U poljoprivredi nema lake zarade, samo u hektar borovnica treba uložiti 60.000 evra

Nema brze zarade i lakih para u poljoprivredi. Zbog toga čitav posao u agraru i ne može da se posmatra kroz lupu jedne sezone, već se to u poljoprivredi ogleda kroz period od najmanje pet godina. Tek tada može da se zna da li se nešto isplati ili ne. A kako su nam objasnili agrostručnjaci, u ovom poslu, barem kada je reč o malim gazdinstvima, niko ne očekuje da postane milioner, već da normalno živi. Kako kažu, uvek se čeka „zlatna“ godina, koja odskoči po ceni i kvalitetu, pa dodatno nagradi sav trud.

I dok je u jednom momentu dosta mladih u Srbiji počelo da gaji borovnice i maline, kao nešto što se najviše isplati, poslednjih godina situacija se malo promenila.

Posao može da se započne i sa 500 evra

– Za nekog ko nema neku veliku površinu, objekte i preterano dobre uslove, idealno je da počne posao s farmom prepelica – objašnjava Goran Đaković, poljoprivredni inženjer i urednik „Agropresa“.
Kako dodaje, za kaveze nije potrebno više od pet kvadratnih metara.

– To može da se uredi u bilo kom malom prostoru. Za to nije potrebno ni 100 evra. Kada se na to dodaju troškovi nabavke inkubatora i jaja, posao može da se započne sa 500 evra. Kako se jato širi, tako se prodaju jaja i raste zarada. Jedno jaje staje 15 dinara. Oko 100 prepelica svakodnevno može da snese oko 30 jaja. Za 45 dana, od momenta kada se izlegu, mogu već da nose jaja, što je izuzetno brzo. Prepelica godišnje snese od 260 do 350 jaja – ističe Đaković.
Prema rečima Đakovića, ukoliko neko želi da se bavi biljnom proizvodnjom, može da uzgaja jagode. Potrebno mu je najmanje pola hektara, da bi bio registrovan poljoprivredni proizvođač, na otvorenom. Za hektar, za investiciju u jagode potrebno je oko 14.000 evra. Uz intenzivnu agrotehniku i primenu savremenih načina proizvodnje, folija i navodnjavanje, u prvoj godini povrat može biti od 70 do 80 odsto investicije.

Atraktivan i uzgoj kornišona

– Država daje subvencije za nabavku opreme, 50 odsto od ukupne vrednosti – objašnjava Đaković.

Kako naglašava, u drugoj godini već može da se vrati sve što je uloženo i da se malo i zaradi.
– Najveća zarada je u trećoj godini. Godišnja zarada može da bude oko 5.000 evra, i ona raste s povećanjem ličnog rada, jer dosta novca ide na dnevnice – ističe Đaković.
Među atraktivnim poslovima svakako je i proizvodnja kornišona. U Srbiji postoje firme, objašnjava nam naš sagovornik, koje su ugovorile proizvodnju kornišona. Po jednom aru prinos može da bude tona kornišona, a kilogram prve klase u otkupu košta oko 90 dinara. Od ukupnog roda, u proseku 70 odsto bude prva klasa.
– Ipak, ako se ne ubere na vreme, kornišon preraste i ne spada više u prvoklasni plod. Najskuplji je najmanji krastavac – kaže Đaković.
Za pet ari, kako dodaje, ko hoće da uzgaja kornišone treba da uloži oko 700 evra.

– Tu je i čuvena malina. Ovde ne bi trebalo gajiti samo sortu vilamet, koja ne trpi transport, već bi trebalo uvrstiti i neke modernije sorte, kao što je, recimo, miker. Ona je sad mnogo popularna, ima nižu cenu u otkupu, ali je izuzetno rodna. Dok se ne nauči posao s malinama, ne bi ga trebalo započinjati na više od 20 do 30 ari. Tu ima dosta fizičkog rada. Malina, što više radiš oko nje, više ti daje. Ne sme biti zakorovljena, na vreme treba da se tretira, i onda stvarno mnogo može da rodi – objašnjava naš sagovornik.

Skupo, ali se traži

Dobra investicija, kako navodi, mogu biti krompir, kupus i paprika, ali ne u svim krajevima. Tačno se zna gde se šta gaji. Ove godine će paprika biti prilično skupa, jer ima veliki problem sa truležima i brzo propada.

– Borovnica je kod na vrlo popularna za uzgoj, jer se novac vraća brže. Ipak, za podizanje jednog hektara pod borovnicom potrebno je uložiti oko 60.000 evra. Kilogram ovog bobičastog voća u otkupu staje 5,7 evra po kilogramu – ističe Đaković.
Borovnica je, dodaje on, izuzetno skupa, ali postoji velika verovatnoća da će postojati tražnja za njom. Neke procene su da se uloženi novac može vratiti za četiri-pet godina, a možda i ranije.
– Startna otkupna cena ovde može da bude i do osam evra po kilogramu, ali kasnije padne. Sva poenta kod borovnice je u tome da što pre dospe u zrenje. A to je u junu – navodi Đaković.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi