Afrička kuga će potrošačima poskupeti svinjetinu, ali malim proizvođačima je problem veći od novca

Zarazna bolest za koju ne postoji ni lek ni vakcina, i jedino rešenje je odstranjivanje i ubijanje obolelih životinja, širi se farmama u regionu, pa i u Srbiji. Posledica toga što je više od sedamdeset lokacija označeno kao zaraženo, i što se na njima sprovodi eutanazija životinja, još nije stigla da srpskih mesara i prodavnica prerađevina, ali bi to realno moglo da se desi i to brzo.

Od kada se ASK pojavila, ove godine je uništeno više od 3.300 svinja (tovljenika, prasadi, krmača). Bolest je potvrđena kod 738 domaćih svinja, od čega je 315 svinja uginulo, izjavio je direktor Uprave za veterinu, Miloš Petrović, početkom meseca na sednici Odbora Skupštine Srbije za poljoprivredu. "Po hitnom postupku“ iz republičkog budžeta je do sada za tu svrhu isplaćeno 22,7 miliona dinara.

I zdrave svinje eutanazirane...

Na velikim gazdinstvima sve je pod kontrolom jer su farmeri već neko vreme na oprezu. Prema podacima novosadskog „Dnevnika“ do sada je samo u jednom većem gazdinstvu bilo zaraze, zbog koje je 30 krmača moralo da se uništi.

Na manjim gazdinstvima je situacija drugačija, jer tamo se vlasnici teže nose sa preventivom ali i sa idejom da moraju da pobiju sve što je potencijalno zaraženo. A ima slučajeva i da moraju da se reše životinja i kada su one, po njihovom mišljenju, potpuno  zdrave, kaže za 24sedam Miroslav Ristić iz Velikog sela na obodu Beograda.

- Na vest o uginuću svinje u selu, iako nije bilo od kuge, pozvao sam veterinara sebe radi. Moje tri krmače i 15 prasića su bili potpuno zdravi, što mi je nakon pregleda rekla i veterinarka koja je, zbog zaraze koja vlada, morala da dođe sa veterinarskom inspekcijom Ministarstva poljoprivrede. Uzeli su uzorak i sledeći dan, u ponedeljak, javili da su zaraženi. Iako se navodno insistira na hitnosti, po životinje su došli tek u četvrtak a one ni tada nisu imale nijedan simptom. Čak su veterinari i ekipa za eutanaziju pitali "a gde su te bolesne?“. Na pitanje da li mogu ja da uradim dodatnu analizu rečeno mi je da mi ništa ne vredi jer oni već imaju papir da su svinje zaražene i da to ne može da se zanemari - objašnjava Ristić svoju sumnju u nečiju grešku.

Naš sagovornik kaže da je svinje gajio za sebe i prijatelje i da je higijena bila na nivou "da u obor uđeš sa papučama“.

- Moje svinje nisu jele ni pomije, ni ništa drugo što bi moglo da proširi zarazu. Prasići su bili napredni za svoj uzrast. I onda ti kažu da su zaražene, i to "preko vazduha ili komarca“. A ti ne možeš da dokažeš suprotno – razočaran je Ristić.

Profimedia

Kaže i da novac koji isplaćuje država, kao naknadu za ubijene životinje, ne može da nadomesti sve ono što je uloženo, ne samo novčano.

- Krmača mi je imala osam prasića, od druge dve sam nove očekivao sledeće godine. „Pokrio“ sam sve slave rodbini i prijateljima, a već je to počelo da liči i na proizvodnju kao biznis. Tih 240.000 dinara, koliko je procenjena odšteta, znači da bi za tri ubijene krmače mogao da kada pare dobijem najesen mogao da kupim jednu. A ne mogu ni to, jer posle utvrđene zaraze zabranjeno mi je da gajim svinje narednih godinu dana. I koju sada ja imam volju da se bavim stočarstvom, iako živim na selu... A, čujem, nisam jedini u selu. Ko god je malo povećao broj svinja, nije dobro prošao – kaže Ristić.

Naći način da se zaštite 

Naš sagovornik navodi da razume važnost suzbijanja i sprečavanja širenja virusa afričke kuge, ali da bi trebalo da se nađe mera proporcionalna riziku.

- Zdrave jedinke bi morale da se zadrže uz preduzimanje dodatnih mera kontrole i nadzora. To bi doprinelo očuvanju stočnog fonda i bilo podrška poštenim i odgovornim uzgajivačima koji su teško pogođeni ovom situacijom – ističe Ristić.

Da li je ovo moguće, pokušali smo da dobijemo odgovore iz Veterinarske uprave ali na naš zahtev za razgovor nije odgovoreno.

Pala cena kod prasića

Povećani broj lokacija na kojima se pojavila bolest, trenutno 67 za domaće svinje, nije mnogo uticalo na tržište svinjskog mesa u Srbiji, osim kod prasadi, kojima je cena pala sa 520 na 460 dinara za kilogram žive vage.

Cena pada jer se farmeri plaše da krenu u novi turnus tova zbog zaraze i potencijalnog gubitka, pa je tražnja za prasićima mala, piše novosadski „Dnevnik“.

24sedam/Profimedia

- Tovljači su zabrinutu zbog pojave AKS svinja i u neudomici su da li da nastave tov u istom obimu ili da ga smanje. Iščekuju da li će bolest nastaviti da se širi ili će uspeti da se suzbije i zato se sada prasad slabije kupuju, što je oborilo koštanje žive vage prasadi - kazao je za „Dnevnik” predsednik Udruženja krmačara Srbije Mirko Đukić.

A izbegavanje obnavljanja proizvodnje, svakako će smanjiti ponudu za nekoliko meseci, kada bi svinje trebalo da stasaju za klanicu, a ponudu prasića za slave i svadbe i ranije.

- Situacija na tržištu nije ista u odnosu na raniji period kada se nestašica svinjetine rešavala uvozom. Ima zaraženih svinja i u Hrvatskoj, BIH i u okolnim zemljama i svuda gde se pojavi kuga odmah se zabranjuje uvoz i izvoz mesa, ne samo svežeg mesa već i kupoprodaja živih svinja i suhomesnatih proizvoda, pa su poskupljenja moguća – zaključuje Mirko Đukić.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi