Jesu li Srbi veliki (ne)radnici: Stvarnost ne opravdava loš glas, naprotiv

09.09.2021

07:47 >> 12:06

0

Česte su žalbe poslodavaca na loš rad i hvatanje krivine kod radnika u Srbiji, ali ni statistika ni praksa to ne potvrđuju, već, naprotiv, u nekim segmenti

Jesu li Srbi veliki (ne)radnici: Stvarnost ne opravdava loš glas, naprotiv
Tanjug/Strahinja Aćimović

Radnici u Srbiji rade malo, neefikasni su, stalno su na bolovanjima, a pri zapošljavanju, odmah posle pitanja “kolika je plata”, zanima ih koliko dana godišnjeg odmora imaju i radi li se vikendom i državnim praznicima. A kada ti praznici dođu, obično te neradne dane “spoje sa vikendom”.

Ovo su samo neke od redovnih paušalnih primedaba na radnu snagu u Srbiji koje se često čuju i od domaćih i od stanih poslodavaca. A ne stoje, kaže za 24sedam profesor Ljubodrag Savić, koji na Ekonomskom fakultetu u Srbiji predaje predmete Ekonomika industrije i Tehnološki razvoj.

– Ni statistika ni praksa nisu na strani poslodavaca, koji kažu da se ovde radi malo i slabo. Svako ko je stvarno zalazio u fabričke pogone u Srbiji zna da radnici ne da ne rade dobro, već rade vrlo dobro – tvrdi Savić.

“Dajte još slobodnih dana”

Nedavna vest da radnici traže bar još četiri dodatna slobodna dana godišnje veoma bi uzdrmala ovdašnju poslovnu javnosti i odmah bi se “digla dževa” o lenjim Srbima, ali, srećom, nije stigla iz Srbije, već iz Engleske i Velsa.

U Srbiji odmor i prema veri

U Srbiji, u najvećem broju slučajeva, zaposleni ne rade 12 dana, na koliko imaju pravo zaposleni pravoslavne vere. Naime, uz državne i verske praznike, opštepriznate kao državne (Božić, Uskrs), tj. 11 dana koje koriste svi, pravoslavni imaju i dan za proslavu krsne porodične slave. Radnici muslimanske veroispovesti imaju dan više, jer iako nemaju krsnu slavu, praznuju dva puta za Bajram, dok Jevreji umesto slave imaju dan na Jom Kipur.

Tamošnji sindikalni savez TUC (Trade union congres), preneo je “Gardijan”, zatražio je da se uvedu bar četiri državna praznika, čime bi se izjednačili po broju neradnih dana sa prosekom EU.

Ta vest je u Srbiji ukazala na malo poznatu činjenicu da srpski radnici zapravo praznuju manje nego većina Evropljanja.

Englezi se s pravom bune što imaju samo osam prazničnih neradnih dana, i traže evropski prosek, ako već ne mogu da imaju 17, kao u Japanu.

A prosečan broj praznika u EU je 12,8. Najviše slobodnih dana imaju Rumunija, Litvanija, Slovačka, Slovenija, Finska i Kipar, čak 15.

Nepravedno ocrnjeni radnici: Prof. Ljubodrag Savić, Screenshot: Youtube/TV Happy

Srbija se tu nalazi ispod proseka, jer je najčešći broj neradnih prazničnih dana 12 godišnje, i to ako se računa i slobodan dan koji se dobija za krsnu slavu. Zanimljivo je da svi naši gastarbajteri koji su otišli u “zemlju najvrednijih ljudi u Evropi” – Nemačku, tamo rade manje dana nego da su ostali kod kuće.

I komšije manje rade

Više od Srba praznuju i zemlje u okruženju, ali i one koje se često navode kao naši parnjaci, odnosno zemlje sa kojima bi u EU trebalo da se poredimo po privrednom rastu.

Tako po 13 dana imaju Mađari, Rumuni, Hrvati, dok Bugari imaju jedan dan manje. Među „parnjacima“ je Slovačka sa 14 neradnih dana, a u Češkoj i Poljskoj praznuju dan manje nego mi – po 11 dana.

U srpskom komšiluku više rade, odnosno manje slobodnih dana imaju u Bosni i Hercegovini, gde je neradnih dana od devet do 11. Jednako kao Srbi imaju Albanci i Makedonci, po 12.

Na svetskoj listi Kambodža je apsolutni rekorder sa 28 javnih praznika, a slede Šri Lanka 25, Indija i Kazahstan sa po 21. Čak i vredni Kinezi u kontinentalnom delu i u Hongkongu imaju po 17 dana kada se odmaraju kod kuće.

Nemci imaju devet federalnih praznika na koje se ne radi, ali i još nekoliko dana kada se ne radi u pokrajinama, odnosno saveznim državama. Tako radnici u Bavarskoj, centru automobilske industrije u kojem radi veliki broj Srba, sa regionalnim praznicima ne rade 13 dana godišnje.

A i na praznik se radi

– Tačno je da imamo manje praznika, ali i ti neradni dani su samo slova na papiru. U Srbiji se radi “bez pardona” i prekovremeno, i to bez plaćanja, i vikendom, i praznikom… Viđao sam radne naloge kod građevinaca na Zlatiboru sa 320 sati mesečno, iz kojih se vidi da su radili po 12-14 sati dnevno. To se posle “ispegla” u papirima, pa se prikaže da je sve po zakonu – navodi Savić.

Dodaje da se u fabrikama delova za automobile takođe radi toliko, jer gazde ugovaraju posao kampanjski.

– Onda se radnicima, kada posla ima, poslovođe ili “janičari”, kako ih zovu, uzmu i snagu i dušu. A ne radi se o zloglasnim vlasnicima iz Kine ili Koreje, već o nemačkim fabrikama kod nas – napominje Savić.

Pročitajte još:

Zbog toga ni domaći ni strani poslodavci u Srbiji, kaže profesor, ne bi smeli da se žale.

– Jer da su srpski radnici lenji i da loše rade, ne bi ih raširenih ruku u svetu dočekivali upravo u istim tim fabrikama u Nemačkoj, gde su poštovani i dobro plaćeni – zaključuje Savić.

U EU nije samo plata veća – a radi se dan-dva manje za praznike, već je duži i godišnji odmor (u Nemačkoj je obično pet radnih nedelja), a više dana se dobija i za venčanje (15 kalendarskih dana u Španiji).

 

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Najčitanije Vesti