Cene kvadrata ne miruju: Šta nas čeka na domaćem tržištu nekretnina?

Cene na tržištu nekretnina u Srbiji, kao i u svetu, najviše će diktirati inflacija, porast cene gradnje, građevinskog materijala, ali i manjak radne snage na gradilištima, smatraju stručnjaci. Kada se tome doda da je u našoj zemlji, pre svega u Beogradu, i dalje tražnja za stanovima veća od ponude, može se zaključiti da će kvadrat stambenog prostora biti skuplji, a u najboljem slučaju da će cene stagnirati.

Ono u čemu se slažu poznavaoci tržišta nekretnina jeste da je ono izašlo kao pobednik iz protekle dve godine pogođene pandemijom jer su "cene stanova porasle za čak 20 do 30 odsto“.

Rast cena i do 30 odsto

Prema rečima predsednice Nacionalnog udruženja procenitelja Srbije, Danijele Ilić, cene stambenih nekretnina u Srbiji su porasle između 20 i 30 odsto, u zavisnosti od lokacije i veličine, a da li će to biti trend u narednim godinama zavisiće od brojnih faktora.

- Većina stanova, čak 80 odsto, se kupuje gotovinom, tako da će cenu sigurno diktirati inflacija, porast cene gradnje, građevinskog materijala i nedostatak radne snage na gradilištima. Osim toga Srbija na mnogim mestima razvija infrastrukturu, a tamo gde prođe infrastruktura odmah dolazi i do rasta cena nekretnine – istakla je ona na međunarodnoj konferenciji o nekretninama u Jugoistočnoj Evropi "Balkans Properti Forum 2021“ koja je danas održana u Beogradu.

S druge strane, kako je dodala, potražnja za kućama van gradova u vreme vanrednog stanja je bila popularna, ali je ta potražnja opala.

- Te cene nisu toliko skočile kao što se to desilo na mnogo razvijenijim, zapadnim tržištima, gde ljudi traže ne samo kuću, već i kancelariju - objasnila je ona.

Veća tražnja od ponude

Uroš Grujić, direktor investicija u kompaniji CBRE, navodi da se ne očekuje značajan rast, ali ni pad cena na tržištu nekretnina.

- Sada su na nekom nivou koji će ostati u narednih tri do pet godina - kaže Grujić, i ističe da su komercijalne nekretnine, rente za poslovni, maloprodajni prostor ili logističke centre ostale na prepandemijskom nivou.

Profimedia Pixabay

S druge strane, u agenciji "Lider nekretnine“ kažu za 24sedam da je najvažniji faktor koji, kao i na bilo kom tržištu, određuje cenu, ponuda i tražnja.

- Mi smo radili ozbiljna istraživanja o kretanju na tržištu nekretnina još od 1991. godine, pa do 2019. godine, a na osnovu podataka Republičkog geodetskog zavoda, i to o broju stanova u Beogradu, koliko se godišnje gradi, i o migracijama stanovništva u Beograd i iz njega - navode u ovoj agenciji.

Kako ističu, u srpsku prestonicu je u tom periodu došlo oko 150.000 ljudi.

- Prema tome, Beogradu nedostaje oko 50.000 stanova. A to znači da je ponuda i dalje manja od tražnje što uvek gura cenu na gore - objašnjavaju u "Lider nekretninama“.

Sve je više investitora

Inače, prema poslednjim podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), cena kvadrata u Beogradu je porasla u oktobru ove godine za 15,32 odsto u odnosu na isti mesec lani. Pri tome su stanovi poskupeli za 11,64 odsto, a kuće još i više za 17,33 odsto.

Beograd na vodi “vuče” cene stanova naviše; Foto: 24sedam/Katarina Mihajlović

Podaci RGZ ukazuju i na to da je sve više investitora. Tako je u Srbiji u septembru izdato 3.455 građevinskih dozvola, što je povećanje od 39,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Od toga se 85 odsto dozvola odnosi na zgrade, a prijavljena je izgradnja 2.991 stana.

Zanimljivo je i da će ubuduće i klimatske promene u velikoj meri uticati na sektor nekretnina, barem prema mišljenju učesnika konferencije "Balkans Properti Forum 2021“. Prema rečima Diane Urge-Vorsatz, jednog od autora nedavno objavljenog izveštaja UN o klimatskim promenama, ljudi u sektoru nekretnina treba da vide kao šansu obaveze koje treba da ispune kako bi se eliminisale emisije ugljen-dioksida do 2050. godine, jer blagovremeno sprovođenje ovih promena može ih staviti u bolju tržišnu poziciju.

- Klimatske promene nameću nove rizike sektoru nekretnina, ali borba protiv njih nudi i velike nove mogućnosti. U narednim decenijama na Balkanu će biti sve češći, topliji i duži toplotni talasi, jače oluje i intenzivnija suša. Zbog toga će tržište nekretnina verovatno mnogo više ceniti zgrade otporne na toplotu i vodoefikasne, kao i tzv. 'hladna' naselja. Nekretnine koje su otpornije na oluje, bujne poplave i nestanak struje, na primer, samostalne zgrade, imaće veću vrednost. Ubrzano kretanje ka neto nultim emisijama ugljenika takođe predstavlja pretnje i mogućnosti u ovom sektoru – navela je ona.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi