Nafta skuplja 113 odsto, benzin u Srbiji dogurao do 166 dinara: Šta nas čeka od januara?

Vrtoglavom skoku cene energenata koje su ove godine porasle i za više od 300 odsto u odnosu na prethodnu godinu, poznavaoci tržišta ipak naziru kraj. Iako i dalje postoje rizici, eksperti smatraju da će se cena nafte, ali i gasa, smanjivati tokom 2022. godine, i potpuno stabilizovati u 2023. godini.

Sudeći prema takvim prognozama, i cena goriva u maloprodaji u našoj zemlji, kao i gasa, trebalo bi da se konačno ustali. U ovom trenutku na srpskim pumpama, prema podacima Udruženja naftnih kompanija Srbije, bezolovni benzin u proseku košta 166 dinara po litru, evrodizel 174 dinara, a autogas 102 dinara.

Rapidno rastuća tražnja

S obzirom na to da se cena nafte na svetskim berzama od oktobra, kada je dostigla 85 dolara po barelu, malo smirila jer je nafta Brent sada oko 74 dolara, ne bi trebalo da dođe do novog poskupljenja.

Kako pokazuje analiza autora časopisa "Makroekonomske analize i trendovi“ (MAT) Ekonomskog instituta u Beogradu, cena nafte je u oktobru porasla 113 odsto u odnosu na isti period 2020. godine, odnosno prosečno je veća za 68 odsto u 2021. u odnosu na 2020. godinu.

- U jeku oporavka, ponuda nije u stanju da sustigne rapidno rastuću tražnju, zbog čega se troše zalihe, a cene iz dana u dan rastu. Prema pojedinim izvorima, neusklađenost ponude i tražnje mogla bi da se prolongira i na celu sledeću godinu. Pored toga, sa dolaskom zime cene energenata rastu, a budući da Evropu i Aziju potresa energetska kriza, skok cena nafte je neizbežan – navode analitičari MAT-a.

Kako kažu, Svetska banka prognozira da će cene nafte rasti do kraja godine i dostići prosečnu cenu od 74 dolara, ali da će se ipak u 2022. godini spustiti na 70 dolara, da bi u 2023. usledila stabilizacija na oko 65 dolara.

Profimedia

- Cene gasa prosečno su porasle za više od 300 odsto u 2021. godini, u najvećoj meri zbog iscrpljenih rezervi tokom zime i vrelog leta, oporavka industrije i nekih lokalnih faktora. Procenjuje se da će u 2022. i 2023. uslediti njihovo opadanje, usled povećane proizvodnje u SAD – naglašavaju u MAT-u.

Period pun rizika...

Pored toga što ocenjuju da će doći do smirivanja cena ovih berzanskih proizvoda, analitičari kažu da rizici i neizvesnost na tržištu ipak postoje.

- MMF sugeriše da je pred nama period pun rizika, čije ostvarenje zavisi od brojnih faktora. Najpre, bude li se epidemija pojačala ili nastavila širenje preko novih sojeva, treba očekivati prolongirane zastoje u snabdevanju, trgovini i saobraćaju. Trenutna neusklađenost ponude i tražnje mogla bi da eskalira i dovede do još jačih pritisaka na cene, a u tom slučaju bi se monetarna politika zaoštrila, što bi pogoršalo globalne finansijske uslove – kažu autori MAT-a.

Foto: 24sedam /Katarina Mihajlović

Finansijska tržišta koja su za sada stabilna, kako dodaju, vrlo brzo bi mogla da promene stav.

- Naime, velike tenzije oko povećanja zakonskog ograničenja na američki javni dug prisutne su već duže vreme i unose dodatnu neizvesnost u ekonomsko okruženje. U pitanju je formalna legislativna procedura bez koje dalji koraci u pogledu realizacije opsežnih fiskalnih planova ne bi mogli da se realizuju. Budući da je oporavak američke ekonomije baziran na ovoj ekspanziji, izostanak povećanja gornje granice zaduživanja blokirao bi plaćanje obaveza prema dužnicima i uzrokovao zastoje u sprovođenju planova za oporavak. Vezano za američku ekonomiju, rizično je i ostvarenje fiskalne agende, u smislu da bilo kakvo njeno smanjenje može za investitore biti signal pogoršanih perspektiva rasta – ističu autori MAT-a.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi