Čekamo da padnu cene u prodavnicama: Šta nam pokazuje veći izvoz a manji uvoz

Ukupna spoljna trgovina Srbije za prva četiri meseca ove godine na prvi pogled ne izgleda bogzna kako dobro, jer rast u evrima je samo 3,3 odsto, pokazuju jučerašnji podaci Republičkog zavoda za statistiku, ali „đavo se krije u detaljima“.

Međutim, kada se pogleda kako se kreću izvoz i uvoz, stvar deluje mnogo bolje. Izvezli smo robe u vrednosti 9,7 milijardi evra, što je rast od 13,1 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. A ne treba zaboraviti da je ta osnova vrlo visoka, jer u istom periodu prošle godine rast izvoza je bio 27 odsto (8,4 milijarde).

Uvoz robe imao je vrednost od 12,3 milijarde evra, što je smanjenje za 3,3 odsto na takođe veliku bazu (12,1 milijarde).

Šta nam govore ove brojke, za 24sedam je pojasnio Ivan Nikolić, viši naučni saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu.

- Ovi iznosi, pogotovo za jeftiniji uvoz, pokazuju da je počeo deflacioni talas. Sve je jeftinije po proizvođačkim cenama, pre svega zbog ugrađenih nižih cena energije. Imamo preokret u odnosu na prošlogodišnje stanje sa dizanjem cena. Proizvođačke cene su u drastičnom padu a to će u narednim mesecima preći i na potrošačke cene.Sada samo treba da sačekamo da se taj talas prelije na maloprodaju – kaže Nikolić.

Dodaje da tekući račun države nikada nije bio bolji.

- Deficit tekućeg računa je bio samo 0,4 odsto a u prva dva smo čak bili i u suficitu. To nikada dosad nije bilo u istoriji da dva meseca zaredom imamo suficit u tekućem bilansu. To, naravno, ima svoje posledice pre svega na porast deviznih rezervi i apresijacijski pritisak na devizni kurs ali povoljno će delovati na pad cena, što je sada najbitnije – kaže naš sagovornik.

Industrija u leru zbog recesije u EU

Nažalost, domaća statistika je uz ove dobre vesti donela i neke loše. Industrijska proizvodnja beleži samo relativno dobre rezultate. U periodu januar - april ove godine, u poređenju sa istim periodom prošle godine, bila je veća za 1,9 odsto. Međutim, posmatrano po sektorima, u aprilu ove godine, u odnosu na april prošle godine, u sektoru Rudarstvo ostvaren je pad od 0,2 odsto, u sektoru Prerađivačka industrija pad od 2,6 odsto, dok je u sektoru Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija zabeležen rast od 14,6 odsto.

- To je i očekivano. Naša privreda je u velikoj zavisnosti od kretanja evropske privrede, pre svega privrede Nemačke kao najznačajnijeg partnera, a tamo je recesija. A to znači manje narudžbi od evropskih kupaca. Dodatni problem je to što nam je i domaća tražnja u padu – dodaje Nikolić.

Kada se uporede prva četiri meseca 2023. sa istim periodom 2022. godine, promet robe u trgovini na malo veći je u tekućim cenama za 10,4 odsto, a u stalnim cenama manji je za 4,5 odsto, objavio je juče RZS. To jasno ukazuje na to da potrošači mnogo pažljivije barataju svojim novcem.

- A ta smanjena potrošnja će ostati sve dok inflacija ne padne ispod pet odsto, što se očekuje u nekom srednjem roku. Što se tiče Evrope i njene tražnje, tamo neće biti mnogo bolje ni na srednji rok. Pored rata u Ukrajini, koji ne izgleda da će se brzo završiti, EU ima neke dugoročnije probleme kao što je stalni pad konkurentnosti prema Kini i SAD, a sada i problem sa američkim subvencijama za tehnološke firme – zaključuje Ivan Nikolić.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi