„Pregoreli“ od posla: Zabeležen rekordan zamor zaposlenih širom sveta

Radnici su danas, globalno, izmoreniji nego ikada do sada. Ekonomska nesigurno, strah od otkaza i strožija politika „povratka na posao“, odnosno sa rada od kuće u kancelarije, veoma uznemirujuće deluju na „službeničku“ odnosno „kancelarijsku“ (eng. white-collar) radnu snagu širom planete, piše „Blumberg“.

Više od 40 odsto zaposlenih sa kancelarijskim poslom oseća se „pregorelo od posla“ (burnout), što je više i od brojki koje su zabeležene tokom pandemije korona virusa, pokazalo je u sredu objavljeno istraživanje „Fjučur foruma“ (Future Forum), istraživačkog konzorcijuma koji je podržan od „Sejls fors ink“ (Salesforce Inc.’s Slack Technologies).

Ova bol, jer „burn-aut“ je u mnogim razvijenim zemljama priznat kao dijagnostifikovan zdravstveni poremećaj za koji se dobija dugo bolovanje, je naročito akutan van SAD a posebno značajno pogađa žene i mlađe zaposlene.

Globalni trend je pojačaj i nekim lokalnim. U Velikoj Britaniji, štrajkovi zbog tek simboličnih povećanja plata u javnom sektoru su obogaljili ekonomiju. Japanska vlada je javno zamolila firme da pomognu radnicima da se izbore sa najvećom inflacijom od 1981. godine.

Građani u Francuskoj su izašli na ulice da protestuju zbog namera vlasti da rade za penziju do svoje 64 umesto 62 godine života.

U SAD, broj otkaza se gomila u desetinama hiljada a politika „povratka na posao“ se preokreće sa preporučenog na obaveznog. Ali i pore toga , radnici tamo deluju malo više sreći nego njihove kolege iz sveta. „Samo“ 41 odsto anketiranih u SAD kazalo je prošle godine da se oseća „pregorelo“, što je jedna procentni poen manje nego što je globalni prosek i mali napredak od ankete početkom 2022. godine.

Screenshot: Bloomberg

Istraživanje „Fjučer foruma“, koje se obavlja kvartalno u SAD, Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Francuskoj, pokazalo je da se u ovoj postpandemijskoj eri radnici koji imaju više slobode da biraju gde će i kada raditi, bolje osećaju, produktivniji su i manja je šansa da će dati otkaz.

U poslednjoj anketi, rađenoj krajem prošle godine, više od polovine onih koji su rekli da su nezadovoljni stepenom fleksibilnosti na poslu, rekli su i da se osećaju „pregorelo“. Za zaposlene sa fiksiranim radnim vremenom postoji dva puta veća šansa da kažu da će „definitivno da potraže nov posao“ u narednoj (ovoj) godini.

- Sav benefit fleksibilnog rada dolazi do toga kako radnicima dajete vreme u kome se oni fokusiraju na ono što rade, pre nego što kao poslodavac razbijate glavu time koliko dana u nedelji su u kancelariji. Fleksibilnost doprinosi i boljoj poslovnoj kulturi jedne kompanije i kada god to objasnim menadžerima oni se zapanje – kaže Brajan Eliot, menadžer koji nadgleda istraživanja „Fjučer foruma“.

Šta sve smeta

Nije samo obavezno „pojavljivanje na poslu“ ono što ide na živce zaposlenima. Kompanije sa toliko mnogo tehnologije zatrpavaju svoje zaposlene , da im je toga preko glave. Veliki poslodavci sada koriste u proseku 211 različitih aplikacija, što je porast od prošlogodišnjih 195, pokazuje nezavisno istraživanje „Okta Ink.“, klaud softverske kompanije koja prati korišćenje poslovnih aplikacija.

Nedavna studija, istaknuta u „Harvard biznis rivju“, 20 timova u tri velike biznis grupacije, pronašla je da radnici „skaču“ s jedne na drugu aplikaciju ili neki vebsajt, 1.200 puta dnevno svakog dana.

To daje i „trošak prilagođavanja“ (eng. toggling tax), koji se ne meri samo vremenom, već i manjom produktivnošću i uticajem na duševni mir.

Nauka objašnjava da kada korisnik pređe brzo sa jedne aplikacije na drugu, pa na treću… to nije samo akt fizičkog prelaska pritiskom tastera, već zahteva I vreme prilagođavanja aplikaciji, semantičkom kontekstu, svrsi… i sve to donosi svoj teret čak iako se „samo gleda“.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi