Ni recesija neće izlečiti inflaciju u Evropi, a ni Amerima nije bolje

Teško je uočiti vrh planine kada hodate u magli. Ono što je tačno u Alpima jednako je tačno i za one koji danas donose odluke u borbi sa inflacijom, piše londonski „Ekonomist“.

U evrozoni, potrošačke cene su u oktobru bile na nivou 10,7 odsto veće nego godinu dana ranije. Evropska centralna banka (ECB) je drugi put zaredom podigla referentnu kamatnu stopu za 0,75 odsto, sledeći put kojim već neko vreme idu američke Federalne rezerve.

I iako se nadležni u svetu za stabilnost cena, a to je osnovni posao centralnih bankara, nadaju da je vrh (pik) „odmah iza ugla“, moglo bi se lako desiti da čak ni recesija, koju će podizanje kamata verovatno izazvati, ne pomogne brzom obuzdavanju cena, piše engleski list.

Međutim, i dalje ima optimista među ekonomistima i analitičarima, koji ističu da evrozona nije davala velike fiskalne stimulacije posle pandemije kovid-19, za razliku od SAD, pa mi inflacija mogla da bude vođenja „samo“ problemima sa šokovima u lancu dobavljača i energetici, a ne u celokupnoj ekonomiji.

Čak ni poslednji paketi pomoći u Evropi, kako bi se napravio amortizer za cene energije koje su došle do guše, ne stimuliše potrošnju, U drugom kvartalu ove godine potrošnja je bila manje od dva odsto viša nego u isto vreme u pretpandemijskoj 2019.

Istovremeno u Americi je bila sedam odsto veća.

Nadalje, pokazatelji očekivanja biznismena kažu da evropska ekonomija ide ka recesiji. Plate rastu umereno, iako inflacija divlja, tako da nema pojave preteće spirale cene-plate. Aktuelne i terminske cene energije su pale sa letošnjih visina a uska grla u lancu dobavljača, koja su doticala sve od mikročipova do nameštaja, su popustila.

Nažalost, kažu u „Ekonomistu“, ovakva optimizam će se verovatno pokazati kao neosnovan. Niže cene energije se sporo spuštaju do nivoa potrošača, i većina sad doživljava velika poskupljenja.

Čak i u zemlji sa najmanjom inflacijom u evro-bloku, Francuskoj. Tamo je inflacija u oktobru bila 7,1 odsto, veliki delom zbog ograničenje cena gasa i struje. Ali, sledeće godine biće dozvoljen rast tih cena za 15 odsto i to će podgrejati inflaciju.

I u Nemačkoj, gde većina domaćinstava ima dugoročne ugovore, oni se sada obnavljaju na višim nivoima cena.

Cene energije sada jesu pale ali nakon toplog oktobra i dela novembra prognozira se duga i suva zima, što znači da će one verovatno opet porasti. A i Vladimir Putin bi mogao da pojača energetski rat protiv EU.

Printscreen Twitter/Xanthip28429540

Iako u (razvijenoj Zapadnoj) Evropi cene energije i hrane čine manje od trećine potrošačke korpe kojom se meri inflacija, ni u ostalom delu ne cvetaju ruže. Cene usluga i robe su otišle naviše za šest odsto (međugodišnje) u poslednja tri meseca.

Kris Marš iz „Exante“, istraživačke firme, kaže da situacija izgleda neprijatno slično onoj iz SAD od pre nekoliko meseci.

A u SAD cene nastavljaju da tvrdoglavo rastu iako je FED nastavi sa oštrim monetarnim pritezanjem. Inflacija je u oktobru bila 7,9 odsto, tek nešto malo ispod septembarskog rekorda od 8,2 odsto, kaže analiza pula analitičara za „Blumberg“.

Kada se u računu odbiju hrana i energija, kor inflacija je i dalje ogromnih 6,5 odsto nasuprot septembarskih 6,6 odsto. A FED-ova ciljana mera je dva odsto.

Evropljani će tek videti pravu inflaciju

Evropu tek čeka pravi test. Plate će dodatno raspiriti inflaciju, jer one u Evropi nisu dizane kao u SAD. U Evropi šest od deset radnika potpada pod kolektivni ugovor, koji se donosi na godinu dana i treba vremena da se oseti to povećanje.

Iako zahtevi sindikata iz javnog sektora nisu veliki, u Nemačkoj traže povećanje od 10,5 odsto,  strpljenje počine da ih izdaje. A poslodavci nemaju mnogo mesta za manevar jer je tržište rada prilično tesno i rekordan je broj firmi koje prijavljuju da smanjuju proizvodnju ili servis zbog nedostatka radne snage.

A neko treba da nadoknadi i bar mesec dana zaostatka u isporukama narudžbina koje su se gomilale zbog kovida.

Profimedia

Kada e sve ovo pogleda, pik inflacije nije blizu. Čak i kada e dostigne, i kada se cene energije smire na nekom malo višem nivou od prethodnog proseka i tako umire glavni tok inflacije, i dalje ostaje inflacija, ili inflaciona očekivanja, u ostatku privrede.

Ni ostatku sveta nije bolje

Dok se u SAD oštro, i zasad uzaludno pritežu uzde, u Evropi zakasnelo ali i malo nežnije, Japan se sprema na 200 milijardi dolara dodatne pomoći ekonomiji zemlje sa najvećim javnim dugom u svetu.

Japanci prijavljuju kontinuirani pad prihoda i potrošnje domaćinstava zbog povećanih troškova i inflacije.

Novi skok kamatnih topa radi obuzdavanja inflacije sprema i centralna banka Australije.

Kina pokazuje slabljenje privredno zamaha, jer spuštanje fabričkih cena jasan je znak manje domaće sali i svetske tražnje.

Velika Britanija je već u recesiji, i Banka Engleske najavljuje krizu kao onu iz 1990. godine.

Magla je još svuda prisutna...

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi