Svečano otvoren KBF: Slabiji rast Zapadnog Balkana, neizvesan plan Srbije

Region Zapadnog Balkana očekuje da će ove godine ekonomski porasti za 2,2 do 2,6 odsto. Srbija planira rast od 2,5 odsto, ali to je pod znakom pitanja, imajući u vidu prenete negativne trendove iz poslednjeg kvartala 2022. godine, istakao je na svečanom otvaranju Kopaonik biznis foruma Aleksandar Vlahović, predsednik organizatora, Saveza ekonomista Srbije (SES).

- U prvoj polovini prošle godine rast ekonomske aktivnosti je bio na zavidnom nivou da bi u drugom polugodištu pozitivni trend bio prekinut a u ovom trenutku je teško odrediti ukupni rast u prošloj godini, ali se sa sigurnošću možemo reći da neće biti veći od 2,7 odsto što je dva i po puta manje u odnosu na region u 2021. godini - rekao je Vlahović.

Predsednik SES istakao je da, što se Srbije tiče, naša zemlja je lane ostvarila rast od 2,3 odsto, što je skoro duplo manje od projektovanog, da je industrijska proizvodnja porasla za 1,5 odsto, dok je ukupni deficit na kraju godine iznosio svega 3,3 odsto.

Prema njegovim rečima, za ovu godinu je planiran deficit od 3,9 odsto BDP, što je s obzirom na ulazne parametre verovatno dostižno ali je upitno postizanje rasta od 2,5 odsto, imajući u vidu prenete negativne trendove iz poslednjeg lanjskog kvartala.

- Posmatrano iz fiskalnog ugla makroekonomski agregati preneti iz prošle godine su s obzirom na okolnosti solidni i zadovoljavajući i ako ove godine ostvarimo rast od dva odsto, održimo fiskalni deficit ispod četiri odsto BDP a javni dug ispod 60 odsto BDP to će se kvalifikovati kao uspeh - rekao je Vlahović.

Ocenio je da je veoma važno da plate u javnom sektoru ne rastu brže od realnog rasta ukupne ekonomske aktivnosti.

Prema njegovim rečima, ohrabruje novi stend-baj aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) usmeren na očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnost i jačanje otpornosti privrede na energetsku krizu kroz reforme u domaćem energetskom sektoru, te zaštita najranjivijih kategorija stanovništva", naglasio je on.

Vlahović je ocenio da je vreme pred nama prepuno izazova i da su rizici prisutni i nažalost teško predvidivi i merljivi.

Među onima na koje možemo uticati naveo je reafirmaciju našeg strateškog razvojnog cilja, a to je punopravno članstvo u EU, nastavak strukturnih reformi, neophodnost povećanja privatnih investicija, završetak restukturisanja i konsolidacije javnih preduzeća misleći prevashodno na EPS.

Istakao je i da nema dugoročnog rasta i razvoja bez razvoja ljudskog kapitala.

Naglasio je da srpska privreda prema oceni MMF-a ima dobre mehanizme zaštite od rizika, a to su pre svega visoke devizne rezerve, umerena visina spoljnog i javnog duga, te dobro kapitalizovan i likvidan bankarski sektor a da je tako svedoči nepromenjeni rejting Srbije od strane međunarodnih agencija.

Pretnja duboke recesije u Nemačkoj

Osvrćući se na period između dva foruma i situaciju u evropskoj i svetskoj ekonomiji, Vlahović je naveo da se očekuje da će ove godine privreda SAD rasti po stopi od 1,4 odsto, Kine 5,2 odsto, Indije 6,1 odsto, Japana 1,8 odsto.

Tanjug/Jadranka Ilić

 

Evrozona je lane prema procenama MMF-a ostvarila rast od 3,5 odsto, pri čemu su dve od četiri najveće ekonomije imale nadprosečni rast, Španija 5,2 odsto i Italija 3,9 odsto

Kazao je da je nemačka privreda je imala gotovo dvostruko manji rast od ostvarenog proseka evrozone i da je iznosio 1,9 odsto.

Prema njegovim rečima, ove godine prosečni rast u evrozoni se projektuje na 0,7 odsto i da je dobra vest da je u odnosu na oktobar ova projekcija pozitivno korigovana.

- To drugim rečima znači da su šanse za duboku i dugu recesiju u evrozoni značajno smanjene. Moguća je tehnička recesija, plitka i kratkotrajna u Nemačkoj i eventualno u Italiji ali prognoze su da će i te dve zemlje imati u celini pozitivan rast u ovoj godini 0,1 odnosno 0,6 odsto - rekao je Vlahović.

Istakao je da je kao posledica restriktivnih stabilizaconih mera centralne banke inflacija u evrozoni smanjena sa 10,6 odsto u oktobru na 9,2 odsto u decembru prošle godine ali da se bazna inflacija i dalje održava na nivou od 5,2 odsto.

Na kraju obraćanja Vlahović je pozvao kompanije i pojedince koji to do sada nisu uradili da se pridruže akciji pomoći Siriji i Turskoj nakon zemljotresa koji se u ovim zemljama dogodio pre mesec dana i naveo da je Savez ekonomista svoj prilog već uplatio na namenski račun UNICEF-a.

Današnjem uvodnom događaju sesiji na KBF između ostalih su prisustvovali guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović, glavni ekonomista i viši potpredsednik za ekonomiju razvoja Svetske banke Gil Indermit, ambasador SAD u Beogradu Kristofer Hil, francuski ambasador Pjer Košar, britanska ambasadorka Šan Meklaud.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi