Ko nasleđuje imovinu kada nema testamenta? Evo ko po zakonu dobija stan, kuću i novac pokojnika

Kada član porodice premine, jedno od pitanja koje se gotovo odmah postavlja jeste šta će biti sa njegovim stanom, kućom, ušteđevinom, automobilom i drugom imovinom. Ukoliko pokojnik nije ostavio testament, naslednici se ne određuju prema dogovoru porodice, već prema pravilima zakonskog nasleđivanja.

Zakon o nasleđivanju Srbije propisuje ko može da nasledi imovinu i kojim redosledom. Bliži nasledni red ima prednost nad daljim, pa se naslednici iz narednog reda pozivaju na nasleđe tek kada nema onih koji pripadaju prethodnom redu.

Supružnik i deca prvi nasleđuju

U prvom naslednom redu nalaze se deca pokojnika i njegov bračni drug. Oni, po pravilu, nasleđuju jednake delove.

Na primer, ako iza pokojnika ostanu supružnik i dvoje dece, zaostavština se deli na tri jednaka nasledna dela. Ako postoje supružnik i troje dece, svaki od njih dobija po četvrtinu zaostavštine.

Međutim, kod nekretnina postoji važna razlika između imovine koja je bila isključivo vlasništvo pokojnika i zajedničke imovine supružnika.

Ako je stan stečen tokom braka kao zajednička imovina, najpre se utvrđuje koji deo pripada preživelom supružniku po osnovu zajedničke imovine. Tek deo koji je pripadao pokojniku ulazi u zaostavštinu i deli se među naslednicima.

Zato nije dovoljno samo reći da će, na primer, supruga i dvoje dece dobiti po trećinu stana. Pre toga mora da se utvrdi koliki deo stana je uopšte pripadao pokojniku.

Ako je dete preminulo, nasledstvo može pripasti unucima

Smrt jednog od dece ne znači automatski da njegov nasledni deo nestaje.

Zakon predviđa pravo predstavljanja. Ako dete ostavioca ne može ili neće da nasledi, njegov deo mogu naslediti njegova deca, odnosno unuci pokojnika, i to na jednake delove. Isto pravilo može se primenjivati i na naredne generacije potomaka.

Zbog toga se prilikom ostavinske rasprave ne posmatra samo uža porodica, već celokupno porodično stablo u meri u kojoj je to relevantno za nasleđivanje.

Šta se dešava ako pokojnik nema decu?

Ukoliko pokojnik nema potomstvo, primenjuje se drugi nasledni red.

Njega čine bračni drug i roditelji pokojnika, odnosno njihovi potomci u situacijama koje zakon predviđa. Bračni drug tada, po osnovnom pravilu, dobija polovinu zaostavštine, dok se druga polovina deli između roditelja.

Ako jedan od roditelja ne može ili neće da nasledi, njegov deo mogu naslediti njegova deca, odnosno braća i sestre pokojnika, kao i njihovi potomci, prema zakonskim pravilima.

U određenim situacijama, kada roditelji nemaju potomstvo i ne mogu ili neće da naslede, celokupna zaostavština može pripasti bračnom drugu.

Ko nasleđuje novac na računu?

Predmet nasleđivanja nije samo nekretnina.

Novac na računu, štednja, automobil i druga imovinska prava koja su pripadala pokojniku mogu biti deo zaostavštine. U ostavinskom postupku utvrđuje se šta je pokojnik posedovao i ko ima pravo da to nasledi.

To što je neko iz porodice koristio ili čuvao određeni novac ne znači samo po sebi da taj novac posle smrti vlasnika pripada toj osobi. Presudno je kome je imovina pripadala i kakva su prava naslednika.

Šta ako nema ni supružnika ni dece?

Ako nema naslednika iz prvog naslednog reda, niti onih iz drugog, zakon predviđa dalje nasledne redove.

U njih ulaze dedovi i babe pokojnika i njihovo potomstvo, a zatim i dalji preci. Zakon tako predviđa prilično širok krug mogućih naslednika.

Zbog toga nije tačno da u svakom slučaju kada neko umre bez testamenta njegova imovina odmah pripada državi. Republika Srbija je poslednji zakonski naslednik i nasleđuje tek ako pokojnik nema drugih zakonskih naslednika.

Testament ne znači da možete baš svakoga isključiti

Iako testament omogućava osobi da odredi kome želi da ostavi svoju imovinu, postoje zakonska ograničenja.

Zakon poznaje institut nužnog dela, odnosno pravo određenih naslednika da dobiju zakonom zaštićen deo zaostavštine i u situacijama kada postoji testament.

Zato kod veće imovine, više nekretnina ili komplikovanih porodičnih odnosa nije dovoljno samo napisati kome šta treba da pripadne. Važno je testament sastaviti u skladu sa zakonom i imati u vidu prava nužnih naslednika.

Nasleđuju se i određene obaveze

Nasledstvo nije samo ono što pokojnik ostavlja kao imovinu.

Zaostavština obuhvata prava koja su pripadala ostaviocu u trenutku smrti, a naslednici mogu biti suočeni i sa obavezama koje se prenose u skladu sa zakonom. Zato se prilikom ostavinskog postupka ne utvrđuje samo vrednost stana, kuće ili novca, već celokupno stanje zaostavštine.

Najvažnije je utvrditi šta je zaista pripadalo pokojniku

Kod nasledstva nekretnina jedna od ključnih stvari jeste vlasništvo.

Ako je stan bio isključivo vlasništvo pokojnika, njegova svojina na tom stanu ulazi u zaostavštinu. Ako je, međutim, nekretnina predstavljala zajedničku imovinu supružnika, najpre se utvrđuje deo koji pripada preživelom supružniku, a potom se pokojnikov deo deli prema pravilima nasleđivanja.

Zato odgovor na pitanje "ko dobija stan?" ne može uvek da se da bez dodatnih informacija.

Potrebno je znati ko su naslednici, kakav je bio njihov odnos sa pokojnikom, koja imovina postoji i ko je bio njen vlasnik.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi