Da li i vas "zivkaju" s posla: U EU slanje mejlova posle radnog vremena ponegde i kažnjivo (ANKETA)
"Pravo na isključenje", odnosno jasno razgraničenje privatnog i poslovnog života, odavno je prepoznato u Evropi, gde je u nekim zemljama ušlo i u Zakon o radu. Kakva je situacija u Srbiji?
Bilo da radite u privatnom gigantu kakav je nemački "Folksvagen“ ili u nekoj kompaniji u Francuskoj, Portugaliji ili u državnom sektoru Belgije, širom Evrope se društva i zakonodavci već deset godina bave zaštitom zaposlenih od "zivkanja“ poslodavca van radnog vremena.
Najsvežiji primer su Belgijanci, gde državni službenici od 1. februara imaju "pravo na isključenje“, odnosno da se ne javljaju šefu na poziv ili elektronsku poštu van radnog vremena. U Srbiji takvih propisa nema ni na vidiku, iako je korona neke udaljila od svojih radnih mesta čak i na dve godine, što je dodatni motiv za regulisanje "fleksibilnog“ rada i radnog vremena.
Razgraničenje privatnog i poslovnog života mora da postoji, tako da u svetu postoje i kazne za poslodavce koji forsiraju svoja "upravljačka prava“. Ali kod nas takve zaštitne odredbe za zaposlene još ne postoje, a praksa u privatnom i javnom sektoru je različita, kaže za 24sedam stručnjak za radno pravo Bojan Urdarević, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu.
Poslovno, društveno, ali i zdravstveno pitanje
- Kod nas ne postoji ni takav "majnd set“ u javnosti da je to potrebno. Privatni sektor je nepokriven kolektivnim ugovorima, za razliku od državnog. Načelno, imamo odredbe Zakona o radu o osmočasovnom radnom danu i 40-časovnoj radnoj nedelji, pod koje bi se moglo podvesti to razgraničenje privatnog i radnog, ali ništa konkretnije. Život je uvek složeniji od norme, pa je postalo normalno da vas poslodavac zove i posle radnog vremena i šalje vam mejlove koje morate da pogledate u privatno vreme. A čak i "obaveza“ da proveravate mejl stvara pritisak. To "pravo na isključivanje“, kako se zove u teoriji, moglo bi da se normira po uzoru na EU, samo je potrebna volja – ističe Urdarević.
Pročitajte još:
Sa njim se slaže i profesor Fakulteta poličkih nauka i predsednik UGS "Nezavisnost“ Zoran Stojiljković.
Kazna za poslodavca 60.000 evra
Francuzi su evropski šampioni u „pravu na isključivanje“ jer su prvi nacionalni koncenzus o neuznemiravanju zaposlenih u privatno vreme postigli 2013. godine, a potom ga pretočili u obavezan zakon 2016. Po tom članu Zakona o radu, u kome je utvrđeno pravo da se isključe elektronske spravice vezane za posao čim se napusti radno mesto, Vrhovni sud je kaznio britansku kompaniju „Rentokil Initial“, da svom zaposlenom u Francuskoj isplati 60.000 evra jer je zahtevano da bude „konstantno dostupan za slučaj da nešto iskrsne“.
- To kada poslodavac zove zaposlenog van radnog vremena svakako jeste uznemiravanje, i to se svuda u svetu tako doživljava, samo je pitanje da li se i pravno sankcioniše. Kod nas je to još na nivou ličnog shvatanja kulture i vaspitanja prenesenog na kompanijski nivo. Imate i u privatnoj praksi uzorne primere, ali i one koji su skloni tome da maltretiraju svoje ljude – kaže za 24sedam Stojiljković.
Urdarević ukazuje na to da je takva praksa u Srbiji prepoznata i kroz nekoliko slučajeva tužbi za mobing i zlostavljanje na radu. Recimo, direktor zove radnika uveče da mu treba nešto, neki prevod dokumenta za sedam ujutro, pa ovaj radi dodatno celu noć.
Rad od kuće u uslovima pandemije je još pogoršao stvar, jer kako trajanje radnog vremena više nije merljivo, poslodavci su "razumeli“ da mogu da pozivaju zaposlene i šalju im zadatke non-stop. Ali to su sporadični primeri, jer mi nemamo nikakvo istraživanje o tome kakva je praksa u Srbiji i koliko poslodavci zloupotrebljavaju poziciju moći nad zaposlenima.
Pixabay
- Ako nekome ne omogućite da se "isključi“ iz postupka i procesa rada, koji je danas digitalan i nekako uvek tu uz vas, to onda u velikoj meri narušava i život, i zdravlje, i porodicu. Drastičan primer, i to iz javnog sektora, jeste recimo vajber i posao nastavnika. Samo odgovaranje na poruke i pitanja roditelja odnosi mnogo i vremena i živaca. I oni su ljudi sa porodicom, prijateljima, ličnim životom…, a za 50.000 ili 60.000 dinara, ako su te sreće, drže mobilni telefon u rukama ceo dan. To je brutalno - napominje Urdarević.
Ako može u BMW-u, „Folksvagenu“ i „Pumi“
U Nemačkoj ne postoji propis koji bi se bavio „isključenjem“, ali su ozbiljne firme prepoznale problem. Tako su „Folksvagen“, BMW i „Puma“ samoinicijativno uveli restrikcije svojim menadžerima na pozive i imejlove podređenima posle 17 časova. Dodatno je stav ojačao ministar rada, koji je u Ministarstvu zabranio poslovnu komunikaciju osoblja van radnog vremena, osim u slučaju hitnosti.
I Zoran Stojiljković napominje da bi to trebalo da bude problem poslodavca i njegove organizacije posla, jer se sve može svesti na radno vreme ako nije u pitanju neka hitna situacija koja se nije mogla predvideti.
- Bez postojanja i primene takvih pravila možete brzo praktično uništiti svaki oblik privatnosti i ljudi će „izgoreti“ na poslu, a to onda nikome nije od koristi - kaže Stojiljković.
Bojan Urdarević navodi da Međunarodna organizacija rada očekuje da se takvi propisi donesu i ovde, a slične stvari postoje i u Agendi Vlade.
Pandorina kutija Zakona o radu
Ove godine je trebalo da se menja kompletan Zakon o radu, ali to je sada zbog izbora sve odloženo, verovatno za sledeću godinu. To je i očekivano, jer izmene bi trebalo de preispitaju pitanja vezana za obračun zarada, godišnjih odmora…, ali i problem reprezentativnosti sindikata i udruženja poslodavaca u Socijalno-ekonomskom savetu.
- To nikome od sadašnjih aktera SES ne odgovora. Sve što bi podstaklo debatu o tim osetljivim problemima na širokom nivou niko ne želi da čačka. Ne samo da izborna godina nije pogodna za to, nego nije pogodna nijedna druga. Zbog toga i ne menjamo Zakon o radu već sve rešavamo izokola od 2005. godine, pa tako imamo posebne zakone o agencijama, o sezonskom zapošljavanju, o volonterima, pa će biti o frilenserima... Ali moraćemo da otvorimo tu Pandorinu kutiju kad-tad - kaže Urdarević.
Naš sagovornik napominje da su se okolne zemlje već pozabavile tim problemom, pa je su tako svi zakoni o radu moderniji i doneti u poslednjih pet godina noviji od srpskog i u Crnoj Gori, Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj...
- Međutim, dok se formiraju ministarstva i nova garnitura uđe u posao, ne očekujem da bi bilo kakve promene mogle da se dogode pre 2023. ili, realnije, 2024. godine – zaključuje Bojan Urdarević.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari