Vlahović: U kriznim vremenima domaći investitori su pouzdan partner državi, zato ih treba jačati

Investicije su najvažnije za budući rast, ali ne bilo koje, već samo ekonomski produktivne, te investicije sa visokom ekonomskom efikasnošću. Činjenica je da Srbija u poslednjih nekoliko godina ostvaruje visok priliv stranih investicija, između ostalog i zbog politike subvencija. Ne treba prenebregavati upozorenja da bi izostankom nekih važnih političkih odluka moglo da dođe do povlačenja stranih investicija. Po meni, ovaj strah je sasvim opravdan.

Na ovaj način Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije (SES), odgovara na pitanje portala 24sedam da li se pribojava odlaska stranih investitora zbog političkih pritisaka i da li Srbiji preti takav scenario.

- Da li treba podsetiti na brzinu kojom su strani investitori napustili Rusiju u prošloj godini? Sve razvijene zemlje imaju svoje nacionalne agencije za osiguranje izvoza i investicija, te bi signal za povećanje rizika ulaganja kod nas značio i povlačenje investitora iz sadašnjih i budućih investicionih projekata. Stoga, bilo kakvo ignorisanje činjeničnog stanja i eventualna promena strateškog kursa političkog i ekonomskog razvoja naše zemlje mogli bi da dovedu do nesagledivih negativnih posledica po našu zemlji i standard stanovništva - objašnjava Vlahović u intervjuu za 24sedam.

Kako bi se takav scenario odrazio na našu privredu?

- Povlačenje investitora koji dolaze iz evrozone bitno bi uticalo na budući ekonomski rast naše zemlje. Od 4,3 milijarde evra, koliki je bio priliv stranih direktnih investicija u 2022. godini, više od polovine došlo je iz EU. Samo nemački investitori zapošljavaju više od 100.000 radnika u našoj zemlji. Eventualni izostanak investitora iz EU značio bi smanjenje ukupnih investicija za najmanje tri i po procentna poena. Negativni efekti otežane spoljnotrgovinske razmene sa zemljama EU bi dodatno uticali na dinamiku ekonomskih aktivnosti u našoj zemlji, te posledično na destabilizaciju gotovo svih makroekonomskih agregata.

Šta je sa domaćim investicijama, kako njih povećati, kako stimulisati domaće privrednike?

- Domaći privatni investitori suočavaju se sa ozbiljnim institucionalnim ograničenjima, te zbog toga domaće privatne investicije iz godine u godinu stagniraju i njihov udeo u ukupnim investicijama se smanjuje. Domaći investitori očekuju jasna, predvidiva i stabilna, jednaka pravila za sve učesnike na tržištu. Svi izveštaji respektabilnih međunarodnih organizacija ukazuju da postoje značajne prepreke za razvoj domaćeg privatnog sektora. Treba podsetiti da bez domaćih investicija nije moguće izgraditi konkurentnu i održivu privrednu strukturu. U kriznim vremenima domaći investitori su pouzdan partner državi u realizaciji ciljeva rasta, a jak sektor malih i srednjih preduzeća povećava otpornost ekonomije u celini.

Tanjug/Rade Prelić

Koji biste recept "prepisali" srpskoj privredi, kako da dođe do stope rasta od pet i šest odsto?

- Vreme pred nama je prepuno izazova. Rizici su prisutni i, nažalost, teško predvidivi i merljivi. Na većinu ne možemo da utičemo, rat u Ukrajini, tenzije u međunarodnim odnosima i dalja fragmentacija, trgovinski rat Kine i Amerike, kretanje cena energenata, eventualno rasplamsavanje kovida u Kini... Neke rizike možemo identifikovati i na njih uticati. Oni se tiču političkih i ekonomskih odluka koje naša zemlja mora da donese. Prvo, potrebna je reafirmacija našeg strateškog razvojnog cilja, a to je sticanje punopravnog članstva u EU. Drugo, potreban je nastavak reformi, treće, neophodno je konačno završiti restrukturiranje i konsolidaciju javnih preduzeća, i četvrta stvar, nema dugoročnog rasta i razvoja bez razvoja ljudskog kapitala.

Zašto nam je članstvo u EU toliko značajno?

- Sa svim svojim manama i funkcionalnim problemima, EU jeste zajednica koja je u istoriji najviše uticala na podizanje standarda stanovništva zemalja članica, unapređenje demokratije, slobode kretanja ljudi, robe i kapitala. U vrednosnom i tehnološkom smislu mi pripadamo Evropi. Ekonomski smo čvrsto povezani, dve trećine spoljnotrgovinskog prometa realizujemo sa zemljama EU, a u sličnom procentu strane investicije dolaze u Srbiju iz ovih zemalja.

Koje su to ključne reforme koje su nam neophodne?

- Zbog niza strukturnih ograničenja, u normalnim vremenima naša zemlja ne može u kontinuitetu da dosegne robustni održivi rast, iznad pet odsto godišnje. Podsećanja radi, od 2013. do 2022. godine prosečni, godišnji rast kod nas je iznosio svega 2,6 odsto. Bez dinamičnog razvoja nije realno očekivati brže dostizanje životnog standarda kakav postoji u zemljama centralne Evrope. Ponavljam, željeni robustni rast neće biti moguć bez većeg nivoa investicija, pre svega domaćih.

Kako rešiti problem javnih preduzeća, odnosno njhovo konačno restrukturiranje?

- Prošle godine smo zbog problema u EPS-u imali vanredno trošenje novca iz budžeta, a po svemu sudeći to će se nastaviti i u ovoj godini. Krajnje je vreme da se upravljanje javnim preduzećima profesionalizuje, da se uporedo definiše master plan poslovne konsolidacije i radi na njegovom implementiranju.

Imamo problema i u obrazovnom sistemu, kako ste naveli.

- Istraživanje Svetske banke je pokazalo da već danas više od dve trećine kompanija prisutnih u Srbiji ne može da planira razvoj zbog manjka adekvatne radne snage. Dakle, govorimo o sistemu obrazovanja, koji mora da se menja. Ali ne kampanjski, kao što je u prošlosti više puta bio slučaj. Treba prihvatiti realnost da živimo u vremenu ubrzanih promena, nestajanja starih i nastajanja novih zanimanja. To znači da akcenat u reformi obrazovanja mora biti na razvijanju kreativnosti, inovativnosti, analitičkog i kritičkog mišljenja kao osnove celoživotnog učenja. Istovremeno, potrebno je investirati u učitelje, nastavnike, poboljšati njihov materijalni položaj, te povratiti značaj i dignitet profesije prosvetnog radnika.

Bliži se Kopaonik biznis forum koji organizuje SES. Tema jubilarnog, 30 foruma je: "Glavni izazovi za Srbiju i Zapadni Balkan“. Šta su glavni izazovi za našu zemlju?

- Prognoze pokazuju da će 2023. biti mnogo teža nego prethodna godina, da nas čeka sporiji rast, problem visoke inflacije, iscrpljen fiskalni prostor za intervencije... Imajući u vidu visok stepen integrisanosti naše privrede u ekonomske tokove EU, dobra ili loša konjuktura u zemljama evrozone će direktno uticati na ekonomska kretanja u Srbiji. Imamo zadovoljavajuće makroekonomske fundamente iz čega se može zaključiti da je fiskalna pozicija naše zemlje, u ovom trenutku, dobra. Međutim, problem je nespremnost da se prepoznaju sistemski, inherentni rizici, na čijem otklanjanju je potrebno ozbiljno raditi, sve u cilju podizanja stepena otpornosti naše ekonomije i unapređenja mehanizama zaštite. Ne treba se uljuljkivati solidnim fiskalnim rezultatima. To nije dovoljno.

Tanjug/Rade Prelić

Da li će nas najveći problemi, oni "energetske prirode", sačekati na jesen i sledeće zimu, kao što pojedinci upozoravaju?

- Svedoci smo da su se u poslednjih nekoliko meseci cene energenata stabilizovale. To u srednjem roku ne mora ništa da znači, dakle, moguće su cenovne oscilacije od druge polovine ove godine. Međutim, mislim da svet, a pre svega Evropa, mnogo pripremljenije ulazi u ostatak ove godine. Definisani su kanali supstitucije uvoza prirodnog gasa, postoje jasni planovi, koji su već u fazi realizacije, oko proizvodnje tzv. zelene energije. Ne vidim problem u snabdevanju naftom i derivatima, uprkos sankcijama Rusiji. Sve u svemu, ne verujem da se može ponoviti situacija iz marta prošle godine, kada su cene vrtoglavo rasle do "u nebesa".

Jedna od tema na forumu je i pitanje da li je kriza učinila radnike dostupnijima. Pa da li je?

- To se prevashodno odnosi na IT stručnjake. Dakle, govorimo o krizi u IT industriji, koja je najpre zahvatila SAD, a kasnije i druge razvijene zemlje. Kratkoročno, kao posledica agresije Rusije na Ukrajinu, veliki broj IT stručnjaka iz ovih zemalja je svoju poslovnu aktivnost započeo u Srbiji. Međutim, teško je u dugom roku zaključiti da će zbog toga IT stručnjaci postati dostupniji na našem tržištu. Verujem da će deo ostati u Srbiji, ali srazmerno manji. Što se tiče eksperata iz drugih oblasti, kvalifikovanih radnika, evidentno je da je njih sve manje. O tome posebno govorimo u delu Foruma koji će biti posvećen obrazovanju.

Guvernerka NBS istakla je da će inflacija do marta ostati na nivou od oko 16 odsto, a onda će padati. Da li vas brine to što nam bazna inflacija sada raste (oko 10 odsto), da li tu vidite problem?

- Kretanje inflacije kod nas je u direktnoj korelaciji sa kretanjem u evrozoni. Svedoci smo da je pad inflacije u evrozoni već opipljiv. Inflacija je smanjena za više od dva odsto. Smanjena su i inflaciona očekivanja, doduše i dalje su na visokom nivou od 5,2 odsto. Ukoliko se ovaj trend nastavi, neki investicioni analitičari smatraju da će inflacija u evrozoni na kraju godini biti ispod četiri odsto. Važno je da je ECB napustio kolebljivu politiku i sada šalje jasne signale da će referentna kamatna stopa i dalje rasti. Dakle, celokupan razvoj situacije u Evropi daje realnu nadu da će, uporedo sa zaoštrenom monetarnom politikom NBS, inflacija kod nas početi brže da pada od drugog kvartala ove godine, te da će se prognoze guvernerke ostvariti. Nama predstoje u ovoj godini još dva cenovna udara, kao posledica povećanja cena prirodnog gasa i električne energije za privredu i stanovništvo. To je već dogovoreno sa MMF-om. Što se tiče inflatornih očekivanja, ona jesu visoka, ali u dugom roku padaju, dok su u kratkom roku stabilna. Stoga, verujem da će se inflacija u Srbiji do kraja godine postepeno približavati definisanom koridoru.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi