Od jedne sezone krompira može se kupiti stan ali i ostati praznih džepova (FOTO/VIDEO)

Sa krompirom, odnosnom srpskim tržištem tog u našoj ishrani veoma zastupljenog povrća, se nikad ne zna. Jedne godine možeš da ga poklanjaš dati ne propade a druge gotovo da od njega kupiš stan, kaže za AgroTV Ratko Obrenić iz sela Kotraža u Dragačevu.

Kotraža je selo u opštini Lučani, u dragačevskom kraju Šumadije, a u njemu porodica Ratka Obrenića već decenijama gaji krompir.

- Ko je vredan može da živi od pet hektara krompira. To je površina koju možemo da obradimo sami ja i žena – napominje Obrenić.

Jedne godine ekstra, druge "čabar"

Uz vredne domaćine, da bi se živelo od krompira, potrebno je malo sreće jer treba pogoditi sortu prema tome da li će godina biti sušna i vruća ili kišna. Ali, za sreću sa vremenom, za dobru zaradu je potrebno i da „odgovori“ tržište. A tek je tu fortuna u pitanju, jer prošle godine je bio ekstra rod a prodaja nikakva.

- Prošle godine su svi imali krompira a niko ga nije hteo. Bacio sa semenskog krompira blizu 50 tona. Deo roda prodavao sam i za šest dinara, što je kao poklon, a mnogo smo zaista i poklonili ljudima. Samo da mi s izvuče iz magacina i da ne plaćam transport i kopanje jame gde to da zakopam – ističe Ratko.

Cena krompira sada je „na kućnom pragu“ je 50 dinara, koliko Obreniću plaćaju kupci malih količina za tezge.

- To je dobra cena, samo da je malo bolji rod. Sa prosečenim rodom od 25 do 30 tona i 30 dinara bi bilo dobro, ali ove godine sa upola manjim rodom ni 50 dinara nije mnogo. Pre tri godine mi je ostalo 30.000 evra čistih para, pa sam mogao da sinu kupim stan. A cena ni tada nije bila nešto visoka – kaže ovaj povrtar.

Obrenić kaže da će pokriti troškove proizvodnje i „ostaće mu nešto za život“ ali velike zarade za nove investicije neće biti. A još kada se vidi kolika je cena đubriva sad na tržištu, pitanje je koliko je ova cena realna i isplativa.

- Za seme, đubrenje i prskanje sam ove godine dao 500.000 dinara po hektaru, i to je trošak proizvodnje do kupljenja krompira. Uložio sam preko dva miliona a dobiću ove godine tri i po miliona. To je mesečna plata za mene i ženu, i to je to, ništa više – jada se Ratko.

Veoma problematična godina

Ovaj domaćin je ove godine posejao krompir na pet i po hektara, a zapamtiće je kao veoma problematičnu za njegovu kulturu. Prvo je u vreme koje je kalendarski optimalno za sadnju, polovinom aprila, bila kiša koja je pomerila rok za dve nedelje a negde i čak mesec dana, a onda se ćud vremena preokrenula i stiglo suvo leto.

- Kod nas je za celo leto palo 36 litara kiše. To je zaista ispod svih minimuma za ovu proizvodnju. Zbog toga smo i vadili krompir u oktobru. Rod je tih sorti koje su završile vegetaciju oko prvog septembra bio manji od 10 tona po hektaru, a onda su stvar izvukle sorte koje smo vadili u septembru i oktobru. One su dale više za 50 dana nego sve druge za celo leto, oko 25 do 30 tona – objašnjava Obrenić.

Zbog toga je, ističe Ratko, izbor sorte i upotreba semena proverenog proizvođača veoma bitna za uspeh ovog posla.

- Ja nemam svuda iste idealne uslove na parcelama i zbog toga treba biti oprezan koja vrsta i sorta ide u koju zemlju. Negde imam verziju „elita“, negde „original“ a negde mora parcela i da odmara. A posle dve, najviše tri godine pod krompirom u brdsko-planinskom kraju, zemlja mora da odmori od te kulture četiri ili pet godina pa da na parceli bude pšenica ili samo livada – objašnjava Obrenić.

Od sorti Obrenić gaji čitavu paletu: tu su „rivijera“, „esme“, „ arizona“ ,“spektra“, „princ“, „koroda crvena“, „agrija“, nešto malo „crvenog memfisa“.

- Ove godine najbolje su se pokazali, zbog suše, „spektra“ i „princ“. Oni su izvadili prosek, koji je na tih 5,5 tona iznosi možda 15 tona po hektar, što je malo i za naše uslove. Za 30 godina koliko ja radim krompir nije bilo tako loše – kaže Ratko za AgroTV.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi