordinacije izrade separata strategije upotrebe vodonika u energetici.

– Nacrt je napravljen, strategija još nije usvojena. Nadamo se da će u narednoj godini strategija biti usvojena, kako bi praćenjem te strategije došlo do razvoja vodonične ekonomije u Srbiji – rekao je on.

Dodao je da je Privredna komora pod svojim krovom okupila proizvođače opreme, ali i naučno-istraživačke institucije i potencijalne korisnike u nekom vidu klastera, radi razmene informacije među privrednicima i naučnicima sa ciljem razvoja vodonične ekonomije, ali i celog lanca vrednosti koji bi trebalo da bude pokretač vodonične tranzicije.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi