Kod države 100 odsto, kod privatnika 65: Koliko dobijamo za kovid bolovanje

Preovladavajući omikron soj pandemije kovida 19 u Srbiji praktično „kosi“ građane, ali i zaposlene po firmama. Ne bi se svi oboleli složili s raširenim stavom da ovaj virus ima blaže simptome i posledice, a za obolele zaposlene predstavlja prepreku da obavljaju svoje redovne poslove. I dok se neki posle procurelog nosa ili jednodnevne temperature na posao vraćaju već posle nekoliko dana, drugi znatno teže posledice mogu da osećaju nedeljama.

I jedni i drugi imaju pravo na bolovanje, ali zbog niza okolnosti, zakonskih nedorečenosti, kao i niskog nivoa društvene pa i profesionalne svesti poslodavaca, nisu svi u istom finansijskom položaju kada na njega odu.

Prema sve učestalijim pritužbama zaposlenih, kao i sindikata, neki poslodavci za vreme provedeno na bolovanju plaćaju naknadu od 100 odsto vrednosti plate, a neki samo 65.

Prema procenama sindikata, čak četiri od pet poslodavaca u privatnom sektoru primenjuje ovu nižu stopu, a Duško Vuković, potpredsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, kaže da je to posledica niske svesti i poslodavaca i zaposlenih u Srbiji. Ali ni svi poslodavci nisu isti, ističu iz Unije poslodavaca Srbije, odakle nam Svetlana Budimčević kaže da i oni koji hoće da daju fer nadoknadu imaju neke prepreke.

- Država je svim poslodavcima dala jasne preporuke - ali to su samo preporuke, da obolelima od kovida isplaćuju punu platu. Sindikati javnih službi, zdravstva, prosvete, kulture… to su dogovorili sa resornim ministarstvima kroz anekse kolektivnih ugovora. I u firmama gde postoji sindikat, polovina je uspela da se izbori za to pravo. Ali među privatnicima, gde oni koriste to što zaposleni nisu sindikalno organizovani, pa nema ko u njihovo ime da razgovara i pregovara, samo manji deo firmi poštuje državnu preporuku. Ima ih koji su društveno odgovorni, ali i profesionalni prema svojim zaposlenima koji im inače prave profite, ali ih je malo. Velikih problema tu ima sa građevinarstvom, metalskim sektorom, energetikom... – kaže Duško Vuković.

„Vade se na proceduru“

Vuković ističe da u pravilniku o evidenciji profesionalnih bolesti postoji šifra za kovid, tako da nema ničeg spornog da se ona primeni i da zaposleni koji su „stradali“ u pandemiji a ne nekoj običnoj bolesti dobiju ono što im pripada i u ovim vanrednim okolnostima.

Profimedia

- Poslodavci se pozivaju na nedorečenosti u proceduri, pa, recimo, zahtevaju da zaposleni dokaže da se razboleo od kovida na radnom mestu, da bi mu priznali „100 odsto“. Mislim da je, zapravo, sve samo u spremnosti i volji poslodavaca da plate svoje radnike, koji kao oboleli imaju i veće troškove. Neki su morali da se testiraju privatno, da odu kod lekara u privatnu praksu, kupe lekove i slično - napominje Vuković.

Pritom, napominju iz SSSS, ušteda koju poslodavac napravi za tih 35 odsto koje manje plati u Srbiji i nije velika.

- Zarade u Srbiji nisu na tom nivou da bi to predstavljalo veliki izdatak za firmu kada joj se razboli tri, pet ili deset radnika. Naglašavamo da 1,1 milion zaposlenih u Srbiji ima platu do visine medijalne zarade, znači prima između 32.000 i 50.000 dinara. To bi značilo da vi tom radniku sa platom od 50.000 dinara sa 65 odsto dajete manje od minimalca, a to ne može – ističe Vuković.

Poslodavci: Problem i budžeti i državna birokratija

Srpska privreda se već dve godine nosi sa pandemijom koronavirusa, zalihe novca su se istopile, a budžeti firmi su nategnuti, kažu iz Unije poslodavaca Srbije (UPS). Pritom su odluke države i mere koje se sprovode u borbi s pandemijom nejasne i donete bez dogovora sa poslodavcima, kaže Svetlana Budimčević, rukovodilac pravne službe u UPS.

- Postoje odluka i zaključak Vlade Srbije u vezi sa naknadama zarada za vreme bolovanja: Odluka o 100 odsto naknade se odnosi na državne službe, zdravstvo, policiju…, a zaključkom je data preporuka svim ostalim poslodavcima. U Zakonu o radu stoji da naknada za bolovanje može da bude najmanje 65 odsto svoje prosečne zarade, i nikakva odluka ni preporuka Vlade to ne može da promeni. Zbog toga ima i privatnih poslodavaca koji bolovanje plaćaju 100 odsto, 80 odsto ili 65 odsto. To zavisi od njih, jer pandemija predugo traje i mnogi nemaju odakle da isplate više, pogotovo ako još treba da angažuju zamenskog radnika i njemu daju platu – kaže Budimčevićeva.

Budimčevićeva ističe da, pored finansijskih problema, firme imaju u vezi sa bolovanjima svojih radnika i birokratskih problema.

- Donose se mere, uvode i skidaju zabrane, skraćuju karantini i izolacija, menjaju se procedure bez konsultacija sa privredom... Više i ne znamo ko je u Kriznom štabu ni ko odlučuje. Ne znamo ni šta da radimo sa šiframa bolesti. Tačno je da postoji šifra za kovid, ali postoji i novi propis koji kaže da šifra bolesti ne treba da stoji u dokumentaciji. Tako da ni deo onih koji žele da plate veću nadoknadu ne zna kako i po kom pravnom osnovu to da urade, niti lekari znaju šta da pišu. A i za to moraju da donesu interni propis koji važi za sve zaposlene ili da izmene kolektivni ugovor ili lične ugovore zaposlenih – objašnjava Budimčevićeva.

Tanjug/Strahinja Aćimović

Ona kaže da društveno odgovorni poslodavci žele da zadrže svoje radnike, da žele i da ih stimulišu i na taj način što će im dati veće naknade za bolovanje, ali da je situacija u privredi zaista teška.

- Država će državnim službenicima da isplati novac iz budžeta koji pune budžeti firmi i zaposleni iz privatnog sektora. Odakle će te firme da napuni budžete kada su im poskupele sve sirovine, transport, kupci osiromašili, a kompanije više ne mogu ni da se zadužuju? A kada se spomene zahtev o smanjenju poreza i ukidanju parafiskalnih nameta, nastaje muk - naglašava Svetlana Budimčević.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi