Nisu ludi što gaje ludaju: Od bundeve napravili ozbiljan biznis (FOTO/VIDEO)

09.01.2023

06:35

0

„Prestonica ludaje“, moglo bi biti shvaćeno kao uvredljivo, da nije u pitanju Kikinda, mesto gde su neki vredni ljudi napravili brend od „obične tikve“

Nisu ludi što gaje ludaju: Od bundeve napravili ozbiljan biznis (FOTO/VIDEO)
Od polja do zdrave hrane - Copyright Promo:24sedam/AgroTV

Tikva, bundeva, dulek, kabak… a u Kikindi i ludaja i tamburica, mnogo je naziva za ovu hranljivu biljku pristiglu iz Amerike, ali koja se lepo odomaćila u Srbiji. Toliko da se sada može smatrati i srpskim brendom, pogotovo u Kikindi, koju smatraju ovdašnjom „Prestonicom ludaje“, kaže reportaža AgroTV.

A prestonica je ne zašto što se tu radi o nečemu luckastom, već se radi o ozbiljnom biznisu sa ludajom, popularnom sortom bundeve od koje se prave ukusna jela i poslastice.

Za to je zaslužan i Vladimir Krstonošić, jedan od najboljih proizvođača ovog voća (da, bundeva je voće jer ima semenke, kao i paradajz i paprika) u ovom kraju.

- Prvo smo bili potrošači, a onda su došla deca i počeli smo da razmišljamo o kvalitetnoj i zdravoj hrani pa smo rešili da od bundeve napravimo i nešto više od jednostavnog dodatka jelu. Tako su nastali naši proizvodi osam vrsta hladno ceđenih ulja i dve vrste biljnog putera – objašnjava Krstonošić.

Tako je Vladimir rešio da iskoristi što više od to „malo zemlje što imamo“, i da se od vojvođanske zemlje dobiju vredni finalni proizvodi a ne samo jeftino žito.

- Tamburica, muskatna tikva za jelo iz Kikinde, jedno od dva najosunčanija grada u Srbiji, sadrži i do 3,8 umesto uobičajenih 2,5 odsto šećera. Zbog toga je i naša ludaja, ili kikindska tikva posebno istaknuta. I njeno seme se može koristiti za dobijanje hladno ceđenog ulja, ali se od uljane tikve golice dobija, naravno, više – ističe Vladimir.

Nešto u mlin a nešto u presu

Procedura dobijanja ulja i putera od tikve je prilično jednostavna – zrela tikva se raseče, vakuumom se usisaju semenke, mešačem se otresu ostaci mesa“, ispira se i suši u električnoj ili gasnoj sušari. Kod dobijanja putera seme se zagreva da bi bilo polupečeno a kod ulja nema zagrevanja.
Seme se zatim melje da bi se dobila pasta za puter koja potom odmah može u teglice. Kod hladno presovanih ulja se nakon završetka ceđenja u presi mora čekati 15 dana prirodnog, gravitacionog taloženja.

Zdravi ljudi za zdrav biznis

Krstonošić kaže da je njemu cilja da se u Srbiji ljude hrane zdravo a da potom u tome i njegova firma ima posao i zaradu. Ovaj biznis je važan i za Kikindu, jer podržava „kikindsku ludaju“ kao važan lokalni brend.

- Da se razumemo, mi uzgajamo i uljani lan, i suncokret, čak i kikiriki ali ludaja je ono čime promovišemo Kikindu. To je samo jedna od proizvoda koje Srbija može da proizvede, a za koje se može reći da su „svetski Br.1“ u svojoj klasi. Pre svega tu mislim da hranu, jer tu smo bogom dani klimom, ali možemo i u mnogo čemu drugom – napominje Vladimir.

Bundevino ulje ima veliki procenat mononezasićenih (omega 9) i polinezasićenih (omega 3 i omega 6) masnih kiselina , aminokiselina i minerala, ukupno više od 50 makroelemenata, tako da je zdravstveni benefit neupitan.

A kada imate ovako raznovrsan i kvalitetan proizvod, kao što je ulje od bundeve, onda imate kvalitetan sastojak ishrane koji se može uklopiti u svako jelo – od mesa do krompir salate, čak poslastica.

- Nas su mušterije iz Beograda podučile da bundevino ulje može kao preliv i na sladoled od vanile. Nismo mogli da verujemo ali kada probate shvatite da su u pravu – kaže Vladimir Krstonošić za AgroTV.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti

Ostale vesti iz rubrike