Siniša Mali: Nastavljamo velike infrastrukturne projekte i reformu energetskog sektora

12.04.2023

12:11

0

Cilj je da do 2030. godine 45 odsto proizvodnje struje dolazi iz obnovljivih izvora energije, a za to je neophodan jak EPS, poručuje ministar

Siniša Mali: Nastavljamo velike infrastrukturne projekte i reformu energetskog sektora
Ministar finansija Siniša Mali - Copyright TANJUG/ MILOŠ MILIVOJEVIĆ

Potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da Srbija, uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, nastavlja da beleži dobre ekonomske rezultate, da se nije odustalo ni od jednog kapitalnog infrastrukturnog projekta, kao i da se radi na reformi i modernizaciji energetskog sektora, što će doprineti daljem rastu i razvoju naše zemlje.

- Želimo da EPS bude lider i lokomotiva rasta ne samo energetskog sektora, već cele Srbije. Ne možemo bez jakog EPS-a, i važno je naglasiti da EPS ostaje srpski, tu nema sumnje - rekao je Mali gostujući u jutarnjem programu Hepi televizije.

On je istakao da je nakon svih iskušenja pred kojima su bile naša privreda i energetika, važno da EPS bude bolji i efikasniji. Kako je rekao, cilj je da do 2030. godine 45 odsto proizvodnje struje dolazi iz obnovljivih izvora energije, a za to je, kako je rekao, neophodan jak EPS.

- Ako hoćemo radna mesta, fabrike moramo da imamo izvor struje iz obnovljivih izvora energije. Zato nam treba efikasniji i bolji EPS - istakao je Mali.

On je poručio da je kriza pokazala koliko je bilo važno što smo izgradili Južni tok.

- Pitanje je da li bismo imali grejanje ove zime da to nismo uradili. Ništa što radimo nije slučajno, energetika u celom svetu, pored hrane i zdravstva, postaje treći stub prema kome se bogatstvo i snaga zemlje prepoznaju - rekao je Mali.

On je poručio da Srbija ne želi da u energetici zaostaje za drugima, te da će se do kraja maja izaći sa jasnim planom investicija u EPS na čemu rade stručnjaci iz Norveške, koja je, kako je rekao, svetski lider u energetici.

- Nastavljamo da ulažemo u putnu i železničku infrastrukturu, izgradnju škola i bolnica, ali i energetiku - rekao je Mali.

'Ne odustajemo od kapitalnih projekata'

Govoreći o investicijama, on je rekao da se uprkos velikoj ekonomskoj krizi nije odustalo niti od jednog kapitalnog projekta, te je podsetio da je nedavno predsednik Aleksandar Vučić otvorio novu deonicu auto-puta Surčin-Novi Beograd u dužini od 8,7 kilometara, da se za par nedelja završava deo Moravskog koridora, te da su u toku i radovi na obilaznici oko Beograda.

- Pokrenućemo i dva velika projekta, brzu saobraćajnicu Bački breg – Kikinda koji povezuje dva granična prelaza, što je važan put za Vojvodinu, i počinjemo da radimo obilaznicu oko Kragujevca - najavio je Mali.

printscreen/instagram/budućnostsribjeav
 

On je istakao da veliki kapitalni projekti doprinose rastu BDP-a, zapošljavanju, budžetu što dalje obezbeđuje rast plata, penzija, više novca za izgradnju puteva. Podsetio je i da danas imamo prugu Beograd - Novi Sad na kojoj vozovi idu 200 kilometara na sat, te da se završetak te pruge do Budimpešte očekuje početkom 2025. godine, kao i da je obezbeđeno 600 miliona evra evropskog granta za deonicu pruge do Niša.

- Ovo nije važno samo za putnički, već i za teretni saobraćaj. Brzi vozovi će ići od makedonske granice do Mađarske za nekoliko godina - rekao je Mali i poručio da je licemerno kritikovati sve ove uspehe.

Uspešno sa MMF-om

Upitan da prokomentariše nedavno okončanu Misiju MMF-a u Srbiji, Mali je ocenio da je važna vest da je prva revizija aranžmana sa ovom međunarodnom finansijskom organizacijom uspešno okončana te da su tokom dve nedelje posete stručnjaci te institucije analizirali svaki makroekonomski podatak, uz detaljne analize celokupne srpske ekonomije.

- Ekonomski stojimo mnogo bolje nego razvijenije zemlje. Svaki makroekonomski indikator pokazuje da smo apsolutno stabilni - poručio je Mali.

On je istakao da je rast BDP-a prošle godine u Srbiji iznosio 2,3 odsto, te da smo prvi put premašili 60 milijardi evra vrednosti svega što se u Srbiji proizvede. Kako je rekao, deset godina ranije BDP u apsolutnom iznosu je iznosio 34 milijardi evra, što znači da je duplo povećan uprkos teškoj krizi, problemima, povećanju cena energenata, konflikta u Ukrajini.

Tanjug/Miloš Milivojević
Sastanak Malog sa predstavnicima MMF-a

- U doba najveće ekonomske krize, Srbija i dalje raste. Tokom 2020. i 2021. godine kumulativno srpska ekonomija je rasla najbrže u Evropi, ne računajući Irsku koja ima poseban obračun BDP-a, a uz to smo sa devet milijardi evra pomogli privredu i građane - rekao je Mali.

Uz sve to, rekao je, Srbija javni dug drži na nivou od 50,7 odsto, što je ispod nivoa Mastrihtskog dogovora,  ali i daleko ispod nivoa proseka zaduženosti zemalja EU koji iznosi oko 95 odsto.

Mali se osvrnuo i na rekordno nisku stopu nezaposlenosti od 9,4 odsto prošle godine, koju je uporedio sa 2012. godinom kada je iznosila 25,9 odsto, što je značilo da je svaki četvrti građanin naše zemlje bio bez posla.

- Srbija je postala atraktivna, stabilna, zemlja koja je prošle godine privukla 4,4 milijarde evra stranih direktnih investicija, odnosno 3,9 i 3,8 milijardi evra u dve godine pre toga - rekao je Mali.

On je poručio da danas Srbija ima 2,2 miliona zaposlenih građana što je, kako je istakao, oko 400.000 radnih mesta više u odnosu na period od pre deset godina.

Stabilni uprkos krizi

Mali je dodao da to prepoznaju i svetske finansijske institucije i rejting agencije, pa je  S&P potvrdio kreditni rejting Srbije, ocenjujući da smo stabilni uprkos krizi.

On je istakao i da su posledice konflikta u Ukrajini dalekosežne, te da Srbija ne može biti izuzeta od njih, budući da se ekonomski puno oslanja na EU, ali da je dobra politika diversifikacije koju vodimo.

- Sve to nije slučajno, kada vodite ekonomsku politiku odgovorno, nema slučajnih odluka, improvizacije, svaka odluka koju smo doneli imala je smisla - poručio je ministar finansija.

TANJUG/ Sava Radovanović
 

On je podsetio da je u vreme kovid krize, Srbija bila jedina zemlja koja je odmah obezbedila četiri vakcine i za šest meseci izgradila tri kovid bolnice, uz to ne ostavljajući privredu da se snalazi već preuzimajući teret krize na sebe. Mali je podsetio da se sa investicijama u zdravstvo nastavlja, pre svega sa izgradnjom bolnica, te da se u ovom trenutku obnavlja 11 domova zdravlja u Srbiji.

Uz to, kako je rekao, aktivna su i ulaganja u vojsku, ali i povećanje plata, budući da su plate u vojsci od januara povećane 25 odsto, zajedno sa paketom povećanja plata u javnom sektoru od 12,5 odsto, penzija kumulativno 20,8 odsto, te 14,3 odsto povećanja minimalne zarade.

- Ove godine u decembru očekujem da prosečna plata dostigne 830-840 evra, prošlog decembra iznosila je 718 evra - rekao je Mali.

On je istakao i da je Srbija sa 417 milijardi dinara u ovom trenutku na računu potpuno stabilna i likvidna. Ministar se osvrnuo i na penzionerske kartice za koje se do sada prijavilo oko 540.000 penzionera, a koje će biti aktivne od 1. oktobra. Već se, kako je rekao, prijavilo i više od 200 firmi voljnih da daju popuste za penzionere.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Najčitanije Vesti

Ostale vesti iz rubrike