Novi šok sa rafova: Zejtin ponovo poskupeo, cena sada viša od 220 dinara!

Domaćice u Srbiji koje su ovih dana obnavljale zalihe ulja ponovo su šokirane cenom! Iako je jestivo ulje poskupljivalo i krajem 2020, pa zatim i na proleće ove godine, cena mu se nije smirila ni ovog oktobra. Sada je u pojedinim prodavnicama litar ulja dostigao cenu veću od 220 dinara.

Za razliku od prosečne domaćice, poznavaoce tržišta takav razvoj situacije nije iznenadio, kaže za 24sedam Žarko Galetin, agroekonomski stručnjak, koji je za naš portal još pre mesec dana najavio upravo ovakvu mogućnost.

- Još jednom se pokazalo da su srpski uljari brzi na promeni cene i veoma ažurni u praćenju događaja i prognoza na tržištu. A situacija je na svetskim tržištima prehrambenih sirovina goruća i za suncokret i za pšenicu, kukuruz, soju... Indeks FAO pokazuje da sada kupujemo najskuplju hranu u poslednjih 45 godina. Kod nas se nastavlja trend poskupljenja ulja započet još u februaru, samo je pitanje koliko su za to odgovorni uljari, a koliki je udeo trgovaca. Znamo šta se desilo sa poskupljenjem mesa, gde je živa vaga goveda otišla malo naviše, a cena buta u prodavnici mnogo – konstatuje naš sagovornik.

Suncokret skočio 65 odsto

Galetin, koji je dugo godina bio i prvi čovek Produktne beze u Novom Sadu, kaže da je na sadašnje cene ulja od 190 do 220 i kusur dinara svakako uticao veliki ovogodišnji skok cene suncokreta. Ova žitarica, kao uostalom svi prehrambeni proizvodi, poskupela je zbog suše, ali i pandemije. Ali nije bez uticaja ni cena energenata, koja takođe "divlja" mesecima.

- Suncokret je sada na berzi oko 65 dinara za kilogram sa PDV-om, a pre godinu dana je bio dvadesetak dinara manje. Skok od 65 odsto se morao odraziti na cenu ulja. Sirovina kod ulja mnogo učestvuje u krajnjoj ceni, a tu su i troškovi sve skuplje energije. Ceh, naravno, plaća potrošač, a pitanje je da li država tu nešto može da ekspresno uradi – kaže Galetin.

Cena ulja na srpskom tržištu je za godinu dana rasla u skokovima u nekoliko navrata. Prošlog oktobra je poskupela za 10 do 13 odsto, na 160 dinara. Ove godine je već u aprilu prebacila 190 dinara, da bi sada probila i kotu 220.

Ovako visoka cena pojavila se na rafovima iako je cena ulja na berzi u crnomorskom regionu, koji je relevantno tržište za nas, pala sa 1.600 dolara po toni s proleća na sadašnjih 1.300 dolara.

Foto: 24sedam/ Goran Sivački

Mnogo bolje ne prolaze ni potrošači u regionu, pa je tako u Hrvatskoj cena srpskog "dijamanta" (vlasnik je zapravo hrvatska "Fortenova“, naslednik "Agrokora“) 190 dinara, a druga ulja staju i više od 230 dinara.

- Poskupljenje ulja je uvek regionalnog karaktera i nisu tu velike razlike u cenama. Drugačije bi bilo neodrživo, jer imate slobodan izvoz – objašnjava Galetin.

Država, zasad, po strani

Pitanje je i šta država može da učini, ako uopšte želi, sa ovako visokom cenom ulja. Ministarstvo trgovine je, doduše, početkom aprila "opomenulo“ uljare da bi moglo da suspenduje uvozne carine na jestivo ulje ukoliko cene "podivljaju".

- Ukoliko dođe do povećanja cena koje nemaju ekonomsko opravdanje, jedan od načina za spuštanje cena je i privremena suspenzija carina na uvoz suncokretovog ulja, kako bi se omogućila veća konkurencija - rekao je tada državni sekretar Ministarstva trgovine Uroš Kandić.

Međutim, ističe Galetin, što je proizvod više faze obrade, državi je teže da išta uradi.

- Ona može eventualno da reaguje kod pšenice, kukuruza ili suncokreta, ali već kod ulja je problem. Robne rezerve nemaju mnogo novca koji bi mogle da potroše, čak ni po godišnjem planu "intervencije“ koji se pravi. Pod znakom pitanja je da li uopšte imaju dovoljne rezerve ulja koje bi mogle da na tržištu smire ili obore cenu. A pitanje je i da li mogu da oštete proizvođače – zaključuje Žarko Galetin.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi