Šta je EXPO 2027? Mesto otkrića, sklapanja poslova, privlačenja investitora: Srbiji donosi više od milijardu evra

Prestižna svetska izložba EXPO, čiji će domaćin od 15. maja do 15. avgusta 2027. godine biti Beograd i Srbija, održava se već više od 150 godina, a kroz istoriju je bila mesto gde su predstavljena značajna otkrića.

Održava se od sredine 19. veka, pod nadzorom Međunarodne kancelarije za izložbe (Bureau International des Expositions, BIE), sa sedištem u Parizu, i ima 98 država članica.

Pobeda u sva četiri kruga

Osnovna ideja Svetske izložbe je da sve zemlje dobiju priliku da prikažu ostatku sveta svoj pogled na zadatu temu, a zemlje članice po vlastitom nahođenju uređuju svoje izložbene prostore u odvojenim paviljonima.

Ove godine čast da bude domaćin izložbe "EXPO 2027" dobio je Beograd. Podsetimo, na Generalnoj skupštini Međunarodnog biroa za izložbe (BIE), 21. juna je odlučeno da će glavni grad Srbije biti domaćin renomirane međunarodne izložbe "EXPO 2027". Srbija je pobedila u sva četiri kruga glasanja u kojima je imala najveći broj glasova, a u poslednjem krugu jedini protivkandidat je bila Španija.

Zahvaljujući tome, Beograd će postati jedno veliko gradilište kako bi se pripremio za ovu prestižnu manifestaciju. Tako će se, prema rečima glavnog urbaniste Beograda Marka Stojčića, čitav sajamski kompleks međunarodne izložbe "EXPO 2027". prostirati na 70.000 kvadrata, a očekuje se da će 100 zemalja ovde imati svoje izložbene prostore.

Srbija je, inače, bila jedan od pet kandidata, pored SAD, Tajlanda, Španije i  Argentine. Srbija je imala posebnu prezentaciju prilikom izbora. Tokom glasanja podršku delegaciji Srbije dali su predstavnici Kine, koji su zajedno sa našom delegacijom navijali tokom glasanja. Srbija je jedina zemlja iz jugoistočne Evrope koja se kandidovala da bude zemlja domaćin ove prestižne izložbe.

Koncept-tema naše zemlje za "EXPO 2027" glasi: "Igra(j) za čovečanstvo - sport i muzika za sve".

Ova tema bavi se značajem igre, sporta i muzike u ljudskoj evoluciji i razvoju s namerom da osnaži kako učesnike tako i posetioce da istraže na koji način ovi drevni kreativni "alati" čovečanstva mogu pomoći u rešavanju nekih od najsloženijih globalnih izazova današnjice.

Doći će više od tri miliona ljudi

Specijalizovanu međunarodnu izložbu "EXPO 2027", koju će za četiri godine organizovati Beograd, prema očekivanjima posetiće više od tri miliona ljudi iz 120 zemalja, a ukupni ekonomski efekti premašiće milijardu evra.

Ovakve procene, ali i detaljnu analizu ekonomskih posledica po Srbiju, izneli su nedavno autori "Makroekonomskih analiza i trendova" (MAT), časopisa Ekonomskog instituta.

Kako su istakli, vest da je Srbija prošlog meseca izabrana za domaćina izložbe "EXPO 2027" je veoma bitna za našu zemlju.

- Događaj će imati sveobuhvatne ekonomske posledice, ne samo u domenu neposrednih pozitivnih efekata organizacije ovog događaja koji će trajati od 15. maja do 15. avgusta 2027. godine, već i za širok krug stejkholdera koji učestvuju u realizaciji, onome što će prethoditi događaju, u smislu angažovanja građavinske operative, i onoga što će ostati kao nasleđe izložbe – smatraju ekonomski analitičari MAT-a.

Ministarstvo finansija

Doduše, oni ističu da nije lako u ovom trenutku tačno utvrditi i kvantifikovati očekivane ekonomske efekte, "jer su rezultati izložbenog poslovanja, osim onih neposrednih, po pravilu, teško merljivi i slabo vidljivi“.

- Opet, nema spora da je njihov multiplikovani uticaj izuzetno pozitivan, a upravo je to efekat koji će Srbija najviše dobiti ovom organizacijom. Efekti organizacije ovakve manifestacije se definišu kao socio-ekonomske promene koje nastaju kao rezultat aktivnosti u oblasti izbložbene industrije – ističu analitičari.

Kako objašnjavaju, pozitivni efekti ne nastaju isključivo pod uticajem aktivnosti koje će se odvijati pod krovom izložbe, već izviru i iz drugih vidova potrošnje koje dotiču druge industrije, a koje se direktno ili indirektno nalaze u relaciji sa izložbom.

- Stoga, ekonomske efekte treba posmatrati šire, kao aktivnosti koje potiču i iz sektora kao što su građevinarstvo, transport, turizam, ugostiteljstvo, maloprodaja i veleprodaja, usluge izgradnje i opremanja štandova, špedicija i skladištenje robe, oglašavanje i komunikacija i slično – navode ekonomisti.

Najšire posmatrano, prema njihovim rečima, ekonomski efekti mogu se raščlaniti na direktne, indirektne i indukovane.

Prihodi od prodaje, izdavanja, izlagača...

Kada se radi o direktnim efektima, oni nastaju kao rezultat neposrednog obavljanja aktivnosti i delatnosti u cilju realizacije ove izložbe. Predstavljeni programi, inicijative i događaji će privući međunarodne i domaće posetioce.

- To će doneti rast prihoda od prodaje robe i usluga, tj. od izdavanja prostora, prihodi koji se generišu od strane organizatora, izlagača i posetilaca, prodaje robe i usluga koje su predmet ponude u paviljonima i izložbenom prostoru, kao i svih ostalih prihoda generisanih u sklopu održavanja ovakvog događaja. Tu će doći i do generisanja nove dodate vrednosti, novih fiskalnih prihoda i veće zaposlenosti – objašnjavaju autori MAT-a.

S druge strane, dodaju, indirektni efekti se generišu u okviru podržavajućih delatnosti, i ova kategorija podrazumeva ekonomske promene koje će nastati kao posledica potrošnje u drugim povezanim industrijama.

Vlada Srbije

- Drugim rečima, inicijalna potrošnja tokom održavanja "EXPO 2027" obezbediće i direktne prihode za ugostiteljske objekte, turistički sektor, aerodrom i avio-kompaniju "Er Srbija", špeditere i transportne kompanije, telekomunikacioni sektor, rekreativne i turističke lokalitete i slično. Ova kategorija uticaja obuhvata naknadnu ekonomsku potrošnju robe i usluga lokalnih dobavljača koja nastaje upravo kao posledica inicijalne aktivnosti izložbe – ističu analitičari.

Na kraju, indukovani efekti podrazumevaju promene u ekonomskoj aktivnosti koje nastaju direktno ili indirektno kao rezultat potrošnje učesnika na izložbi, a koje u širem kontekstu deluju na lokalnu i nacionalnu ekonomiju.

- U tom smsilu, učesnici EXPO-a će svoje prihode trošiti u lokalnoj zajednici na nepovezane usluge i robu, kao što su hrana, prevoz, rentiranje i stanovanje i realizovanje brojnih drugih potreba. Indukovani ekonomski uticaji, zapravo, predstavljaju ponovnu potrošnju prihoda generisanih po osnovu održavanja same izložbe – navode ekonomisti.

Prema njihovim rečima, to su multiplikovani efekti potrošnje učesnika izložbe na ekonomiju cele zemlje. Ovi efekti, kako objašnjavaju, nastaju kao posledica sukcesivnih krugova potrošnje, i oni sa svakim novim krugom imaju tendenciju slabljenja.

- Povrh toga, dobro je da će se samo manji deo izložbenog prostora i paviljona nakon završetka manifestacije prenameniti. Ostatak će postati moderniji izložbeni prostor "Beogradskog sajma" koji će se preseliti na lokaciju organizovanja ove izložbe. U tome leži bitna ekonomska opravdanost izgradnje velikih kapaciteta koji bi nakon okončanja EXPO-a verovatno ostali bez dovoljnog broja korisnika. Oslobođeni prostor na kome je do sada bio lociran "Beogradski sajam" koristiće se za druge stambeno-komercijalne sadržaje – kažu analitičari MAT-a.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi