Odlazak kuvara i konobara u region čista matematika, na moru su i mogu da "upecaju" i do 3.000 evra

Radna snaga nedostaje u sektoru građevinarstva i ugostiteljstva. Letnja sezona na moru privuče veliki broj radnika iz Srbije. Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije i Miloš Turinski iz Infostuda objašnjavaju  zbog čega se "sezonci" odlučuju za rad u inostarnstvu i da li je zarada jedini motiv.

Iako dnevnice na građevini idu i do 50 evra, na gradilištima je sve manje domaćih radnika. Nedostatak radne snage potresa i sektor ugostiteljstva, upozorava Unija poslodavaca. Očekivano, letnja sezona na moru privuče veliki broj naših ljudi, jer je zarada nekoliko puta veća.

Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije i Miloš Turinski iz Infostuda govorili su o tome kako se sa tim bore srpski poslodavci, mogu li boljim uslovima da odgovore konkurenciji i da li su veće plate dovoljan razlog da radnici ostanu. 

Jelena Jevtović kaže da je građevina deficitarna ne samo tokom ove godine, nego i unazad nekoliko godina. 

Profimedia

"Potrebe privrede i školovanje kadrova su u disproporciji jer se ta zanatska zanimanja ne promovišu, da ih nekako posmatraju sa nekim nipodaštavanjem u smislu sramote, pa roditelji decu usmeravaju na neke druge fakultete ili škole. Ali, mislim da bi trebalo da se sistemski poradi na tome. Što se ugostiteljstva tiče, ista je situacija, s tim što mi imamo malo gostiteljskih škola", rekla je Jevtovićeva za RTS.

S druge strane, navodi da ugostitelji, odnosno školovani kadrovi, u većini slučajeva odlaze u inostranstvo i njima su tamo zarade dosta veće nego ovde.

Koliko problema u ovom trenutku imaju poslodavci

Odgovarajući na pitanje koliko radnika nedostaje, Jevtovićeva ističe da to zavisi i od mesta i od potreba u smislu da li je u pitanju hotel, kafana, kafić.

"Ali u svakom slučaju, dosta radnika nedostaje i jednostavno se poslodavci na razne načine snalaze da dođu do njih", rekla je ona. 

Kada je u pitanju broj oglasa - da li su ova godina razlikuje od prethodne

Miloš Turinski kaže da se ova godina ne razlikuje od prošle što se tiče broja oglasa.

"Ove godine stagniramo u broju oglasa, ali to nije loše. Prošle godine smo završili sa 76.000 oglasa za posao, tako da ne možemo ni za ovu godinu da kažemo da je loša. Ako pričamo o zanatskim zanimanjima i ovim profilima, krene situacija od aprila, pa od maja kada sezona počinje i onda vidimo odliv našeg radno sposobnog stanovništva, najčešće iz oblasti ugostiteljstva, put Hrvatske, Crne Gore, ali i Slovenije“, napominje Turinski. 

Rad na građevini i branje voća 

Kada su u pitanju i sezonski radnici, dnevnice na građevini idu i do 50 evra, a kod branja voća je veliki problem za radnu snagu. 

Turinski kaže da kada je branje voća u pitanju, dnevnice su ostale u rangu kao i prošle godine, a to je od 2.500 do 6.000 dinara, što je 50 evra. 

RINA

Prema njegovim rečima, raspon je veliki zato što se postavlja pitanje šta poslodavac zapravo nudi, osim dnevnice, odnosno - da li dobijate obrok, smeštaj, da li imate obezbeđen transport. 

"I za građevinu 50 evra je dnevnica oko koje cifre kružimo, ali to su dnevnice koje su za nama već poslednjih godinu, dve dana, koje su ostale na istom nivou", rekao je on. 

Prema njegovim rečima, poslodavci se zaista trude da visinom zarade budu konkurentni zapadu, ali i dalje je to daleko. 

Srpski poslodavci i konkurencija 

Jelena Jevtović napominje i da ovde kuvari i konobari mogu da zarade veće iznose, kao u regionu.

"Tamo se rade duple smene, radno vreme je od 12 do 14 sati. Kad bi toliko radili ovde, sigurno bi dostigli taj iznos koji tamo dobiju. Samo što se nekako izračunaju: tri meseca ću da radim i neću ništa drugo osim toga, samo ću se na to fokusirati“, rekla je ona. 

Takođe podvlači da je zarada jedan od motiva ljudima. 

"Poslodavci se trude, mimo zarade, da ponude i smeštaj i hranu, možda dvokratno radno vreme, više se trude da izađu u susret nekim njihovim potrebama, baš iz razloga što je njima važno da im posao funkcioniše", navela je Jevtovićeva.

Nije isto, kako napominje, kada ti plaćaš 15 ljudi i kada plaćaš osmoro.

"Realno se to može rasporediti, na sve moguće načine. Ako si iz nekog mesta, a posao je u drugom, onda se obezbeđuje i smeštaj i prevozi, i tri obroka i plus dnevnica", rekla je Jevtovićeva. 

Ipak se traži posao u inostranstvu 

Turinski kaže da su daleko veće zarade za sezonce u Hrvatskoj. "Na primer, ako pričamo o primorju i radu u ugostiteljstvu, kuvari mogu da zarade i do 3.000 evra, konobari i do 2.000 evra pa i više, hostese od 1.000 do 1.500 evra i to su sezonski poslovi", kaže on. 

"Ako napravite jasnu matematiku, oni tamo imaju i obezbeđen smeštaj i obezbeđen obrok. I na moru su. I oni mogu sa čistom cifrom da se vrate nazad posle četiri, pet ili šest meseci. To ovde nije slučaj. Oni ovde imaju samo tu jednu zaradu, rade osam sati, a tamo odlaze svesno da rade sedam dana u nedelji bez prestanka, zato što imaju jasan cilj sa kojim će se cifrom vratiti nazad", rekoa je Turinski. 

Jelena Jevtović kaže da se naša privreda ne može uvek porediti sa nekim drugim privredama. 

"Drugo je što su ovde, recimo, opterećenja koje poslodavci imaju u smislu poreza, doprinosa i svih ostalih propratnih stvari daleko veća u odnosu na okruženje. I opet kažem, nije plata primarna. Znači, plata je jednostavno nešto što određenu kategoriju ljudi motiviše, neku drugu kategoriju ne motiviše. Evo, mi imamo situaciju da nekom može da se ponudi plata od 5.000 evra, ali ako on ne može da ima slobodan dan kad hoće, ne žele to da prihvati", zaključila je Jelena Jevtović.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi