Manji porez za 80 odsto domaćinstava, imućnima dva odsto više

Reforma poreske politike, koje Fiskalni savet predlaže pred donošenje budžeta za 2023. godinu, ne zahteva nikakve dodatne troškove već podrazumeva preraspodelu, kaže član tog tela, Nikola Altiparmakov.

Altiparmarkov objašnjava da bi se izmenama zaštitili ugroženi slojevi stanovništva, dok bi reforma socijalne politike i veća izdvajanja za socijalnu zaštitu koštala oko 0,2 do 0,3 odsto BDP-a.

- Konkretno, 80 odsto domaćinstva bi videlo rasterećenje poreza, a samo 15 do 20 odsto domaćinstva sa najvišim prihodima bi osetilo skromno povećanja od dva odsto - rekao je

Altiparmakov Tanjugu, obrazlažući nedavno objavljeni Predlog mera socijalne i poreske politike za smanjivanje nejednakosti koje je uradio Fiskalni savet.

Kada je reč o socijalnoj politici, Altiparmakov kaže da Fiskalni savet predlaže da se izdvajanja za socijalnu zaštitu za najugroženije slojeve stanovništva povećaju za 10 odsto u budžetu za narednu godinu, kako bi se što bolje zaštitili najugroženiji, a pre svega deca i najstariji.

Kako je naveo, analiza Fiskalnog saveta je pokazala da je u Srbiji rizik od siromaštva i nejednakosti nešto veći nego u uporedivim zemljama regiona i osetno veći nego u zemljama EU.

- Mi za socijalnu zaštitu izdvajamo upadljivo manje od uporedivih zemalja. Konkretno, Srbija izdvaja za socijalnu zaštitu tri odsto BDP-a, zemlje istočne Evorpe 3,7 odsto, a u zemljama EU čak 4,8 odsto - naveo je on.

Dečiji dodatak za svako treće dete u Srbiji

Kada je reč o povećanju rashoda za socijalnu zaštitu, to bi iznosilo oko 0,2 do 0,3 odsto BDP-a, a najveći deo tog novca bi trebalo da se usmeri na decu, to jest povećanje dečijeg dodatka odnosno povećanje obuhvata dečijeg dodatka, naveo je on.

Dodaje da trenutno 250.000 dece prima dečiji dodatak, što je praktično svako peto dete u Srbiji.

- Naš predlog je da se to poveća, da svako treće dete prima dodatak, odnosno više 400.000 dece, kao i da se iznos dečijeg dodatka poveća za četvrtinu. I naravno da se uskladi redovno sa inflacijom koja trenutno nije mala u Srbiji, kako bi porodice sa decom bile što bolje zaštićene od početka sledeće godine, jer očekujemo krizu u Evropi i svetu, i u Srbiji će situacija biti dosta nepovoljnija - kazao je Altiparmakov.

Fiskalni savet procenjuje da postoje mogućnosti i potreba da se povećaju budžetska izdvajanja za socijalnu zaštitu za oko 10 procenata, kao i da je opravdano da se u budžetu za narednu godinu izdvoje dodatna sredstva od 14 milijardi dinara za program dečijeg dodatka.

Sagovornik Tanjuga objašnjava da ima puno zaposlenih sa niskim platama i izdržavanim članovima porodica, čije zarade nisu dovoljne da na pravi način pokriju sve troškove, što se posebno odnosi na one sa minimalnim zaradama i radnike koji imaju decu ili izdržavane članove domaćinstva.

Kaže da je poreski sistem Srbije i zemalja Balkana izuzetak u odnosu na Evropu, pošto ne prepoznaje izdržavane članove domaćinstva prilikom obračuna poreza.

- Jasno je svakome, ako imamo dva radnika koji zarađuju prosečnu zaradu i jedan živi sam, a drugi mora da izdržava i dvoje dece i nezaposlenog supružnika, da je njihova materijalna situacija drastično različita, a u trenutnom sistemu oni plaćaju isti porez - istakao je Altiparmakov.

Naglasio je da zato Fiskalni savet predlaže da se uvedu neoporezivi cenzusi od 20.000 dinara mesečno za svako dete ili svakog izdržavanog člana domaćinstva i da se dodatno trenutni neoporezivi cenzus za zaposlene od 19.300 dinara poveća na 40.000 dinara mesečno, da bi se što bolje zaštitili ugroženi slojevi stanovništva.

To bi značilo, dodaje, da radnik sa prosečnom platom, dvoje dece i nezaposlenim supružnikom praktično ne bi više plaćao porez, već samo doprinose.

Tako bi se sadašnje opterećenje neto plate smanjilo sa sadašnjih 61 odsto na 45 odsto u reformisanom sistemu, objasnio je Altiparmakov.

Prihodno neutralno

Kaže da, ipak, ne mogu samo da se uvedu poreske olakšice i potrebno je, da bi ta reforma bila prihodno neutralna, da se sadašnja stopa poreza na zarade od 10 odsto poveća na 15 odsto i izjednači sa sadašnjom stopom poreza na dobit preduzeća, kako se ne bi stvorila rupa u budžetu i da bi to bilo održivo u narednom periodu.

Fiskalni savet konstatuje i da su domaćinstva u ruralnim područjima natprosečno ugrožena i posebno stariji sugrađani.

- Videli smo da je problem to što oni u velikom broju slučajeva ne mogu da ostvaruju pravo na novčanu socijalnu pomoć, iako su dohodovno ugroženi, zato što trenutni zakon ima suviše rigorozne kriterijume po pitanju imovine, pa je to što je vlasništvo nad zemljištem ograničeno na jedan hektar suviše restriktivno. Naša preporuka je da se to značajno poveća, na 10 hektara za koje smo radili simulacije, ali moguće su i drugačije alternative - istakao je Altiparmakov.

To bi, kaže, omogućilo da se i ta ruralna populacija i staračka domaćinstva bolje zaštite novčanom socijalnom pomoći u narednom periodu.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi