Ovo su biznisi kojih ima najviše u Srbiji: Jedna delatnost iznenađujuće izbila na prvo mesto

Spisak delatnosti sa najvećim brojem registrovanih firmi može da pokaže u kojim oblastima je biznis najrasprostranjeniji, ali sam broj poslovnih subjekata ne govori mnogo o njihovoj ekonomskoj snazi.

Tek kada se broj preduzeća uporedi sa prihodima i dobiti, može se videti kolika je stvarna težina pojedinih delatnosti.

Podaci bonitetne kuće CompanyWall pokazuju da se na vrhu liste ne nalaze, kako bi se možda očekivalo, trgovina, IT ili građevina. Najviše registrovanih subjekata ima u delatnosti ostalih organizacija na bazi učlanjenja – čak 39.087.

U 2025. godini ukupan prihod u ovoj delatnosti iznosio je 55,6 milijardi dinara, dok je dobit sa 3,19 milijardi u 2024. pala na 1,12 milijardi dinara u 2025. godini. Ukupno je bilo 7.371 zaposlenih. Velika razlika između broja registrovanih subjekata i finansijskog obima poslovanja pokazuje da broj registracija sam po sebi nije dovoljan pokazatelj veličine nekog biznisa.

Na drugom mestu po broju registrovanih poslovnih subjekata nalaze se konsultantske aktivnosti u vezi sa poslovanjem i ostalim upravljanjem. Ova delatnost u 2025. ima 25.041 firmu, u odnosu na 17.538 u 2023, što predstavlja rast od oko 43 odsto za dve godine. Istovremeno je prihod porastao sa 186,7 na 248,9 milijardi dinara.

Međutim, dobit je pala sa 23,2 milijarde u 2023. na 12 milijardi dinara u 2025. godini. Dakle, broj konsultantskih firmi i njihov prihod rastu, dok se ukupna dobit gotovo prepolovila. Veći broj igrača na tržištu nije doneo i veću ukupnu zaradu.

Na trećem mestu je računarsko programiranje, takođe delatnost zasnovana na znanju, ali sa znatno drugačijom poslovnom slikom. U 2023. godini bilo je 15.717 firmi, a u 2025. čak 21.257. Prihod je porastao sa 434,1 na 524,9 milijardi dinara, dok je dobit povećana sa 21,2 na 27,9 milijardi. Za razliku od konsultantskih aktivnosti, ovde su istovremeno rasli broj firmi, prihod i dobit.

Razlika između ove dve delatnosti posebno je zanimljiva kada se uporedi njihov poslovni obim. Konsultantske aktivnosti imaju više firmi od programiranja, ali programiranje sa 21.257 subjekata ostvaruje 524,9 milijardi dinara prihoda, dok konsultanti sa 25.041 firmom ostvaruju 248,9 milijardi. Drugim rečima, programiranje ima manje firmi, ali više nego dvostruko veći ukupan prihod.

Još izraženiji kontrast vidi se kada se uporede drumski prevoz tereta i frizerski i kozmetički saloni. Drumski prevoz tereta je sa 14.953 firme u 2023. stigao do 18.378 u 2025. godini, dok su prihodi dostigli gotovo 488 milijardi dinara, a dobit 16 milijardi.

Nasuprot tome, frizerski i kozmetički saloni imaju 15.499 registrovanih subjekata, ali su ukupni prihodi u 2025. iznosili svega 9,9 milijardi dinara, dok je zbirni rezultat bio negativan – minus 51,8 miliona dinara. U 2023. godini ova delatnost ostvarila je 56,3 miliona dinara dobiti.

Razlika postaje još očiglednija kada se ukupan prihod uporedi sa brojem registrovanih subjekata. Ako se prihod iz 2025. stavi u odnos sa brojem subjekata iz iste godine, frizerski i kozmetički saloni dolaze do oko 640.000 dinara prihoda po subjektu, dok je kod drumskog prevoza tereta taj iznos oko 26,5 miliona dinara. To je više od 40 puta veći prosečan prihod po registrovanom subjektu.

Kod izgradnje stambenih i nestambenih zgrada razlika je još veća – 11.339 firmi ostvarilo je 751,8 milijardi dinara prihoda, odnosno oko 66,3 miliona dinara po subjektu.

Ovakva poređenja pokazuju da se iza sličnog broja registrovanih firmi mogu kriti potpuno različiti poslovni modeli i ekonomska snaga. Veliki broj subjekata može da znači da je neka delatnost veoma rasprostranjena među malim preduzetnicima, pa je za razumevanje strukture domaćeg biznisa važno pogledati ne samo koliko firmi postoji, već i koliko prihoda i dobiti zajedno stvaraju.

Još jedna važna razlika među najbrojnijim delatnostima vidi se kada se prihod uporedi sa zaradom. Rast prihoda ne znači automatski i rast dobiti, što pokazuju konsultantske aktivnosti, restorani, ali i trgovina.

Restorani i pokretni ugostiteljski objekti imaju gotovo 20.000 firmi, koje su u 2025. ostvarile 241,7 milijardi dinara prihoda i 6,78 milijardi dinara dobiti. Prihod je od 2023. do 2025. porastao sa 183,2 na 241,7 milijardi dinara, dok je dobit istovremeno pala sa 7,47 na 6,78 milijardi. To znači da je prihod rastao znatno brže od zarade, odnosno da veći promet nije doneo i veću ukupnu dobit.

Slična, ali još izraženija pojava vidi se kod nespecijalizovane trgovine na veliko. Sa 13.839 firmi ova delatnost nije među apsolutno najbrojnijima, ali po prihodima predstavlja jednog od najvećih igrača među oblastima sa velikim brojem subjekata. U 2025. godini ostvareno je čak 1,45 biliona dinara prihoda, dok je dobit pala sa 51,2 milijarde dinara u 2023. na 38,5 milijardi u 2025. godini.

To pokazuje da broj firmi i promet mogu da rastu, a da zarada ipak bude pod pritiskom. U trgovini je posebno važno koliko od ostvarenog prometa ostaje kompanijama nakon troškova, pa veliki prihod ne mora nužno da znači i visoku profitabilnost.

Istovremeno, postoje delatnosti kod kojih rast broja firmi prati i rast zarade. Računarsko programiranje je jedan od takvih primera: broj subjekata povećan je sa 15.717 na 21.257, prihod sa 434,1 na 524,9 milijardi dinara, a dobit sa 21,2 na 27,9 milijardi. Nasuprot tome, konsultantske aktivnosti su za dve godine dobile više od 7.500 novih subjekata, ali je ukupna dobit pala gotovo za polovinu.

Upravo zbog toga lista delatnosti sa najvećim brojem registrovanih firmi nije samo rang-lista najzastupljenijih biznisa. Ona pokazuje i koliko različite poslovne realnosti mogu da se kriju iza sličnog broja registrovanih subjekata.

Negde veliki broj firmi prati visok prihod i rast dobiti, negde prihod raste uz pad zarade, dok u pojedinim delatnostima veliki broj registrovanih subjekata prati veoma mali poslovni obim.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi