Niže kamate u 2024. - ako se ispuni…
Šta dužnike a šta privredu čeka u sledećoj godini i da li ćemo se rešiti skupe nafte i visokih kamata
Godina 2022. bila je u znaku energetske krize, potom 2023. u znaku inflacije i visokih kamatnih stopa, a šta možemo očekivati od 2024. za „Blumberg Adrija“ procenjuju Sanja Filipović, naučna savetnica u Institutu društvenih nauka, i Nebojša Savić, profesor FEFA.
Kada su u pitanju očekivanja za 2024. godinu, profesor Savić kaže da je najveći izazov Srbiju da nastavi sa rastom i da ne dođe do stagflacije. On navodi da u tom rastu treba obezbediti odgovarajući kvalitet u pogledu zelene tranzicije i energetskog prilagođavanja, ali da energetsko prilagođavanje mora da bude mudro, ne ishitreno kao što se desilo u Evropi, jer ne smemo da se izložimo riziku da nemamo energente.
– Srbija je dosta uradila na unapređenju infrastrukture, ali ima još mnogo toga da se uradi. Treba da imamo naše robne rezerve, naša skladišta, sve to treba da bude na odgovarajućem nivou da bismo mogli da reagujemo tržišno kada dođe do problema. Treba i da razvijamo ono u čemu je Srbija pokazala izuzetnu vitalnost i prosperitet poslednjih godina, a to je razvoj IT i bio segmenta. Tu smo u nekim oblastima u svetskom vrhu i to treba iskoristiti dalje, a tradicionalne industrije treba da nastave svoj život i da nalaze način da prežive težak trenutak koji će biti prisutan u Evropi – zaključuje Savić.
Oko kamata još neizvesno
Kada su u pitanju kamatne stope, on kaže su se sve zemlje sveta i sve centralne banke prošle godine suočile sa ozbiljnim skokom inflacije. Američki Fed je od jula zadržao svoju kamatnu stopu na 5,25% do 5,5%, ECB je na 4% od jula, a Srbija na 6,5%.
Pročitajte još:
– To je dosta veliki šok za privredu, s obzirom na prethodni dug period niskih kamatnih stopa. Ali treba da se setimo da uvek kad inflacija skoči moramo da reagujemo na tržišni način, to je najbolji način. Ne treba da reagujemo administrativno i regulativno, kako ne treba, nego na tržišni način, a to znači regulacijom kamatnih stopa na finansijskim tržištima. Sve centralne banke u svetu će reći sledeću stvar: mi smo tvrdo na ovoj poziciji sada, ali ostavljamo prostor da zavisno od toga kako se stvar bude razvijala, mogu da budu i tri tačke. A tri tačke mogu da idu i nagore ako se pogorša situacija sa inflacijom, a mogu da idu i nadole, da se obaraju referentne kamatne stope ako se inflacija stavi pod kontrolu – navodi Savić.
U Srbiji, kada je u pitanju inflacija, Savić smatra da je ona bila dominantno troškovna, odnosno uvezena inflacija vezana za cene energenata, a druga komponenta je bila opšti rast cena hrane u svetu koji se preslikao i u Srbiji.
– Mi se sad nalazimo na inflaciji od 8%, međugodišnja inflacija je 7,5%, a u iduću godinu se ulazi sa merama zbog kojih možemo da očekujemo krajem drugog kvartala, nove godine, inflacija bude između 4% i 4,5% – kaže Savić i dodaje da uz nastavak mera kakve su trenutne možemo očekivati da krajem sledeće godine ili u prvom kvartalu 2025. dođemo do centralne tendencije inflacije od 3%.
Šta kvari sreću sa energentima?
Kada je reč o cenama energenata koje su u centru inflacije u svim državama, Sanja Filipović kaže da, optimistički gledano, možemo reći da se situacija na energetskim tržištima smirila u odnosu na prošlu godinu, kada smo imali rekordne cene i nafte, i gasa, i uglja….
Profimedia
– Sada je situacija malo bolja i stabilnija i zbog toga energetika nije u fokusu za sledeću godinu ali potrebno je svejedno obezbediti energetsku sigurnost. To podrazumeva diverzifikaciju ne samo izvora snabdevanja nego i diverzifikaciju energetskog miksa. To dalje podrazumeva i unapređenje energetske efikasnosti. Vidimo da je dekarbonizacija i dalje u fokusu na nedavno održanom samitu u Dubaiju. Čak i zemlje koje su izvoznice nafte su pristale na supstituciju fosilnih goriva. Svi ti aspekti nose nove investicije i investicije u projekte koji treba da donesu inovacije i nove tehnologije – kaže Filipović.
Filipović kaže da je veoma bitna diverzifikacija i da je Srbija mala otvorena privreda koja nema izlaz na more i da smo samim tim više izloženi rizicima.
– Kada pričamo o ceni energenata veoma je bitno reći da se Srbija nikad nije isključivo oslanjala na naftu koja dolazi iz Rusije. Najveći procenat uvoza nafte dolazi iz Iraka. Situacija koja je počela u decembru je nas pogodila na taj način da više ne možemo da se snabdevamo Ruskom naftom morskim putem, što je za nas mnogo povoljnije. Ali u maju je najavljeno da će se praviti naftovod gde ćemo se spojiti od Novog Sada sa Mađarskom, pa ćemo i mi kao ostale kontinentalne evropske zemlje da se priključimo na „Družbu“, koja je najveći tradicionalni kopneni naftovod preko kog se (ruskom naftom) snabdevaju Slovačka, Mađarska i Češka – objašnjava Filipović.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari