Gastarbajteri svakome od nas poslali po 529 evra: Odakle nam stiže najviše novaca?

Svaki sedmi građanin Srbije dobija novac iz inostranstva, što je 13,7 odsto stanovništva! Kako se, prema podacima Narodne banke, u Srbiju ukupno u 2021. slilo 3,635 milijardi evra po osnovu doznaka, ispada da je svaki građanin naše zemlje u proseku "dobio“ 529 evra.

Centralna banka, inače, vodi Jedinstveni registar korisnika novčane doznake od 1. juna 2020. godine. Kako su naveli, ovaj registar sadrži podatke o korisnicima koji su koristili platnu uslugu izvršavanja novčane doznake počev od dana stupanja na snagu Odluke o bližim uslovima i načinu vođenja Jedinstvenog registra korisnika novčane doznake, odnosno od 22. februara 2020. godine.

Skoro milion ljudi dobilo novac

- U njemu se, uz strogo vođenje računa o zaštiti podataka o ličnosti, vode podaci samo o korisnicima novčanih doznaka koje su izvršene putem globalnih servisa za brzi prenos novca, Western Union, MoneyGram, Ria i sličnih, a ne i o novčanim doznakama ili ličnim transferima koji se izvršavaju preko računa u bankama – kažu za 24sedam u NBS.

Kako navode, na dan 4. maja 2022. godine, u navedenom registru registrovano je ukupno 938.858 korisnika platne usluge izvršavanja novčane doznake koji su primili novčana sredstva iz inostranstva.

- Pri tome je 615.406 korisnika registrovano tokom 2021. godine, a 326.857 korisnika od početka ove godine – ističu u NBS.

Prema podacima NBS, u 2021. godini priliv po osnovu doznaka iznosio je 3,635 milijardi evra, što predstavlja rast od 16,5 odsto u odnosu na 2020. godinu, dok je tokom prva dva meseca 2022. priliv doznaka iznosio 565 miliona evra, a to je povećanje od 11,6 odsto u odnosu na isti period 2021.

Šalju i "Švajcarci" i "Ameri"

S obzirom na to da, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz januara 2021. godine, Srbija ima 6.871.547 stanovnika, kada bi se suma od 3,635 milijardi evra, koliko se novca slilo iz inostranstva, raspodelila na sve građane, u proseku bi svako od nas dobio po 529 evra.

Zanimljivo je da je najviše doznaka stiglo iz Nemačke, i to 27 odsto.

- Geografska struktura doznaka je ostala stabilna tokom pandemije, a prema poslednjim raspoloživim podacima, koji se odnose na 2021, najveći priliv doznaka registrovan je iz Nemačke - 27 odsto, Švajcarske - 12 odsto, SAD - osam odsto, kao i iz Austrije, a iz Francuske šest odsto – ističu u NBS.

Pixabay/Profimedia

U Narodnoj banci kažu da je uticaj pandemije na priliv doznaka u Srbiju bio privremenog karaktera i da je do oporavka ovih tokova došlo već u poslednjem tromesečju 2020. godine, dok je u 2021. priliv doznaka za 3,4 odsto bio veći nego u pretpandemijskoj 2019. godini.

- Može se zaključiti da prilivi po osnovu doznaka ne samo da su se u potpunosti vratili na nivoe pre pandemije, već se beleži i trend njihovog rasta – objašnjavaju u NBS.

Inovativna rešenja NBS

Kako naglašavaju, na početku pandemije došlo je do izvesnih poremećaja u svim prekograničnim tokovima, i to ne samo u Srbiji. Brzi oporavak priliva po osnovu doznaka u Srbiji, dodaju, može se jednim delom pripisati i unapređenju platnog sistema koji je u poslednjih nekoliko godina sprovela NBS.

- Podsećamo da je NBS uvela brojna inovativna rešenja u platnom sistemu, a regulisanjem rada platnih institucija i instant plaćanja olakšano je obavljanje prekograničnih transfera, što je dovelo do toga da se iz godine u godinu povećava učešće doznaka koje u Srbiju ulaze formalnim kanalima, preko računa banaka i operatera brzog transfera novca. Ovo je bilo posebno važno u periodu kada su na snazi bile mere ograničavanja kretanja u mnogim zemljama – navode u NBS.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi