Kad krediti dođu do guše: Građani imaju finansijske savetnike, ali mala vajda
Pandemija koronavirusa nije u finansijske probleme gurnula samo firme već i građane i čitave porodice, pa sui kancelarije za savetovanje dužnika pune
Onaj ko sedne za sto preko puta Tomasa Bodea uglavnom se nalazi u problemima. Bode radi u savetovalištu za dužnike humanitarne organizacije „Dobrobit radnika“ (AWO) u Hanoveru i na njegovom stolu je gomila dokumenata s podacima onih koji su mnogo toga izgubili tokom pandemije.
- Potrajalo je neko vreme, ali sada su posledice pandemije zaista vidljive. Od proleća prošle godine broj onih koji traže pomoć drastično se povećao - kaže Bode.
To je iskustvo koje dele mnoge njegove kolege iz savetovalištava širom Nemačke. Ovakve instituicije obično funkcionišu u okviru nekog udruženja ili organizacije, kao što su „Karitas“, „Dijakoni“ ili „AWO“, javlja „Dojče vele“.
Navala dužnika tek predstoji
Broj ljudi koji dolaze u savetovališta za dužnike povećao se u Nemačkoj za 35 odsto. Uglavnom se radi o ljudima koji zbog pandemije rade skraćeno radno vreme ili su izgubili posao, što je slučaj s mnogima koji su radili u uslužnim delatnostima poput ugostiteljstva ili hotelijerstva.
Pročitajte još:
- Mnogi su tokom pandemije bili prisiljeni da se oslone na neki oblik državne finansijske pomoći, a to je nešto s čim se nikada u životu nisu suočili. Mnogi nam dolaze u trenutku kad su se već zadužili do guše - kaže Sven Kvitkat, predstavnik socijalnog udruženja „Dijakoni“.
On u stvari očekuje da će prava navala na savetovališta za dužnike tek početi. Ekonomski analitičari iz kompanije „Krifbirgel“ za 2022. predviđaju porast broja privatnih stečajeva na 120.000, što je u stvari prvi rast u poslednjih deset godina.
Stručnjaci međutim veruju da mnogi dolaze tako kasno jer su čekali zakonske promene koje su na snagu nastupile prošle godine. One privatnim licima omogućavaju brže oslobađanje od dugova.
Reforma zakona o privatnim stečajevima, koji je na snagu stupio krajem devedesetih i koji je po prvi put privatnim licima omogućio izlazak iz dugova, u kombinaciji s posledicama pandemije je, prema mišljenju stručnjaka, prouzrokovao ovakav rast broja privatnih bankrota.
U Srbiji ne postoji lični bankrot
U Srbiji, za razliku od Nemačke i nekih drugih evropskih država, ne postoji institucija ličnog stečaja ili bankrota. Direktor portala „Kamatica“, Dušan Uzelac, poručuje da je zbog toga jedini lek racionalno upravljanje finansijama.
On zagovara rasterećenje dugova onih koji su prezaduženi, finansijski ugroženi i “nemaju nikakvu mogućnost da se iskobeljaju”, ali takvih rešenja nema ni u predlozima zakona. Međutim, racionalno upravljanje finansijama, dodaje on, „u kući“ nije nemoguće.
– Računajte, stavite na papir, rasporedite troškove. Kredit je samo olakšanje problema ali jedino pravo rešenje je promena životnih navika – kaže je Uzelac.
Stečaj preduslov za pravu pomoć
Osim nezaposlenosti, glavni uzrok privatnog zaduženja su zavisnost ili neki duboki lomovim u privatnom životu, poput razvoda ili smrti partnera. Mnogi međutim uopšte ne koriste mogućnost pokretanja privatnog stečaja, već jednostavno žive s teretom dugova.
- Savetovališta mogu da pomognu samo onima koji od nas zaista zatraže pomoć i pokrenu postupak za stečaj. No samo 20 do 30 odsto onih koji dođu po savet zaista i pokrenu takav postupak. A finansijski problemi i stečaj mogu da se dese svakome od nas - kaže Tomas Bode iz AWO.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari