Kako "rade“ kriptovalute: Da li ste ove godine na bitkoinu zaradili samo 5.000 dolara

Tržište kriptovaluta ovih dana podrhtava nakon survavanja u maju i najpopularniji “novčić“, bitkoin se kreće na nivou od 34.000 dolara a njegov parnjak eter vredi tek nešto malo manje od 2.000 dolara.

Ali i pored novog majskog “prevrata“, koji je ponovo kidao živce brojnim malim investitorima, bitkoin je i dalje u velikom plusu u 2021. godini.

Naime, svako ko je ovu kriptovalutu kupio, recimo, početkom januara, kada je “novčić“ već stabilno rastao prethodna tri meseca, po 29.000 dolara za komad, danas je i dalje u plusu od 5.000 dolara.

A nekima mnogo više

Naravno, taj ponosni vlasnik bitkoina mogao je, kratkoročno, biti i u većem plusu ako je bio dovoljno vešt da ga proda kada je “hajp“ oko ove digitalne valute bio najveći, sredinom aprila. Tada bi zarada bila ogromna, odnosno tačno onoliko koliko bitkoin vredi sada – oko 34.000 dolara.

Prodati ili kupiti bitkoin sada pitanje je, kažu, od “milion dolara“, ali njega postavljaju pre oni pomodni ili kratkoročni kupci nego što se to pitaju dugoročni investitori, kako nam je to nedavno rekao Aleksandar Matanović, vlasnik kriptomenjačnice ECD.rs.

Oni koji su danas “dobri“ 5.000 dolara po novčiću, da ne pominjemo one koji su bitkoin recimo kupili u oktobru pa su trenutno u plusu 24.000 dolara, o tome ne bi trebalo da razmišljaju mnogo.

Pravo pitanje je na kom će se nivou bitkoin zadržati ovom prilikom. U poslednjoj “eksploziji“ kriptovaluta je sa septembarskih 10.000 evra narasla na rekordnih 63.347 dolara 16. aprila, što je rast veći od 500 odsto. Investitorski balon je splasnuo na današnjih 34.000 dolara, odnosno manje od 50 odsto.

Eter prati bitkoin

Slično kao i bitkoin, pikove je ove i 2018. godine imala u druga kriptovaluta po popularnosti – eter. On je u maju ove godine išao do gotovo 4.000 dolara, što je rast sa 350 dolara iz septembra od 1.000 odsto, da bi danas vredeo manje od 1.900 (pad 53 odsto). Tako je bilo i pre tri godine, kada se sa 82 dolara iz maja 2017. skočilo za 1.300 odsto na 1.200 dolara u januaru 2018. godine. I onda je usledio pad, ali na početnu vrednost, da bi tokom 2019. bio “stabilan“ između 100 i 200 dolara.

U traženju odgovora da li je to taj novi nivo sa kojeg kreće novi uzlet, ili će se pad produžiti još malo, može se pogledati prethodni veliki pik, onaj iz 2017. godine.

Tada je bitkoin takođe uzleteo, čak dvostruko više nego ove godine, sa 1.600 dolara u maju na 18.600 dolara u decembru. I tada se taj balon rasta od 1.000 odsto izduvao za pedeset odsto, i u februaru 2018. je kriptovaluta vredela tek nešto više od 9.000 dolara, što je neki prosečan nivo koji je držala tokom 2019.

Ukoliko je poređenje tačno, novi nivo bitkoina bi mogao biti oko 32.000 dolara.

Prognoza Aduža Gupte, potpredsednika za trgovinu valutama u IIFL Securities, je da kupci treba da čekaju pad na 22.000 do 26.000 dolara, preneo je Livemint.com. Ali Ari Wald, glavni tehnički analitičar u “Openhajmer“ za CNBC kaže da se to neće desiti do kraja godine i da će u narednih šest meseci bitkoin ostati na nivou od oko 31.000 dolara.

Da li će tako i biti, zavisi i od makroekonomskih prilika u SAD jer, kako kažu stručnjaci, dalji rast bitkoina zavisi od slabljenja dolara, odnosno podizanja kamatne stope Federalnih rezervi i okončanje programa “finansijsko stimilusa“, odnosno jeftinog novca za kompanije.

Kinezi se “brane“, Ilon Mask se igra

Razlozi burnog kretanja bitkoina ove godine su poznati. Kao raketu ga je lansirao Ilon Mask u februaru svojim tvitovanjem o tome kako je njegova firma, proizvođač električnih automobila “Tesla“, uložila 1,5 milijardi dolara u bitkoin kao i da će prodavati automobile za kriptovalutu.

Pročitajte još

Brisel proteruje i dizelaše i benzince: Od 2035. vožnja samo na struju

Drama u najavi: Rod maline podbacio, cena skače ali malinari i dalje nezadovoljni

Mask je jedan od razloga i potonjeg sunovrata bitkoina jer je u majskom tvitu odustao od prodaje vozila “Tesla“ za bitkoine jer je “zabrinut za njihov negativan uticaj na životnu sredinu“. Tog dana je sa tržišta kriptovaluta “isparilo“ 300 milijardi dolara vrednosti.

Drugi razlog pada vrednosti bitkoina je na drugoj strani planete, u Kini. Zvanični Peking je u otvorenom ratu sa kritovalutama. Ne želeći da gubi monetarne poluge vlasti, Narodna banka Kine je prvo zabranila bilo kakvu trgovinu kriptovalutama, a ovih dana zabranila je i njihovo pravljenje, odnosno “rudarenje“, čak i u provinciji Sečuan, gde se struja dobija iz “ekoloških izvora“, odnosno hidrocentrala.

Na stranu monetarni sistem i geopolitika, “rudarenje“ kriptovaluta je zaista proces poguban za čitavu planetu. Prema nekim proračunima, globalno “rudarenje“ troši struje koliko i jedna Holandija, i zbog toga su sve zabrinutiji i pojedini veliki investitori koji moraju da brinu o svom “zelenom“ imidžu.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi