Gorivo sutrašnjice: I Srbija mora da razmišlja o proizvodnji zelenog vodonika

Tehnologije vodoničnih gorivih ćelija već danas napajaju vozila u svetu a iz nje se sa energetskom efikasnošću od 40 do 60 odsto proizvodi električna energija, dok je u kombinovanoj proizvodnji električne i toplotne energije efikasnost i do 80 odsto.

Vodonik se koristi i u gasnoj mreži, u rasponu od jedan odsto u Holandiji do 10 odsto zapremine u Nemačkoj, tako da je to u neku ruku već gorivo sadašnjice. U „zelenoj“ varijanti radi se o dobijanju vodonika iz obnovljivih i ugljenično neutralnih izvora.

- Primena zelenog vodonika je važan segment za smanjenja gasova sa efektom staklene bašte koji utiču na klimatske promene. Ima primenu u industriji, za proizvodnju metanola, amonijaka, za rafinaciju ulja – kaže Rukovodilac Centra za životnu sredinu, tehničke propise, kvalitet i društvenu odgovornost u PKS Dušan Stokić.

Razvijati tehnologiju i infrastrukturu

Srbija ima određene resurse za orijentaciju ka vodoniku, ali i nedovoljno razvijenu infrastrukturu i tehnologije, i to bi trebalo da se promeni donošenjem i primenom Vodonične strategije.

- Potrebno je da prođe određeno vreme kako bi se razvile i tehnologije kod kompanija koje imaju potencijale kao „Rafinerija Pančevo“ ili „Eliksir“. A važno je da se sagleda šta je to što je potrebno od razvoja kapaciteta u smislu kadrova - kaže Stokić.

Kako je rekao, u naredne dve, tri nedelje nacrt strategije biće predstavljen privrednicima u Valjevu, Sremskoj Mitrovici, Subotici, Pančevu i Nišu.

- Cilj je da se upoznaju sa idejom i mogućnostima kako da se uključe u neki deo celog lanca, od proizvodnje, preko skladištenja, transporta, do upotrebe. Tu će biti dobijena i povratna informacija - smatra on.

"Ima već sada nekih kompanija koje razmišljaju o vodoniku i potencijalno su zainteresovane, a cilj je da to omasovimo", naveo je sagovornik Tanjuga.

Za Prahovo i kompaniju „Eliksir“ koji su nedavno spominjani u kontekstu "zelenog vodonika", Stokić kaže da je to jedna od viđenijih i vrlo zainteresovanih kompanija za prve projekte.

- Siguran sam da su Eliksir i Prahovo, jedan od najozbiljnijih i najvećih kandidata - zaključio je Stokić.

"Zeleni vodonik" je alternativno gorivo, prepoznato kao izvor čiste energije, koje doživljava procvat na globalnom nivou. Cena "zelenog vodonika" iz elektrolize na mestu proizvodnje procenjuje se između tri i 7,5 evra po kilogramu ili od 90 do 225 evra po megavatsatu.

Takođe, očekuje se da će do 2030. cena proizvodnje "zelenog vodonika" pasti oko 30 odsto zbog povećanja kapaciteta za energiju iz obnovljivih izvora.

Sad skupo ali krenuti na vreme

Stokić objašnjava da je proizvodnja i korišćenje u ovom trenutku "zelenog vodonika" skupa, te da će biti potrebni podrška i subvencije države, i dodaje da na ruku ovakvom razvoju idu fondovi i programi EU, kao i dokumenti kao što su Zeleni dogovor EU, i Zelena agenda za Zapadni Balkan.

Ministarstvo rudarstva i energetike je krajem 2021. poverilo PKS posao koordinacije izrade separata Strategije upotrebe vodonika u energetici i industriji, kao integralne komponente Strategije razvoja energetike Srbije do 2040, sa projekcijama do 2050.

Nacrt Vodonične strategije nedavno je predstavljen na Mašinskom fakultetu u Beogradu, a uradila ga je grupa stručnjaka iz konzorcijuma okupljenog oko tog fakulteta.

Podseća da je prethodno Ministarstvo rudarstva i energetike odredilo PKS da koordinira ovaj posao, koji se radi uz veliku i finansijsku podršku nemačkog GIZ-a.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi