EKSKLUZIVNO Jorgovanka Tabaković: Nećemo prodati Poštansku štedionicu, uvek ću se zalagati za to da imamo što više domaćih banaka

Dinar nikako neće morati da oslabi. Stabilnost kursa je omogućila uspeh fiskalne konsolidacije, stvorila je prostor za rešavanje problematičnih kredita i doprinela većim domaćim i stranim investicijama, a kroz to i bržem privrednom rastu Srbije. Teze o potrebi slabljenja nacionalne valute radi podsticanja izvoza pokazale su se nedovoljno tačnim, čak i kontraproduktivnim. Narodna banka je pokazala da izuzetno dobro poznaje i prati kretanja u domaćoj i svetskoj ekonomiji, i da je upravo relativna stabilnost deviznog kursa ključ uspeha.

Ovim rečima je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković u ekskluzivnom intervjuu za 24sedam objasnila zašto neće doći do slabljenja dinara i koliko je važna stabilnost deviznog kursa.

Ona je naglasila i da država ne planira prodaju Banke Poštanska štedionica, a za naš portal govorila je i o uticaju američkih izbora na odnose SAD i Kine, ali i na Srbiju, slabom oporavku Nemačke i Italije i kako se to „preliva“ na našu zemlju, značaju štednje u domaćoj valuti, inflaciji i neslaganjima sa MMF-om i Svetskom bankom u proceni privrednog rasta Srbije.

I pored rekordne štednje u dinarima i nastavka visokog godišnjeg rasta, građani Srbije i dalje ne štede ni 10 odsto u svojoj valuti.

– Građani u dinarima štede sve više. Svake godine dinarska štednja beleži značajan rast, kako nivoa, tako i učešća u ukupnoj štednji. Čak ni ova godina, koju karakterišu velika neizvesnost i kriza, nije uspela da promeni trend dvocifrenog procentualnog rasta štednje u domaćoj valuti – premašila je 90 milijardi dinara, i samo u ovoj godini povećana je za više od 13 odsto, odnosno preko 10 milijardi dinara. Ali morate razumeti da je proces koji smo započeli pre osam godina – proces vraćanja poverenja građana u domaću valutu – dugoročan i da zahteva duži period monetarne i finansijske stabilnosti, koju mi uspešno održavamo.

Pokazali smo da je ta stabilnost čvrsto utemeljena i da više nema bojazni da će dinarski depoziti izgubiti na vrednosti ili da će im biti znatno umanjena kupovna moć. Srbija se u svojoj istoriji više puta suočavala sa periodima makroekonomske nestabilnosti, koja se ispoljavala kroz platnobilansne i fiskalne krize. Tokom tih perioda beležene su česte devalvacije dinara, rast inflacije, pad ekonomske aktivnosti i zaposlenosti. U takvim uslovima, radi zaštite ušteđevine od gubitaka usled očekivanja rasta inflacije i slabljenja domaće valute, štednja u dinarima je postepeno bila sve manje poželjna, dok je korišćenje stranih valuta, pre svega nemačke marke, a kasnije evra, kao valuta u kojima se štedi – postala široko rasprostranjena praksa. Pored toga, povremena ograničenja po pitanju slobodnog korišćenja deviznih depozita u bankama, praktično su iskorenila štednju iz bankarskog sektora, pa se štednja, mahom u deviznom znaku, akumulirala u „slamaricama“. Štednja je poslednjih decenija, uz postepenu izgradnju poverenja u bankarski sistem, dobrim delom vraćena u banke, a njen kontinuiran rast nastavljen je do današnjih dana.

Kada je u pitanju dinarska štednja, posebno dinamičan rast ostvaren je nakon 2012. godine. Glavni preduslov za veće poverenje u dinar bilo je ostvarenje i očuvanje stabilnosti cena, relativne stabilnosti deviznog kursa, kao i poverenje građana u stabilan domaći finansijski sistem, što od 2012. godine NBS sa uspehom ostvaruje. Kada se tome dodaju i nešto više kamatne stope na dinarsku štednju i povoljan poreski tretman kamate na taj vid štednje, dinarska štednja u proteklih osam godina s razlogom beleži dinamičan rast.

U proseku je svake godine povećavana za četvrtinu, ili za oko devetr milijardi dinara – znatno više nego u prethodnom periodu. S tim u vezi, dinarska štednja u kontinuitetu beleži nove najviše iznose, a povećava se i učešće dinarske u ukupnoj štednji stanovništva, sa 1,9 odsto krajem 2012. na 6,5 odsto krajem septembra 2020. Taj kontinuitet pobija tumačenja pojedinih ekonomista da se rast štednje građana Srbije može pripisati strahu i oprezu usled pandemije koronavirusa. U narednom periodu nastavak makroekonomske i finansijske stabilnosti daće dodatne pozitivne rezultate i doprineti daljem rastu dinarske štednje.

Da li će dinar morati da oslabi kako bi se pomogao izvoz u vreme i nakon pandemije?

– Nikako! NBS je pokazala da izuzetno dobro poznaje i prati kretanja u domaćoj i svetskoj ekonomiji i da je upravo relativna stabilnost deviznog kursa ključ uspeha za ostvarenje mnogih rezultata u domaćoj ekonomiji proteklih osam godina. Pored toga što je u velikoj meri doprinela snižavanju inflacije i njenom održanju na niskom nivou, stabilnost kursa je omogućila i uspeh fiskalne konsolidacije, stvorila prostor za rešavanje problematičnih kredita i doprinela većim domaćim i stranim investicijama, a kroz to i bržem privrednom rastu.

Teze o potrebi slabljenja nacionalne valute radi podsticanja izvoza pokazale su se nedovoljno tačnim, čak kontraproduktivnim, a naročito uzimajući u obzir specifičnosti zemalja u razvoju i nivoe dolarizacije (evroizacije) tih ekonomija. NBS je poslednjih osam godina jedan od najistrajnijih i najglasnijih zagovornika primene instrumenata monetarne politike, uz poštovanje svih specifičnosti okruženja u kojima se ti instrumenti primenjuju. Struktura naše ekonomije i finansijskog tržišta razlikuje se od velikih ekonomija, a većina klasičnih ekonomskih teorija zasnovana je upravo na primerima velikih i visoko razvijenih ekonomija. To je slučaj i sa vezom između deviznog kursa, sa jedne strane, i izvozno-uvoznih aktivnosti, odnosno trgovinskog i tekućeg deficita, sa druge strane. Pokazalo se u praksi, a u poslednje vreme i u novijim ekonomsko-teorijskim istraživanjima, da deprecijacija domaće valute ne mora da vodi jačanju izvozne aktivnosti, naročito u slučaju zemalja u razvoju.

Naprotiv, troškovi mogu da budu daleko veći od koristi. Konkretno, u slučaju Srbije, velike oscilacije deviznog kursa imaju vrlo visok uticaj na inflaciju, dok je uticaj na neto izvoz ograničen. Naime, svi naši veliki izvoznici su ujedno i veliki uvoznici. Dok im slabljenje dinara sa jedne strane povećava prihode, istovremeno, sa druge strane, povećava im i troškove. Relativna stabilnost deviznog kursa, koju NBS uspešno održava već duži niz godina, omogućava domaćim preduzećima da bolje planiraju svoje novčane tokove, smanjujući devizni rizik kome su u doba visoke volatilnosti deviznog kursa svi bili izloženi, i upravo taj rizik su ugrađivali u cene svojih proizvoda. Relativna stabilnost domaće valute omogućava im da se fokusiraju na svoj osnovni biznis, a ne na dobitke ili gubitke po osnovu kursnih razlika.

Ukoliko bi NBS planski dopustila značajnije slabljenje dinara, sa jedne strane bi ugrozila ostvarenje svojih osnovnih ciljeva, dok bi, sa druge strane, podsticajni uticaj na neto izvoz bio vrlo upitan, odnosno ne stimuliše se rast neto izvoza na način na koji pojedini teoretičari sugerišu da je moguće. Istovremeno, podsetila bih i da u vreme jačih aprecijacijskih pritisaka NBS nije dopuštala preterano jačanje dinara, već je, naprotiv, ublažavala preterano jačanje domaće valute intervencijama na deviznom tržištu i održala relativnu stabilnost deviznog kursa, koja je, u uslovima još uvek visoke stope evroizacije srpske ekonomije, ključna za ostvarivanje osnovnih ciljeva NBS, a to su – niska i stabilna inflacija i stabilnost finansijskog sistema.

NBS je, intervenišući na deviznom tržištu, kako bi sprečila preterano jačanje dinara, prikupila više od 5,3 milijardi evra deviznih rezervi u dve i po godine, od aprila 2017. do kraja 2019. godine. Upravo zahvaljujući takvoj politici, dočekali smo aktuelnu krizu izazvanu koronavirusom spremni, sa visokim nivoom deviznih rezervi kao garantom da će postignuta stabilnost biti očuvana i u narednom periodu. Relativna stabilnost deviznog kursa i stabilnost u najširem smislu te reči je ostvarenje na koje je NBS naročito ponosna i namerava da tu stabilnost očuva i u narednom periodu, jer dobre stvari ne treba menjati, a naročito ne u doba krize, kada nam je ta stabilnost najpotrebnija. Upravo ta stabilnost je omogućila da krizu dočekamo spremni i upravo ona doprinosi u znatnoj meri ublažavanju negativnih posledica krize i posledično bržem oporavku ekonomije.

Kako će se izbori u SAD odraziti na trgovinski rat i rat valutama SAD i Kine, i kako će to da utiče na Srbiju?

 – Imajući u vidu da su SAD najveća ekonomija u svetu, kao i da su duboko integrisane u međunarodne trgovinske i finansijske tokove, izbori u SAD uvek su u fokusu tržišnih učesnika. S obzirom na to da su otvorene ekonomije, poput Srbije, takođe značajno integrisane u međunarodne ekonomske tokove, izvesno je da postoji mogućnost posrednog uticaja izbornih dešavanja u SAD na kretanja u Srbiji, kao i na sve zemlje u razvoju. Ključni kratkoročni kanal uticaja izbora u SAD jeste povećanje volatilnosti na finansijskim tržištima, što je uglavnom bilo karakteristično tokom prethodnih izbornih ciklusa u SAD. Dugoročne implikacije ishoda izbora u SAD na svetsku ekonomiju, ali i pojedinačne ekonomije, još uvek je teško proceniti. Jedan od ključnih dugoročnih kanala uticaja mogla bi da bude brzina ekonomskog oporavka SAD od krize izazvane pandemijom virusa korona, imajući u vidu značaj američke ekonomije za globalni ekonomski rast.

Međutim, bez obzira na ishod izbora, primarni zadatak nove administracije u SAD će, izvesno, biti dinamičniji oporavak ekonomskih performansi privrede, zbog čega treba očekivati i ekonomske politike koncipirane sa ovakvim ciljem. Takođe, potencijalno važan dugoročni kanal mogao bi da bude uticaj na globalne trgovinske tokove, koji će delimično zavisiti od spoljnotrgovinske politike nove administracije u SAD, najpre prema Kini. Procenjuje se da su trgovinske tenzije, kao i spekulacije o valutnom ratu, između ovih zemalja u prethodnim godinama narušavale izglede globalnog ekonomskog rasta, ali i uzrokovale povremenu pojavu pogoršanog sentimenta investitora na međunarodnim tržištima.

Priroda budućih trgovinskih odnosa dveju strana još uvek nije poznata, pri čemu na tržištima preovlađuje stav da se odnosi SAD i Kine neće značajnije promeniti, bez obzira na ishod izbora u SAD. Direktan uticaj ovakvih dešavanja na Srbiju je ograničen, pri čemu se indirektan uticaj, kanalom globalnih ekonomskih i finansijskih tokova, nalazi u stalnom fokusu NBS, koja ova kretanja svakodnevno prati, procenjujući potencijalni uticaj na domaće tržište.

Nemačka i Italija, kao najveći trgovinski partneri Srbije u EU, sporo se oporavljaju. Da li će to usporiti i oporavak Srbije?

– Kao što ste istakli, Nemačka i Italija jesu najveći trgovinski partneri Srbije i smanjenje ekonomske aktivnosti u tim zemljama neminovno utiče i na smanjenje izvoza naše robe ka njima. To smo i uključili u naše makroekonomske projekcije, uključujući i projekciju izvoza i BDP-a. Ipak, pojedinačni značaj izvoza u ove dve zemlje može da zamagli sliku kada je reč o ogromnom napretku postignutom u rastu robnog izvoza i činjenici da je Srbija tokom prethodnih godina smanjila izvoznu zavisnost od pojedinačnih tržišta i zemalja. Izvoz robe iz Srbije je u periodu 2012-2019. povećan za 8,8 milijardi evra, od čega je prirast izvoza u Nemačku iznosio 1,2 milijarde evra, a prirast izvoza u Italiju 830 miliona evra. Dakle, zajedno posmatrano, tek oko jedne četvrtine ukupnog rasta robnog izvoza odnosi se na ove dve zemlje. To je rezultat proširenja izvozne baze Srbije na veći broj proizvoda i uključivanja u globalne lance proizvodnje, što bi trebalo da obezbedi brži ekonomski oporavak Srbije nakon normalizacije zdravstvene i ekonomske situacije u svetu.

 

Kamate su rekordno niske, ali su građani masovno prihvatali moratorijume. Da li savetujete građane da se sada jeftino zadužuju? I da li NBS razmišlja o još jednom moratorijumu?

 

– Pravovremene i dobro odmerene odluke i aktivnosti NBS obezbedile su da i tokom pandemije  uslovi kreditiranja privrede i stanovništva ostanu povoljni. Omogućavanjem moratorijuma, tj. zastoja u otplati obaveza, u dva navrata NBS je olakšala teret krize i doprinela rastu raspoloživog dohotka privrede i stanovništva u periodu visoke neizvesnosti. Smanjenje referentne kamatne stope NBS ključno je opredelilo kretanje kamatnih stopa na dinarske kredite privredi i stanovništvu, koje su danas za 13 procentnih poena niže u odnosu na maj 2013, kada je počeo ciklus ublažavanja monetarne politike. Istovremeno, pad premije rizika zemlje i povećanje kreditnog rejtinga, uz niske kamatne stope u zoni evra, doprinele su padu kamatnih stopa i na evro indeksirane kredite u posmatranom periodu.

Očekujemo da će efekti dosadašnjeg ublažavanja monetarne politike nastaviti da doprinose očuvanju povoljnih uslova finansiranja privrede i građana i rastu njihovog raspoloživog dohotka i u narednom periodu. Odluku da li treba da se zadužuju, građani treba da donose u skladu sa svojim platežnim sposobnostima i potrebama za konkretnim vrstama kreditnih proizvoda, pri čemu moraju voditi računa o visini kredita, valuti i rokovima zaduživanja, kao i o svojim mogućnostima da uredno izvršavaju kreditne obaveze, a NBS svojim merama utiče da uslovi finansiranja budu što povoljniji.

Činjenica da je veliki broj klijenata prihvatio oba propisana moratorijuma govori da je ta mera bila adekvatna podrška prevenciji potencijalnih poteškoća u izmirivanju obaveza prema banci, kao i ublažavanju posledica pandemije. Kao što znate, pored moratorijuma, stvorili smo dodatne preduslove za lakšu otplatu obaveza klijenata banke i olakšan pristup finansiranju, poput mogućnosti refinansiranja ili produžetka roka otplate, olakšanog pristupa stambenim kreditima… Nastavljamo da kontinuirano pratimo situaciju u finansijskom sektoru, analiziramo efekte svih do sada preduzetih mera, među kojima i zastoja u otplati obaveza, i preduzimamo sve potrebne aktivnosti kako bi se u što većoj meri ublažili negativni efekti zdravstvene krize.

Da li Srbiji preti visoka inflacija, s obzirom na trenutno aktuelnu krizu zbog korone i s obzirom na novac koji sve države, pa tako i Srbija, „upumpavaju“ u privredu?

– Kao što smo isticali od početka pandemije, inflacija u Srbiji će i u narednom periodu ostati niska i stabilna, kao što je to bila i u proteklih sedam godina. Važan faktor te stabilnosti bila je i ostala obezbeđena relativna stabilnost deviznog kursa, kao i usidrenost inflacionih očekivanja. Obimne monetarne i fiskalne mere koje smo doneli pažljivo su osmišljene kako bi podstakle rast naše privrede u ovim teškim okolnostima u celom svetu, ali tako da ne ugroze cenovnu i finansijsku stabilnost.

Stimulativne mere monetarne i fiskalne politike kojima se pruža podrška privredi i građanima, i u Srbiji i u većini zemalja sveta, donete su upravo s ciljem da se podstakne tražnja u uslovima pandemije, ali i da se spreči prebacivanje povećanih troškova proizvodnje na potrošače. Uspešnost u kontroli pandemije na globalnom nivou i dalje će biti najvažniji faktor inflacije. Očekuje se da će oporavak tražnje biti postepen, što će, uz očekivane, relativno niske cene nafte, ograničiti znatniji rast cena. Kako se tražnja bude oporavljala, tako će se prilagođavati i instrumenti monetarne politike. NBS će nastaviti pažljivo da prati kretanje i uticaj ključnih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja na inflaciju, finansijsku stabilnost i brzinu ekonomskog oporavka.

Zašto je samo jedna banka poslušala savet NBS da smanji učešće na stambene kredite sa 20 na 10 odsto?

– NBS je preduzela sve aktivnosti u granicama svojih nadležnosti kako bi olakšala pristup finansiranju građanima, i u redovnim i u vanrednim okolnostima. U junu smo doneli odluku kojom su stvorene regulatorne pretpostavke za izdvajanje manjeg učešća potrebnog za odobravanje stambenih kredita kupcima prvog stana. Trenutno samo jedna banka, i to domaća – Banka Poštanska štedionica, omogućava  građanima da podižu stambene kredite sa učešćem od 10, a ne 20 odsto. Očigledno da banke smatraju da dovoljno zarađuju od ostalih bankarskih proizvoda, ne shvatajući da će tako izgubiti deo klijenata koje će teško moći da vrate. Mi smo tržišna privreda, i dugoročno to za banke neće biti dobro jer moraju da se bore za svoje klijente od kojih žive. Međutim, ova mera nije privremenog karaktera, već je reč o trajnom sistemskom rešenju, i očekujemo da banke iskoriste ovu regulatornu mogućnost i u narednom periodu uvrste ovakve kredite u svoje ponude.

Da li će Banka Poštanska štedionica biti prodata?

– Da li je potrebna bolja ilustracija zašto su nam neophodne domaće državne banke od odgovora na vaše prethodno pitanje. Činjenica je da neke banke sa maticama u inostranstvu ne osećaju možda baš dovoljno ovu državu i privredu svojom, i zato ću se ja uvek zalagati za to da imamo što više banaka u kojima je vlasnik država, kao i domaći privatni kapital. Jer uspeh ne određuje vlasništvo po sebi već kvalitetno i odgovorno upravljanje bankom. I da odgovorim direktno na vaše pitanje – ne očekujemo prodaju Banke Poštanska štedionica koja je u većinskom vlasništvu države Srbije. Štaviše, Banka sa sadašnjom vlasničkom strukturom uspešno usmerava svoje aktivnosti ka poslovanju sa fizičkim licima i mikro i malim pravnim licima, i država planira i dalje unapređenje rada te banke.

Da li sa MMF i Svetskom bankom ima spora oko procene privrednog rasta u narednoj godini?

– Prilikom izrade projekcija koristimo veliki broj različitih analiza, pri čemu se sagledavaju svi detalji koji mogu da utiču na konačan ishod. Pritom, sve projekcije se izrađuju na prilično konzervativnim pretpostavkama i u skladu i sa domaćim i međunarodnim kretanjima. Tokom procesa izrade projekcija, svakako sagledavamo i ukrštamo svoje projekcije i sa drugim institucijama. Upravo to je pristup koji negujemo i u razgovorima s našim partnerima iz međunarodnih finansijskih i drugih organizacija. Naravno, treba uzeti u obzir i okolnosti u kojima se rade ove projekcije, a koje su u pogledu neizvesnosti nezabeležene u novijoj ekonomskoj istoriji.

Dovoljno je samo videti koliko su revidirane projekcije privrednog rasta najvećih međunarodnih institucija, i globalno i po zemljama, u periodu od izbijanja pandemije do danas, i uvideti razmere neizvesnosti, koja proističe iz nemogućnosti procene dužine trajanja i jačine negativnih efekata pandemije na sveukupne ekonomske tokove.

Kada je reč o projekcijama privrednog rasta za ovu i narednu godinu, projekcije NBS i MMF su međusobno vrlo bliske. U trenutnim uslovima, moguće su nešto veće razlike u projekcijama nego u normalnim okolnostima, kada je mnogo lakše predviđati trendove ili računati efekte ostvarivanja pozitivnih i negativnih rizika. Činjenica da su naše projekcije i u ovakvim okolnostima vrlo slične, rezultat je odnosa međusobnog poverenja izgrađenog na temeljima stručnog uvažavanja i argumentovanih diskusija, koje smo vodili s predstavnicima MMF-a u okviru redovnih misija, ali i van njih, kroz stalnu komunikaciju, razmenu mišljenja i deljenje novih informacija.

Kada je reč o aktuelnim projekcijama Svetske banke za privredni rast Srbije, možemo jedino da iznesemo svoj stav da ih smatramo veoma pesimističnim i teško ostvarivim. Neki od ključnih faktora zbog kojih smo uvereni u naše prognoze u ovoj i narednoj godini su obiman, sveobuhvatan i pravovremeno donet paket ekonomskih mera koji je doprineo očuvanju radnih mesta, proizvodnih kapaciteta i poslovnog i potrošačkog poverenja, kao i postignuta sveukupna makroekonomska, finansijska i fiskalna stabilnost, koja je zajednički rezultat koordiniranog vođenja ekonomske politike u prethodnim godinama.

 

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi