Vaša lična solarna elektrana: Znamo za panele na krovu, ali i zidovi mogu da prave struju

Korišćenje solarne energije u malim, "kućnim" razmerama mogao bi biti hit u Srbiji naredne godine. Širu javnost je ove godine za "solarnu priču" zagrejalo Ministarstvo energetike aktuelnim konkursom za subvenciju ugradnje solarnih panela na domove građana. Solarnih panela je, inače, sve više po krovovima privatnih kuća i zgrada, ali i poslovnih objekata širom Srbije, ali svet je u primeni "zelene agende" otišao mnogo dalje.

Panele na krovovima svi smo negde videli, ali solarne zidove, nažalost, eventualno, samo na internetu. A upravo su solarni zidovi, odnosno paneli BIPV tehnologije (building integrated photovoltaics) budućnost (zelene) gradnje u svetu, pa samim tim i u Srbiji, kaže za 24sedam Lazar Jošanov, suvlasnik firme "Petrosolar projekt" iz Novog Sada.

- Solarna tehnologija konstantno napreduje i sada nam već omogućava da na zgradama imamo solarne zidove umesto samo pokrivene delove krovova. Nažalost, takve objekte još nemamo u Srbiji, jer ni investitori najnovijih velikih objekata kod nas se nisu osmelili na njihovu upotrebu - napominje Jošanov.

Ovi sistemi u Evropi dosta se primenjuju, uglavnom na industrijskim i poslovnim objektima, ali i na kućama i zgradama za stanovanje. Prošle godine je tržište BIPV sistema imalo rast od 32 odsto i doseglo je vrednost od gotovo tri milijarde dolara, a procena je da će do 2027. godine narasti još četiri puta, na 11,6 milijardi.

Šta su solarni zidovi?

Svaki objekat za redovnu upotrebu koristi velike količine energije. A ona danas, pogotovo u vreme energetske krize, papreno košta. Ta energije, umesto da se kupuje, mogla bi da se dobije na samoj zgradi. I to ne samo sa krova, kako smo navikli, već i sa gotovo svih ostalih spoljnih površina.

Tim pre što kod velikih objekata, poslovnih i javnih zgrada na samom krovu nema mnogo mesta, jer tamo moraju da budu smešteni i veliki hladnjaci za klimatizacione sisteme, kućice okna za liftove i sl. Rešenje je već smišljeno - solarni zidovi.

Wikipedia

- Može ne samo da se uštedi na delu računa, nego da se napravi objekat koji je u energetskom smislu sam sebi dovoljan - naglašava Jošanov.

Klasični solarni panel, onaj sa krova, nalazi se u aluminijumskom ramu. Paneli za solarne zidove postoje u dve varijante. Jedna je slična klasičnim krovnim panelima, ali bez rama, i to su fleksibilni solarni paneli koji se laminiraju na polikarbonate, faktički na pleksiglas. Zbog toga mogu da se saviju u luk i do 50 odsto, tako da mogu da isprate krivine objekata, recimo čamca ili broda.

Druga varijanta je BIPV (building integrated photovoltaic system), koji se integriše, odnosno ugrađuje kao materijal na fasade objekata. U zavisnosti od oblika i namene objekta, mogu da se prave u dve varijante, potpuno mat ili providni.

- Mat se laminiraju na polikarbonate i mogu da se štampaju, tako da može da se odabere boja, dezen ili šara kakvu god hoćete. Zbog toga izgledaju isto kao standardne opštivke od plastike ili alubonda, koje viđamo na novim fasadama industrijskih objekata po našim gradovima. Što se tiče arhitekture, mogu da budu veoma atraktivni za nove projekte - objašnjava naš sagovornik.

Zamena za staklo

Druga varijanta su BIPV paneli koji se laminiraju u staklo, pa su prozirni u željenom stepenu. Paneli koji su blago zakrivljeni koriste se često za nadstrešnice ili pergole manjih površina na ulazima u, recimo, hotele.

Wikipedia

- Vi ih možete staviti i na kuću ili zgradu, iznad svojih ulaznih vrata umesto leksana, a onda struju koju tu dobijete koristite za dekorativno osvetljenje fasade, rasvetu u ulazu i slično - nabraja Jošanov.

Paneli mogu da budu i ravni u sendviču od stakla. Mogu da budu transparentni pa da "propuštaju" željenu količinu svetlosti, od 25 do 75 odsto. Ti solarni paneli mogu da budu snage od 150 do 160 vati, kao stari klasični, krovni, pa sve do 300-350 vati. Oni su posebno zanimljivi jer mogu da budu deo fasade ili pak svetlarnika, ali i, recimo, materijal od kog ćemo napraviti ogradu terase stana na zgradi.

- To bi moglo da bude veoma dobro rešenje za stambene zgrade u Srbiji. Na taj način će vam terase "praviti" struju koju ćete koristiti za potrošnju osvetljenja oko zgrade, u ulazu, hodnicima, zajedničkim prostorijama zgrade, u garaži... Mogu da "glume" i klasične prozore, odnosno da se ubace u prozorska krila umesto izopan stakla koje se stavlja u PVC i aluminijumsku stolariju. Onda vam je cela fasada solarna elektrana - kaže ovaj stručnjak za solar.

Naravno, komfor upotrebe najsavremenijih rešenja i pravljenja sopstvene struje košta. Ovakvi paneli su nekoliko puta skuplji od klasičnih krovnih, ali u zemljama gde je struja ozbiljna tržišna i troškovna kategorija to se i te kako isplati. I pored toga što ovi paneli koštaju 300- 500 evra, a klasični krovni 150 evra. Međutim, uštedom na struji, investicija u ove solarne zgrade se isplati u roku od pet do sedam godina, a garancija je 20 godina.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi