Najviše keš i stambenih kredita: Više od 160.000 građana kasni u otplati

Ukupni krediti privrede, preduzetnika i građana Srbije na kraju marta ove godine iznosili su 3.327 milijardi dinara, i taj iznos je za 0,4 odsto veći nego u februaru, pokazuje najnoviji kreditni izveštaj Udruženja banaka Srbije.

Posmatrano pojedinačno, bankarske pozajmice privrede iznosile su 1.824 milijarde dinara i veće su za 0,6 odsto nego u februaru, a preduzetnika oko 69,3 milijarde dinara, što je rast od 0,2 odsto.

Manje refinansiranja

S druge strane, dug građana bankama iznosio je 1.434 milijarde dinara i blago je uvećan, za 0,2 odsto u odnosu na februar. Pojedinačno, građani su najviše dugovali na ime gotovinskih kredita, i to 663,7 milijardi dinara, i oni su povećani 0,3 odsto. Na drugom mestu po visini su stambeni i krediti za adaptaciju koji su poslednjeg dana marta iznosili 631,3 milijarde dinara, a veći su za 0,2 odsto u odnosu na februar.

Zajmovi za refinansiranje su smanjeni u martu za 0,4 odsto, a poljoprivredni za 0,1 odsto. Inače, učešće stambenih kredita u ukupnim kreditima stanovništvu je iznosilo 44 odsto.

U kašnjenju otplate kredita na kraju marta bilo je 2,8 odsto ukupnih bankarskih pozajmica, dok ih je u februaru bilo 2,7 odsto, što predstavlja blagi rast. Inače, pojedinačno posmatrano, broj korisnika kredita koji su u kašnjenju otplate iznosi 161.502.

Tu prednjači privreda, gde je kašnjenje 3,2 odsto, dok je u februaru bilo 2,9 odsto. Kod preduzetnika takođe kašnjenje raste jer je na kraju marta iznosilo 5,2 odsto, dok je u februaru bilo pet odsto. Kod stanovništva kašnjenje je isto kao prethodnog meseca, 2,3 odsto.

Broj tekućih računa i njihovih korisnika je blago porastao, pa je broj ovih računa 31. marta iznosio 8.535.268, a korisnika 5.719.124.

Pogrešan zaključak statistike

Ovakve podatke ekonomski analitičari ocenjuju kao očekivane, ali i ukazuju na jednu nelogičnost statistike. Prema rečima Dušana Uzelca sa portala Kamatica, u izveštaju Udruženja banaka je tumačenje iz kog se izvlači jedan zaključak dok je situacija potpuno drugačija.

- Kada su naveli rast u stambenim kreditima, od 0,2 odsto, neko bi rekao da se sada ljudi više zadužuju, da ipak uzimaju više stambenih kredita... Međutim, niko ne posmatra ukupan broj kredita, odnosno broj dužnika, već samo količinu novca. A kada uzmemo u obzir da su cene nekretnina skočile barem 20 odsto, onda ovakav „porast“ od 0,2 odsto može da se tumači kao pad – kaže za 24sedam Uzelac.

Profimedia 24sedam/Goran Sivački

Kako dodaje, i prema navodima agencija za promet nekretnina, tržište „stoji“ već nekoliko meseci.

- Iako tu postoje neki statistički podaci koji idu u prilog većem zaduživanju, ipak je recimo pokazatelj da se kašnjenje u otplati povećalo nešto što je očekivano i u skladu sa aktuelnom situacijom – ističe on.

Odlažu uzimanje kredita...

Po pitanju stambenih kredita, kako kaže Uzelac, dobar indikator su notari koji overavaju ugovore.

- Oni su ranije imali u proseku po 15 overa mesečno, a sada tek jednu ili dve. Primetna je stagnacija na tržištu nekretnina, a uvećane cene u izveštaju o zaduženju prikazuju iskrivljenu sliku navodnog porasta zaduženosti. To je porast iznosa, a ne količine – objašnjava Uzelac.

On smatra da nam na tržištu nekretnina sledi stagnacija, odnosno usporavanje.

- Inflacija smanjuje operativnu kreditnu sposobnost. Samim tim se smanjuje klijentska baza jer neko ko je mogao da se zaduži za 70.000 evra sada nema šta da kupi za taj novac, pa odlaže za neka bolja vremena uzimanje kredita – kaže naš sagovornik.

Kako dodaje, što se tiče kamata, ne bi trebalo da bude većih pomeranja.

- Evropska centralna banka je već dovoljno podigla euribor i nazire se ravnoteža. Euribor je imao par dana čak i blagi pad, a to znači da se na tom nekom nivou zadržava. To je indikativno, pokazuje da li je ili ne potrebna dalja intervencija. Ne znači da neće biti još blagih pomeranja... – navodi Uzelac.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi