Evropa odustala od benzinaca i dizelaša, kako će Srbija?

Evropa je juče zakucala još jedan ekser u kovčeg umiruće proizvodnje automobila na benzin i dizel. Evropski parlament izglasao je zabranu prodaje novih automobila na naftne derivate nakon 2035. godine, a ostaje da još do kraja marta to i formalno potvrde zemlje članice.

Prema novim regulativama, proizvođači automobila moraju da do 2035. godine imaju 100 odsto manju emisiju ugljen-dioksida u odnosu na 2021. godinu. To je moguće samo sa električnim vozilima i eventualno vozilima na vodonik.

Koliko se ova epohalna promena tiče Srbije danas pitali smo Milana Belina, generalnog direktora „Reno – Nisan Srbija“ i člana UO Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova.

- Do te 2035. godine proizvešće se još desetine miliona ovakvih vozila a proizvodiće se i nakon toga, jer nije Evropa jedino tržište. Tako gledano, nema nikakve drame jer se proces odvija već neko vreme. Za nas može biti problem ako prođe tih 12 godina, a mi nismo pripremljeni za potpuno novo tržište, jer nećemo moći da uvozimo ono što ne može ni u EU – kaže za 24sedam Belin.

U navedenom periodu određenih teškoća može biti u razvoju novih modela sa klasičnim pogonom, i pored toga što je taj proces sada sveden na godinu, dve, umesto ranijih tri do pet, zbog toga što se isključuje platežno evropsko tržište (a pratiće ga i SAD).

Verovatno niko neće više praviti klasične benzince i dizelaše, već će preći na hibride, ako se već neće potpuno okrenuti električnim vozilima. Takav potpuni zaokret najavili su već mnogo veliki proizvođači za period od 2028. do 2033. godine, "Jaguar“ čak od 2025. godine.

Međutim, Belin kaže da je ipak ta poslednja, 2035. godina, za proizvođače "daleko“. Ono što je mnogo veća muka je već "sutra“ - propis u uvođenju standarda emisije gasova i čestica "euro 7“.

- To je već blizu a u pitanju je veoma skupa promena. Tehnologija motora mora da se menja pa će već u startu, u fabrici motori biti 1.500 do 2.000 evra skuplji. To će na kraju biti velikih udarac na kupca – ukazuje Belin.

Srbija mora koracima od sedam milja

Možda je pomenuta granična godina za elektrifikaciju vozila, po nekim pitanjima za svet daleko, za Srbiju je mnogo „bliža“. Srbija već ozbiljno kaska sa politikama i praksom razvijanja infrastrukture za električne automobile, a proces elektrifikacije i e-mobilnosti sam po sebi dugo traje, pa će se taj razdor uvećati.

- Tu moramo da požurimo i uhvatimo korak kako sa infrastrukturom, tako i sa lakšom dostupnošću električnih automobila od cene pa do drugih benefita koji su prisutni vlasnicima takvih vozila u Evropi – napominje Belin.

I tako, dok se Evropa bavi „terminalnom fazom“ proizvodnje vozila koja troše fosilna goriva, nama poboljšanje, i to realno veoma značajno, čini i najavljena akcija zamene „staro za novo“. Srbija se do 2035. neće rešiti stotina hiljada starih dizelaša i benzinaca ali bi mogla da se u tom pogledu podmladi.

Foto:Pixabay/ Stan Petersen

Akcijom najavljenom za 2024. godinu, uz subvencije za kupovinu električnih automobila dobićemo i subvencije za kupovinu vozila sa aktuelnim standardom zagađenja „evro 6“.

Svaki vlasnik vozila standarda „euro 3“ i starijeg, dobiće pri kupovini automobila novije  generacije subvenciju države od 2.100 evra. Pošto takvih automobila polovnih ima veš od 5.000 evra, subvencije nije ni mala. Tip više što za električni automobil koji nov košta tridesetak hiljada evra, subvencija iznosi 5.000 evra.

Dobija se i na bezbednosti

Profesor Dušan Mladenović, sa Saobraćajnog fakulteta, jedan od autora strategije o bezbednosti u saobraćaju, kaže da je efikasnije zameniti veliki broj automobila sa subvencijom po 2.000 evra, nego davati 5.000 evra za kupovinu električnih i hibridnih automobila. Prema njegovoj računici, radi se o 50.000 automobila godišnje. Pritom, pored ekoloških benefita dobija se i na bezbednosti jer novija generacija znači i druge unapređene sistema, ne samo sagorevanja.

Doprinos ekologiji bio bi još veći da se, kako je istakao u nekoliko navrata za 24sedam Ivan Todorović, predsednik Udruženja autogas servisera Srbije, daje subvencije vozačima da pređu na TNG. Sa ove dve inicijative, Srbija ne bi bila bliže procentu automobila koji ne zagađuju okolinu koje ima Norveška (80 odsto novih vozila su na struju) ali bi se bar disalo mnogo lakše sa desetinama hiljada „golfova 2“ manje na putevima.

Primera radi, u Srbiji je prošle godine registrovano 153.028 putničkih polovnih automobila čija je godina proizvodnje 2008. i ranije, odnosno sa motorima standarda „euro4“ i nižeg.

Ilustracija 24sedam/G.M.Š.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi