Doneo stabla pistaća iz Grčke pre 10 godina: U selu kraj Niša ne prestaju da rađaju (FOTO)

Kada je pre 10 godina iz Grčke doneo dva stabla pistaća, Vitomir Igić (74) nije ni slutio da će ona opstati i rađati na tlu Donjeg Matejevca kod NIša, daleko od Mediterana. Ovaj Matejevčanin je prvi doneo ideju o uzgoju pistaća u Srbiji, a kasnije su mu se, kako ističe, javljali ljudi iz cele Srbije, pokušavajući da urade isto. 

Vitomir za 24sedam kaže da je to apsolutno moguće, te da mu je žao što ljudi nisu više zainteresovani za uzgoj ovog skupog i ukusnog koštunjavog voća.

24sedam/Maja Kostić

- Pre 10 godina je doneo sam iz Grčke tri stabla pistaća, ali dva su opstala, muški i ženski. Počeli su da rađaju, i do danas nisu prestali. Malo mi je žao što oni koji vole da eksperimentišu kao ja ne shvataju da kod nas komotno mogu da gaje ovo voće, kao i sve ostalo. Bez ikakvih problema već 10 godina mi rađaju pistaći, beremo ih za naše potrebe, ne prodajemo. To su velika drveća, kao orah. Čak se bolje ponašaju nego neka naša voća poput kajsije - priča nam on.

Pistaći su dvodome biljke, imaju samo jedan pol cvetova i zato je potrebno imati mušku i žensku biljku. Muške biljke oprašuju radijus od 30 metara, tako da najudaljenija ženska sadnica ne sme biti 15 metara udaljena od muške. Pistaći rastu u formi stabla i dostižu visinu od šest metara i širinu krošnje od oko 4,5 metara. Po jednom drvetu VItomir godišnje dobije 10 do 15 kilograma pistaća. 

- Nikakve posebne uslove ne traži, ja sam se prvih godina bojao, pa smo ih štitili od mraza, i to slamom. Međutim, posle smo prestali i nije bilo posledica. Drvo koje je tanje i od prsta preživi zimu. Uopšte mu ne smeta klima - objašnjava Vitomir.

Inače, pistaći se najviše gaji na grčkom ostrvu Krit. Sadnice pistaća počinju da plodonose u petoj godini ukoliko su kalemljene (u trećoj ukoliko su dvogodišnje sadnice). Posle deset godina imaju prinos 15 kg čistog ploda, što je maksimalan rod u našim proizvodnim uslovima.

Iako nema ni formalno obrazovanje iz voćarstva jer je čitav radni proveo baveći se transportom, Vitomir ume, kako kaže, da posmatra biljku.

- Pa rođen sam u vinogradu i normalno je da osećam vinograde i voćnjake kao svoj dom. Sadnice ne prodajem na tržištu već ih uzgajam na četiri hektara svojih voćnjaka ili poklanjam prijateljima - priča on. 

Kalemi i kajsije i divlje kruške

Pistaći nisu jedino voće koje Vitomir uspešno uzgaja, jer mu je, osim egzotičnih vrsta, stalo da sačuva i stare domaće sorte pred nestajanjem.

Skoro deceniju i po potrošio je da bi zaštitio novu sortu kajsije "buda“. Pored kajsije, uspeo je da kalemi divlje kruške koje daju poseban ukus rakiji. Vitine divlje kruške su slađe od kalemljenih i jedan plod bude težak do 160 grama.

- Ponosan sam na vinogardarske breskve po kojima je ovaj kraj nekada bio poznat. Obrađivalo se 2.400 hektara pod vinogradima a sada jedva 12 pa možete zamisliti koliko je tih stabala bilo. Te breskve su posebne jer su ukusnije od 'običnih', i što je još važnije nisu joj potrebne hemikalije jer je otporna na bolesti. Uglavnom, sve te stare sorte ne samo krušaka i breskvi, već i jabuka, kao što su "kožara“, "kolačara“ i "šumatovka“, su dragocene jer se ne prskaju i imaju pravi i već zaboravljeni ukus voća - ističe Vitomir. 

Otkrio i novu vrstu...

On je, tragajući za novim sortama slučajno otkrio novu vrstu, vinogardarsku breskvu, koja umesto koštice ima badem.

- To bi neupućenima moglo zvučati kao čudo prirode, a ustvari se radi o tome da je u ovom kraju nekada bilo puno badema. Kada su vinogradi zapušteni, breskve su se same rasejavale, a "čudo“ se desilo u blizini gde je bilo badema. Stalno sam tragao za samoniklim izdancima koje je lakše kalemiti nego čekati da iz koštice nikne izdanak. Tako sam primetio da se neki izdanci breskvi razlikuju od drugih. Pustio sam da porastu i tako smo dobili jedinstvenu sortu, dva u jedan, i breskva i badem - ističe Vitomir.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi