Kako da "poništite" poskupljenje struje: Najveća ušteda domaćinstva je na...

Vlada Srbije dala je generalne preporuke institucijama, firmama i građanima, kako da se uštedi struja koja se sada uvozi po paprenim cenama. Cilj je jasan i prilično veliki – uštedeti čak 15 odsto potrošnje dnevno, što je 5.300 gigavatčasova godišnje.

Statistički najveći deo „odgovornosti“ pada na građane, odnosno domaćinstva, jer ona troše 42 odsto od ukupne potrošnje električne energije, gotovo duplo više nego industrija (25 odsto).

Gde je moguće uštedeti i koliko, ako ne zbog „viših ciljeva“ a ono zbog dobrobiti sopstvenog kućnog budžeta, analizirali smo na portalu 24sedam.

Iako statistički vodeći „krivci“ za potrošnju, a time i Srbiji svojstveno razbacivanje energije, domaćinstva u principu ne mogu mnogo da uštede. Ne mogu mnogo, ali mogu dovoljno da ponište bar posledice poslednjeg poskupljenja struje do desetak odsto koje će se videti već na septembarskim računima za struju.

Kako je to istakao u invervjuu za današnju „Politiku“ inženjer Slobodan Ružić, nekadašnji zamenik ministara za energetiku i pomoćnik direktora za razvoj u EPS-u a sada direktor u preduzeću za energetsku efikasnost „Enerdži sejving grup“, oko 70 odsto naših domaćinstva troši 300 do 400 kilovatčasa mesečno.

To je prosečna („i racionalna“) potrošnja za stan od 60 kvadrata. Ta domaćinstva ne mogu da mnogo smanje potrošnju, jer im je ionako mala, tako da kod njih „ne igra“ ni davanje najavljenih popusta na uštedu.

Štedeti "strateški" i /ili "taktički"

Ali, ako već ne mogu da uštede državi, koja sada uvozi struju zbog industrije i onih građana čija je potrošnja u „crvenoj tarifi“, mogu bar sebi. A ta ušteda može biti „strateška“ i „taktička“.
Pod „stratešku“ bi spadala prava ušteda, a ona se postiže pre svega investicijama. Građani bi, konačno, morali se pozabave energetskom efikasnošću i da srede fasade i stolariju kako to priliči stanovanju u 21. veku.

Dodatno a takođe shodno vremenu u kome živimo, kako je to za 24sedam nedavno rekao prof. Elektrotehničkog fakulteta i predsednik Udruženja energetičara Srbije, Nikola Rajaković, morali bi da prekrijemo svoje krovove solarnim panelima i počnemo da proizvodimo umesto da samo trošimo struju.

Sve ovo, međutim košta pa je za dobru izolaciju fasade potrebno dati oko 3.700 evra (za kuću od 100 kvadrata), novu PVC stolariju sa trostrukim staklom bar 2.500 evra a za sopstvenu struju od sunca 6.000 do 10.000 evra, zavisno od veličine sistema. Uz to, veliki deo ovih energetskih unapređenja oni koji imaju stan u zgradi sami za sebe realno ne mogu ni da izvedu.

Zbog nemaštine i neorganizovanosti (u zgradama) i imamo 90 odsto domaćinstava u Srbiji u domovima koje nisu izgrađeni u skladu sa danas važećim standardima u oblasti energetske efikasnosti i trošimo četiri puta više energije nego prosečan Šveđanin, koji ima oštriju i dužu zimu.

Peć, bojler, šporet...

A šta može da se uradi? Tu smo već na terenu „taktičke“ uštede ali i tu nam je manevarski prostor ograničen. Možemo štedeti samo gde se troši „naveliko“, a to su grejanje prostorija i vode u bojlerima.

Profimedia

Možete naravno i istrajno gasiti klasične sijalice, ali time će ušteda biti simbolična. Čak i da vam „gori“ pet sijalica od 100 vati svaki dan po pet sati, mesečno potrošite maksimalno 75 kilovata struje. Relno ne potrošite ni deseti deo toga, tako da su LED sijalice koje troše nekoliko puta manje energije u kućnim okolnostima zapravo više psihološka ušteda nego energetska.

Najveća potrošnja u domaćinstvu otpada na grejanje, oko 60 odsto, kazao je na RTS-u profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Miloš Banjac.

- Najviše u domaćinstvu troši bojler - oko devet posto energije, zatim šporet, frižider, klima-uređaji... Gde se najviše troši energije, tu se najviše može uštedeti. Potrošači su ti koji diktiraju kako će se trošiti energija, a ne sam uređaj. Svakim pregrevanjem za jedan stepen od onoga što nam je dovoljno trošimo sedam odsto više energije, kada prekomerno hladimo taj prostoj trošimo više četiri odsto energije – napominje Banjac.

Preporuka je jednostavna, klima uređaj staviti u rad na višoj temperaturi leti a nižoj kada se greje zimi. Još bolje je za grejanje koristiti TA peć, i to sa punjenjem isključivo noću u vreme niže tarife.

Temperatura u prostoriji u kojo se duže boravi zimi treba da bude od 20 do 21°C, za vreme spavanje može i 18°C a kada se ne koristi i 10 stepeni.

Ono što jeste sledeći veliki potrošač je bojler za grejanje vode od 80 litara. Oni potroše od 10 do čak 60 odsto energije u domaćinstvima (koja se ne greju na struju). Tu kod štednje nema kupanja već samo tuširanja a i njemu radna temperatura mora biti smanjena na dve trećine. I, kao što je poznato, više se struje uštedi ako bojler radi stalno (što je u porodici sa malom decom neizbežno) na manjoj temperaturi nego da se uključuje povremeno (tj. često) na maksimalnoj.

I, ne zaboravite, čistite bojler redovno jer grejač koji je pokriven slojem kamenca od samo pola milimetra troši oko 10 odsto više struje.

 

Screenshot:Yotube

Veliki potrošač su i mašine za veš i suđe. Uključujte ih samo kada su „pune“ i po mogućstvu na programima koji traju kraće i na manjim temperaturama rada.

Treći veliki potrošač, koji je verovatno najteže izbeći, je šporet. Zbog toga treba kuvati u poklopljenoj posudi koja je veličine odgovarajuće ringli i sa smanjivanjem temperature čim hrana proključa, čime se navodno štedi 60 odsto energije. Još bolje bi bilo koristiti ekspres-lonac, kada se ušteda povećava na dva do tri puta.

Ukoliko uspemo da u delo sprovedemo veći deo ovih saveta, čak i samo ovih „taktičkih“, očekivana ušteda je oko 10 odsto. Upravo za koliko više će nas „obradovati“ EPS kada isporuči septembarski račun za struju.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi