Da li će nam gorivo poskupeti? Ako bude promene, to neće biti zbog cene nafte

Cena nafte se u svetu stabilizovala, i sa 20 dolara u periodu mart-april sada se povratila na nivo od oko 45 dolara po barelu. Berzanski analitičari očekuju da će tako i ostati do kraja godine, možda i duže, jer u oktobarskom izveštaju Međunarodne agencije za energiju (IAE) stoji da će cena nafte ispod 50 dolara možda biti i do 2023. godine.

Velike turbulencije ne očekuju se ni za vrednost dolara, druge velike stavke koja utiče na nabavnu cenu nafte. Dakle, sa te svetske strane nam ne preti pritisak na cenu, ali bi cena goriva u Srbiji mogla da poraste zbog promenjenih uslova „kod kuće“.

– Predstoji nam donošenje budžeta za 2021. godinu, i to neće biti običan budžet, jer zbog pokrivanja troškova epidemije kovida 19 potrebe su nesumnjivo velike, a mnogo se potrošilo i ove godine. Zbog toga ćemo videti da li će nam država povećati neku od naknada kod goriva ili uvesti novu. Pritom, ako znamo da je naplata iz goriva laka i stoprocentna, i ako znamo kako je ranije država razmišljalja na tu temu, bojimo se da budžet ne dopuni na račun naftnog sektora – kaže, za 24sedam, Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije.

Naftaši u Srbiji plaćaju četiri, kako se to popularno kaže, nameta na gorivo. Pored akcize koja se plaća po litru prodatog goriva, tu su i naknada za energetsku efikasnost, naknada za obavezne rezerve i naknada za markiranje goriva.

Kada se te marže sakupe „na gomilu“, na njih otpada između 55 i 65 odsto krajnje cene, koju plaćamo na benzinskim pumpama. Sama akciza na gorivo, koja je povećana 1. aprila za 1,3 dinara po litri benzina i dizela, ali i 0,6 dinara po litri TNG-a, ozbiljan je prihod državnog budžeta. Njome se popuni između 11 i 13 odsto državne kase Srbije, koja je za ovu godinu bila planirana na 1.315 milijardi dinara (oko 2,7 milijardi evra).

I dalje u zoni niskih cena

Potrošači u Srbiji ne razlikuju se mnogo od potrošača bilo gde u svetu, ako ni po čemu drugom, ono po tome da pamte samo ono što im odgovara.

A u ovom slučaju, kada se priča o eventualnom poskupljenju goriva, brzo se zaboravilo da je od početka godine do maja u Srbiji postojao stalan pad cena goriva na benzinskim stanicama.

– Od početka godine do maja, dizel je pojeftinio 37 dinara, a benzin 27 dinara. To je bilo u vreme pada cena sirove nafte, koja se tada spustila na 20 dolara za barel. Kada se cena nafte vratila na 40 do 45 dolara po barelu, i cena derivata kod nas je porasla, ali samo za 13 dinara. Slobodno možemo reći da smo i dalje u zoni niskih cena goriva, i to ne za malo – podseća Mićović.

Korona svet pogodila jače nego Srbiju

Deluje iznenađujuće, ali kao i u slučaju privrednog pada, koji je kod nas znatno manji nego u regionu ili Evropi, tako je i kod naftnog biznisa u Srbiji korona ostavila mnogo manje posledice nego u svetu.

Potrošnja naftnih derivata je pala za poslednjih osam meseci za oko 10 odsto kod benzina i sedam odsto kod dizela.

– Imali smo manji pad nego drugi jer je kod nas, posebno kod dizela, veliki udeo poljoprivrede u potrošnji. Pored toga, imali smo veliki zamah građevinske industrije na gradnji puteva, a sve one velike mašine troše gorivo. Jedino je veliki pad, i to 75 odsto, bio na benzinskim stanicama na auto-putevima zbog izostanka tranzitnog putničkog saobraćaja – objašnjava Mićović.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi