Moja prva plata: Prijava još danas, šta dalje čeka kandidate

Za državni program Moja prva plata, koji se sprovodi preko Privredne komore srbije i Nacionalne službe za zapošljavanje, prijavilo se više od 14.000 kandidata na konkurs koji traje još danas.

Da bi dobili prvi posao, i platu za plaćenu radnu praksu od najmanje 25.000 dinara, odnosno 30.000 dinara dinara mesečno (zavisno od stepena obrazovanja), kandidati za neko od 10.000 predviđenih meta po konkursu od 1. do 15. novembra prolaze razgovore kod privatnih poslodavaca a u drugoj polovini meseca kod prijavljenih poslodavaca iz javnog sektora.

Šta kandidate čeka na takvim razgovorima, i kako se generalno sprovodi biranje pripravnika, portal 24sedam je razgovarao ovom povodom sa iskusnim stručnjakom za ljudske resurse, Tatjanom Šokčić iz „HR Centra“.

- Intervjui za prvi posao, odnosno za pripravnike, ne razlikuju se mnogo za firme od toga kada angažujete nekoga sa iskustvom. Za firme su to sve novi radnici, koji dolaze bez iskustva ili sa iskustvom drugačijim od njihovog. Ozbiljne firme imaju svoju obuku za sve koji dolaze, tzv. on-bording program „ukrcavanja“, odnosno programa obuke konkretno za poslove u firmi. Taj program se primenjuje na sve“spolja“, bez obzira na prethodno iskustvo. Zbog toga čak neke više vole da im dođu mladi ljudi bez iskustva, nego da ispravljaju loše navike iz drugih – kaže Šokčić.

Taj on-bording program kod nekih je neformalan a neke firme imaju i formalan program, sa ocenjivanjem i merenjem „prolaznog vremena“, u kome je u svakom stadijumu potrebno zadovoljiti određene kriterijume napretka.

Jedina razlika pri prijemu „na prvi posao“ je, kaže naša sagovornica, što tada firma ne očekuje da se čovek odmah uklopi i brzo „profunkcioniše“ u kolektivu.

- Ima tu više tolerancije, jer svako je svestan da se bez radnog iskustva ili odmah i škole ne može sve odmah pohvatati – objašnjava ona.

Koliko će razgovora imati kandidati za pripravnike generalno, a time i oni u programu „Moja prva plata“, zavisi od firme do firme.

- Za niže i početne pozicije može da bude jedna, dva ali čak i tri kruga razgovora sa kandidatima. Firme to gledaju da urade interno, a HR agencije angažuju za srednji i viši menadžment jer je ceo proces izbora kandidat skup. Obično učestvuje i „lajn menadžer“ ili „tim lider“ koji će neposredno kasnije raditi sa odabranim kandidatom. Tako i na njega pada teret izbora i test da li zna da izabere. Proces je ozbiljan i svaka greška izbora je skupa jer ozbiljna firma bira kandidata da tu ostane a ne da mora da za nekoliko meseci ponavlja ceo proces – ističe Tatjana Šokčić.

Sagovornica 24sedam kaže da se proces u Srbiji, u principu, ne razlikuje više od svetske prakse, osim možda u delu „gledanja diploma“.

- Postoji i dalje rašireno gledanje da je „državna škola – državna škola“ i da odatle dolaze bolji kadrovi. Dešava se da kandidati sa privatnih univerziteta eliminišu samo po toj osnovi, i mislim da to nije dobro. Naravno, niko to neće otvoreni reći, jer je to diskriminacija. Ali, ima i obrnutih slučajeva, gde su neki privatni fakulteti ili odseci na njima cenjeni, pogotovo ako su na njih prešli ugledni profesori sa državnih škola. Ja znam za takav slučaj za smer psihologije na „Singidunumu“, koji se među profesionalcima više vrednuje od nekih državnih – kaže Šokčić.

Ali i pored diploma i sporednih veština koje kandidat poseduje, najvažnije je, naglašava naša sagovornica, kakav ste čovek.

- Svakako firmama trebaju ljudi koji će znati da urade, il unaprede posao ali to ništa ne vredi ako niste tip koji može da se uklopite u tim ljudi sa kojima će raditi. Loša atmosfera zna da bude razorna i dobre firme o tome veoma vode računa – zaključuje Tatjana Šokčić ih „HR Centra“.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi