Svega 14 odsto žena u STEM sistemu: Jednako rade, a imaju za 9,1 odsto manje primanja od muškaraca - veliki rodni jaz

Drugog dana Kopaonik biznis foruma organizovan je panel pod nazivom "Učešće žena u STEM (nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika) oblastima u Srbiji".

Prisutnima se na početku objavila stalna predstavnica UNDP-a u Srbiji, Fransin Pikap, koja je objasnila kakva je situacija sa učešćem žena u STEM, istakla neke od gorućih problema u oblasti, kao što je veliki rodni jaz u STEM-u (udeo žena na Zapadnom Balkanu u STEM je oko 14 odsto, dok je u ukupnom broju zaposlenih u IKT sektoru manje od trećina žena), njihovim posledicama, zašto je učestvovanje žena u ovim delatnostima bitno, kako problemi mogu da se reše, kao i šta kao društvo dobijamo njihovim razrešenjem.

Pored nje, obratile su se i konsultantkinja za sigurnost u klaudu u Majkrosoftu, Jelena Bratić, predstavnica Regionalne mreže žena u STEM na Zapadnom Balkanu, Tatjana Kecojević i IT preduzetnica, Zoja Kukić Đorđević.

Brankica Janković, poverenica za rodnu ravnopravnost, nije mogla da učestvuje u panelu, te je moderator pročitao njeno obraćanje.

Udeo žena u STEM sistemu svega 14 odsto

Zajedničko istraživanje UNDP-a i Regionalnog saveta za saradnju (RCC) pokazalo je da je udeo žena u STEM zanimanjima na Zapadnom Balkanu samo 14 odsto, kaže Pikap.

Što se tiče Srbije, ona je istakla da prema zvaničnim podacima Republike Srbije žene čine 71,2 odsto diplomaca u nauci, matematici i statistici.

- Ipak, u drugim STEM oblastima udeo žena je značajno manji. Manje od trećine, ili oko 28,6 odsto diplomaca u informaciono-komunikacionim tehnologijama su žene - rekla je stalna predstavnica UNDP-a u Srbiji, i dodala da na tržištu rada udeo žena nastavlja dalje da opada.

Prema Indeksu rodne ravnopravnosti za Srbiju, manje od četvrtine, odnosno 21,6 odsto IT stručnjaka su žene. Pored toga, iako žene u IKT-u imaju u proseku veća primanja od drugih žena, one i dalje zarađuju 9,1 odsto manje od svojih muških kolega.

 

Pikapova je istakla i da veće učešće žena u STEM oblastima može imati niz koristi za ekonomiju i celo društvo.

- Studija Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost otkriva da bi veća radna snaga u oblasti STEM, stečena uključivanjem većeg broja žena, dovela do povećanja BDP-a u EU po glavi stanovnika do 3 odsto do 2050. godine, ili 820 milijardi evra, navodi ona i dodaje da studije pokazuju da kombinacija kupovne moći i uticaja žena ima odlučujuću ulogu u 70-80 procenata svih kupovina.

Kao tržište, žene predstavljaju priliku veću od Kine i Indije zajedno, ističe Pikap.

Ona je navela da globalno, samo 10 odsto investicija odlazi na startapove koje vode žene, a nove tehnologije koje se razvijaju poput setova za virtuelnu realnost nisu prilagođeni ženskog fiziologiji.

Da li u STEM sistemima ima mesta za žene?

Kako bi se povećalo učešće i poboljšala pozicija žena u STEM oblastima, ističe Pikap, trebao bi promeniti i dalje dominantnu percepciju da su one muški domen u kome žene ne mogu da budu podjednako uspešne.

- Kako bi podstakli više žena da se opredele za karijere u IKT-u (informaciono- komunikacionim tehnologijama) moramo da implementiramo više rodnosenzitivnih pravila na radnom mestu, kako bi se lakše pomirili posao i privatni život i stvorilo bezbedno radno okruženje za žene - istakla je Pikap.

Jelena Bratić iz Majkrosofta objasnila je kako njena kompanija daje dobar primer.

- Timovi koji imaju izbalansirano rodno učešće su inovativniji i produktivniji. Naša istraživanja pokazuju da kompanije koje imaju 30 odsto žena rukovodećeg kadra, profitabilnije, agilnije i da se lakše prilagođavaju izazovima - kaže Jelena Bratić.

Ona je istakla da u kompaniji imaju poseban program kojim osnažuju žene da preuzmu rukovodeće pozicije.

- Pre svega zato što smo prepoznali da ako želimo da budemo uspešni u budućnosti moramo da imamo veće učešće žena.

Tatjana Kecojević ističe da je neformalno obrazovanje veoma važno da se žene prilagode na brze promene konteksta u kom živimo.

- Sve te novine je nemoguće obuhvatiti formalnim obrazovanjem, a neformalno obrazovanje može da pomogne ženama i osnaži ih - kaže Kecojević i dodaje:

- Jedan od načina da se u STEM oblasti uključe žene koje nemaju zaposlenje ili koje karijerno stagniraju je da prođu kroz programe prekvalifikacija, da bi mogle da se prilagode promenama na tržištu rada.

Manja plata jednaka manjoj produktivnosti

Zoja Kukić je navela da privlačenje i zadržavanje žena U IT kompanijama nije trošak, već ulaganje te ne mora da bude skupo.

Ona je istakla da postoji potreba da se vodi računa i o zaradama.

- Žene iz nekog razloga ređe pregovaraju o plati. Prosto treba i poslodavac da bude svestan toga. Ako je manje plaćate ona će biti manje produktivna, navodi ona.

Najbolji način, navodi ona, da se reši niz ovih problema, je uključiti ženu u menadžment koja bi se bavila svim problemima žena na radnom mestu.

- Neverovatno je kako smo mi došli do toga da smo od profesije gde je pionir bila žena, napravili mušku profesiju. Za 10 godina prema istraživanju 9 od 10 zanimanja će zahtevati visoke digitalne veštine da razumete šta se dešava ispod .

Ona je i obrazložila zašto devojčice gube interesovanje za IT.

- Vi krenete i hoćete da ih upišete u školu programiranja, a njih tamo uče da prave video igre što je atraktivnije dečacima. Na Amazonu imate gomilu tehničkih igrača, to su roboti, plavi roboti, vozila, građevinske mašine. Vrlo je jasno ko je ciljna grupa, dodaje ona.

- Mi se vrtimo u začaranom krugu, gde postoji stereotip sa jedne strane da je to muška industrija, a sa druge strane pričamo da nam treba više žena, zaključuje Kukić.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi