Siva ekonomija ispod 12 odsto, tvrdi NALED
U periodu od 2017. do 2021. godine, po istraživanju NALED-a, smanjeno je učešće sive ekonomije za tri procentna poena, na 11,7 odsto, istaknuto na konferenciji nacionalne incijative „Bolji način“
Siva ekonomija se u Srbiji smanjuje ali uprkos dobrim rezultatima dosadašnje borbe obim je i dalje veoma visok, istakla je potpredsednica Upravnog odbora NALED-a, Stanka Pejanović, na konferenciji „Bolji način“ održanom pod ovogodišnjim sloganom "Digitalizacija kao izlaz iz sive ekonomije".
Ministar finansija Siniša Mali, koji je otvorio konferenciju, ocenio je da je prema istraživanju NALED-a smanjeno učešće sive ekonomije za tri procentna poena, na 11,7 odsto, i da je to veliki korak napred ali i velika obaveza da se nastavi agresivnije, brže, bolje i jače protiv sive ekonomije.
24sedam/Promo/NALED
- Borba protiv sive ekonomije jedan od stubova aktivnosti Vlade Srbije, i do 2015. godine više od 70 odsto akcija, planova i aktivnosti po tom pitanju ispunjeno. Sistemsko rešavanje sive ekonomije je u uspeh e-fiskalizacije, kao i sistema e-faktura. Svi gubimo u sivoj ekonomiji, a dobija samo onaj ko fiskalni račun nije dao - naglasio je ministar Mali.
Ministar kaže da je mnogo urađeno i na reformi Poreska uprave, preko portala e-Porezi, te da se nastavlja sa daljim rasterećenjem zarada, što je u periodu od 2017. do 2021. godine dalo za rezultat da je iz sive u zakonsku zonu prešlo 200.000 zaposlenih, te da je sada stopa nezaposlenosti 9,2 posto. Dodao je da je mnogo urađeno na koordinaciji inspekcija.
Pročitajte još:
Mali: Borba će biti još jača
Mali je najavio još jaču borbu države protiv sive ekonomije, da su važne dalje reforme carine, te povezivanje Poreske uprave sa carinom, kao i uvođenje e-akciza i e-otpremnica, te naglasio kao ključno korišćenje digitalizacije.
Govoreći o tek usvojenom programu borbe protiv sive ekonomije do 2025. godine rekao je da će biti nastavljena ulaganja u tržišnu inspekciju, te dalje rasterećenje zarada.
- Poruka svima je da ćemo nastaviti borbu protiv sive ekonomije i rad van zakona se nikome neće isplatiti - poručio je on i dodao da Srbija kroz sistemska rešenja pokazuje koliko je spremna da idemo do kraja, kada je ova oblast u pitanju.
24sedam/Promo/NALED
On očekuje da će e-fiskalizacija i e-faktura dodatno kada budu pokazali pune efekte uticati na smanjenje sive ekonomije.
Viceguvernerka NBS, Dragana Stanić, istakla je rezultate centralne banke na razvoju bezgotovinskog plaćanja i edukaciju na tom polju.
Rekla je da je značaj suzbijanje sive ekonomije kroz zdrav način razvoja bezgotovinskog sektora, te činjenja da takva plaćanja budu pristupačnija.
Kao poslednji dobar primer navela je da je omogućeno davaocima smeštaja da mogu da prime bezgotovinske uplate.
Potpredsednica Upravnog odbora NALED-a Stanka Pejanović ocenila je da je potrebno je da nastavimo sistematski i koordinisano da pristupamo rešavanju ovog izazova, rekla je ona.
24sedam/Promo/NALED
Pogledaj galeriju
24sedam/Promo/NALED
Pogledaj galeriju
24sedam/Promo/NALED
Pogledaj galeriju
Za novi program rekla da je dobro odmeren i izbalansiran, sa rešenjima koja će jačati kapacitete inspekcija, sudova i Poreske uprave i podržati odgovornu privredu podsticajima, rekla je ona.
Naglasila je značaj smanjenja poreskog opterećenja plata, reforme neporeskih nameta, stimulisanja bezgotovinski plaćanja, novih oblika rada, sezonskog zapošljavanja, te akcija za jačanje svesti, kao što su nagradne igre.
"Ispod radara" prođe 11 milijardi evra
U procesu izrade novog Programa za suzbijanje sive ekonomije, Nacionalna inicijativa za bezgotovinska plaćanja pripremila je dve studije o obimu poslovanja u sivoj zoni. Prva studija, sprovedena po anketnom metodu pokazala je da je siva ekonomija u proteklih pet godina pala sa 14,9 na 11,7 odsto BDP-a među registrovanim privrednicima i da kroz aktivnosti u sivoj zoni godišnje obrnu oko 6,5 milijardi evra. Studija sprovedena po monetarnom metodu, koja obuhvata i neregistrovanu privredu, takođe je pokazala trend pada sive ekonomije sa 22,2 na 20,1 odsto BDP-a, što govori da registrovana i neregistrovana preduzeća u sivoj zoni godišnje zajedno prometuju gotovo 11 milijardi evra.
Dodala da je digitalizacija ključ u daljoj borbi sa nelojalnom konkurencijom, a da su e-fiskalizacija i e-faktura stubovi, te da je bezgotovinsko plaćanje treći stub.
- Srbija ima snažan rast bezgotovinskog plaćanja, ali postoji prostor za unapređenje, dostizanje proseka centralne i istočne Evrope - rekla je ona.
Istakla je da je zato Nacionalna inicijativa za bezgotovinska plaćanja „Bolji način“, sa partnerima obezbedila subvencije za 25.000 POS terminal za mala i srednja preduzeća.
Ambasadorka: Potrebna politička volja
Država Nemačka je pokrovitelj ove nacionalne incijative u Srbiji a ambasadorka te zemlje Anke Konrad ocenila je da siva ekonomija nanosi ogromnu štetu ne samo prihodima države, te kroz nelojalnu konkurenciju i nedostatak standard robe i usluga, već da se radi i o eksploataciji ljudi.
Istakla je da Nemačka pruža kontinuiranu podršku Srbiji u borbi protiv sive ekonomije, posebno kroz podršku bezgotovinskom plaćanju.
24sedam/Promo/NALED
Ocenila je da su podsticaji daljem razvoju Srbije, jer se javni prihodi povećavaju smanjivanjem sive ekonomije.
Naglasila je da istraživanja pokazuju da je bezgotovinsko plaćanje pogodnije za praćenje, transparentnije, i smanjuje opterećenje građana i privrede.
Naglasila je da je sistemska borba protiv sive ekonomije prekretnica za Vladu Srbije i privredu, te značajna za prihvatanje pravnih tekovine EU.
- To je i važan korak ka pristupanju EU, i važno je uložiti neophodnu političku volju - rekla je ona.
Ministru Malom čestitala je na podsticanju digitalizacije fiskalnog sektora, što je od značaja u borbi protiv sive ekonomije.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari