Neće nazad: Da li i Srbi, kao milioni Amerikanaca, radije daju otkaz nego da se vrate u kancelarije?

08.05.2022

07:35

0

Čak 4,5 miliona Amerikanaca dalo je u martu otkaz na poslu i potražilo "nešto bolje“. Kakva je situacija kod nas i kuda sve to vodi

Neće nazad: Da li i Srbi, kao milioni Amerikanaca, radije daju otkaz nego da se vrate u kancelarije?
Pexels

Trend odbijanja ljudi da se, posle "prinudnog odsustva“ zbog korone, vrate u kancelarije poznat je već neko vreme ali je sada ponegde dobio razmere epidemije.

Tako se samo u SAD i to samo u martu, 4,5 miliona ljudi odlučilo da radije da otkaz nego da se vrati na stari posao ili u kancelariju. Talas "Big quit-a“ (Velikog otkaza) drma moderan svet ali nije nepoznat ni i Srbiji, doduše sa manjom magnitudom, kaže za 24sedam stručnjak za ljudske resurse Tatjana Šokčić, iz agencije „HR Centar“.

- Ima toga jako puno u svetu, pogotovo u SAD, to znam iz prve ruke od kolega koji žive i rade tamo. Ljudi ili daju otkaz da se ne vrate na posao, ako ne mogu drugačije, ili gledaju da odu u penziju, ako mogu. Dve godine pod koronom su nam dubinski izmenili i praksu i shvatanje obavljanja posla ali i života uopšte. Ljudi, pogotovo mladi i oni sa porodicama, sada imaju druge prioritete i to se više ne može vratiti na staro - objašnjava Tatjana Šokčić.

Jedan nezaposleni, dva mesta u oglasima

Rekordna stopa napuštanja radnog mesta, što sada čini tri odsto ukupno zaposlenih Amerikanaca, posledica je potrebe ali i prilike da se pronađe novi posao koji omogučava „rad na daljinu“ i fleksibilno radno vreme.

- Kako poslodavci zahtevaju od radnika da se vrate u kancelarije, tako se ubrzava broj otkaza – napominje za CNN Julia Polak, glavni ekonomista „ZipRecruiter-a“.

"Pobunjenom“ radnom narodu Amerike u korist ide to što slobodnih radnih mesta ima najviše od kako se vodi statistika (2000. godine), pa na jednog nezaposlenog ima 1,9 slobodnih radnih mesta. Najviše nedostatak kadrova oseća proizvodni i maloprodajni sektor, dok je nešto manji broj otvorenih oglasa u prevozničkom, logističkom i komunalnom sektoru. Svi ovi sektori su oni koji, u principu, ne nude „rad od kuće“.

Pixabay
Masa ljudi ne želi da se vrati u kancelariju...

- U današnjoj ekonomiji radnici nastavljaju da menjaju poslove u brzoj dinamici. To je pozitivan signal jačanja tržišta rada na kojem radnici mogu dati otkaz, potražiti novi posao i prihvatiti nove mogućnosti”, kaže Eliz Gould, stariji ekonomista Instituta za ekonomske politike.

I ovde traže nešto bolje...

U Srbiji, međutim, kao nigde u Evropi ponuda poslova nije takva kao u SAD. Međutim, i ovde se vide tragovi talasa "Big quit“.

- Doduše, ovde kod nas nije toliko u pitanju davanje otkaza isključivo radi rada od kuće ali imamo prilično dinamično tržište rada, gde ljudi menjaju poslove i traže za sebe nešto bolje. Malo, malo, pa na LinkdInu dobijete obaveštenje da je neko od poznanika i kontakata apdejtovao status i promenio posao – ističe Šokčić.

I ovde kao i u svetu postoji vrsta ljudi kojima su nedostajale kolege i odlazak na posao, ali generalno je veliki otpor povratku kod ljudi koji su radili od kuće godinu ili dve i potpuno reorganizovali svoj život.

Pexels
Kod kuće je mirnije...

- Pandemija je donela da se ponovo vrednuju neke stvari koje su bile skrajnute, pa se napustio mod "kuća - pos‘o, pos‘o - kuća“, kao na autopilotu. Počeli su da se bave porodicom, hobiji su procvetali kao antistres terapija... Pritom su videli da onaj stari način rada nije i jedini moguć, i da posao može da se kvalitetno završi i preko zuma, interneta i slično. Imam prijatelja koji nije IT-jevac a koji je dao otkaz u firmi posle 10 godina rada jer su mu tražili da se vrati na posao. Dobio je bolju ponudu, i to da radi za strance, odavde – objašnjava Šokčić.

Ušteda je mnogo

Naša sagovornica smatra da i firme polako shvataju da "nema nazad“ i da se sve više bave pronalaženjem načina kako da zaposlenima obezbede, ili kandidatima za posao pruže, rad od kuće ili barem neki hibridni model.

- Ne radi se tu samo o IT-ju i sličnim poslovima, kako se pogrešno misli, može to u bankarstvu, osiguranju, finansijama, trgovini... Mnogima se posao svodi na to da nešto analiziraju, prave izveštaje, imaju sastanke sa klijentima, da putuju, da nešto dogovaraju ili prodaju B2B. Svi oni su to radili preko interneta, više niko ne leti avionom na sastanak i pitanje je da li će se to vratiti jer se videlo koja je to ušteda za firmu. A ušteda troškova ima mnogo, od poslovnog prostora pa nadalje, tako da će se i firme tu porazmisliti da li da uopšte vraćaju ljude ako ne moraju. I tu onda već imamo sliku puta kuda bi to sve moglo da ide – zaključuje Tatjana Šokčić.

BONUS VIDEO:

24sedam

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi